Паметни народи уче на својим грешкама, они који то нису – осуђени су да их поново проживе.
Једно од најјачих оружја новог поретка за разарање националних држава је „Melting Pot“ метода. Такозвани котао за претапање је метафора за хомогенизацију друштва сачињеног од оних који међу собом немају превише заједничког.
Државе сачињене од привидне хармоније разних националних и верских група су омиљена играчка глобалиста. Титова СФРЈ је најбољи пример са каквом се лакоћом разбија привид заједништва и нестаје илузија заједничких интереса.
Крвави распад СФРЈ је паметнима послужио да извуку поуке, а оне који то нису је осудио на понављање сценарија балканске агенде.
Хрватска је је поучена сукобима по националној основи хомогенизовала становништво протеривањем српске националне мањине. Босански рецепт је подразумевао поделу државе на националне ентитете, а Србија је наставила да спроводи пропалу политику СФРЈ.
Мађарски премијер Орбан је учећи на примеру других, наставио да успешно води своју државу чувајући национални идентитет и државне интересе:
„не желимо имигранте, мултикултуралност је обмана“
Вођена особама без осећаја за аутентични српски идентитет, Србија је наставила спровођење идеологије „братства и јединства“. Разлог стварања Србије као државе није у томе што су Срби хтели самосталну државу – већ у чињеници да нико, чак ни Црногорци нису хтели заједницу са Србима.
Кување у „Melting Pot“-а, зашто Србија више не личи на себе?
Масовна стрељања, почињена од комуниста крајем Другог Светског рата над становништвом централне Србије био је увод у окупацију која траје од 1945 године. Партизански комунисти, сачињени углавном од Срба из Крајине, Лике, Херцеговине и Црне Горе су очистили значајан део Србије од – правих, аутентичних Срба.
Под плаштом „борбе против народних непријатеља“, комунисти су стрељали српске домаћине, интелектуалце, свештенике, некада и целе фамилије. Плен самопрокламованих „ослободиоца“ су биле куће и имања побијених Срба.
Национализацијом отета имовина постала је трајно власништво новодосељених Срба из Црне Горе, Лике, Крајине и Херцеговине, а сама демографска структура оригиналне Србије је драстично измењена насилним путем.
Живећи под практичном окупацијом и комунистичком диктатуром још од 1945-е године, аутентична Србија је изгубила своје корене. Ненационални, изразито антисрпски режим комуниста је кроз забрану Православља, осакаћење школства и фалсификовање историје скоро довео до губитка националног идентитета.
Кратки занос народног буђења с почетка 90-их година није трајао дуго. Грађански рат и распад СФРЈ су донели наредни талас насилне промене демографске структуре оригиналне Србије.
Октобарски пуч 2000-е године је довео на власт нове ликове, који су наставили да спроводе стару идеологију „југославизације“ Србије. Најбитнији захтев западних држава, легализација двојног држављанства постао је јасан када су на власт дошли особе не само без осећаја за српство, већ и без српског пасоша.
Кување у котлу Melting Pot-а Гаврило Принцип
Председник државе је био босанац из Сарајева, ИПАП споразум требамо захвалити херцеговцу – министру спољних послова Србије, а наводна промена режима свела се на чисту козметику. Сарајевско-херцеговачки двојац је замењен тандемом тузла-бугојно, са наставком спровођења идеологије зацртане у болесним умовима лидера нато држава.
Србија је од депоније осиромашеног уранијума претворена у депонију сиромашних миграната држава чланица ЕЗ. Према споразуму о реадимисији, који је потписан 2007 године, Србија је према члану 3/А, дужна о свом трошку да прихвати и збрине:
„на захтев државе чланице (ЕЗ), без посебних формалности – било ког држављанина треће земље“
Насилна промена демографске структуре на штету Срба се огледа и у посебном третману који имају припадници других нација или државе рођења. Неподобни новинари који се дрзну да кажу истину се хапсе и процесуирају, све у циљу „политичке коректности“ – што је само други назив за цензуру.
Климакс идиотизма спровођења антисрпске политике парама српских пореских обвезника се огледа у прављењу инфраструктуре за нато на Балкану. Посебно треба издвојити аутопут Тирана-Приштина-Ниш, у народу познат као „аутопут жуте куће“.
Планско насељавање Шиптара у Србију, започето прошле године ће само убрзати крај Срба као нације у некада својој држави. Ниш већ увелико потсећа на Бујановац или Прешево, а вођењем овакве изразито антисрпске политике, (не)народна власт систематски од Србије прави нову СФРЈ – са очекивано истим исходом.
Агонија вођења државе Србије од оних којима је једина додирна тачка са српством новац пореских обвезника од кога лагодно живе се ближи крају. Срби ће се, као нација или пробудити и владање над Србијом преузети у српске руке, или ће нестати.
Златна средина не постоји. Истина је некад екстремна – улепшавати је био би маркетинг.
„нато ђаци Србима наменили судбину Курда“
из окупиране Србије:
Периша
Референце:
Категорије:АКТУЕЛНО, Анализа, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Европа, Национално питање, ПОЛИТИКА, РЕГИОН, СВЕТ, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Potpuno nekriticki clanak.Vise sluzi podelama nego jedinstvu Srba.Jadan je pisac teksta, koji je jos uvek zadojen mtznjom prema ostalim Srbima koji nisu „autohtoni“Srbi,pa na ovaj nacin leci svoje frustracije.Zbog njemu slicnih,koji nas dele na razne vrste Srba,zato smo tu gde I jesmo…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Аутор каже:
„Партизански комунисти, сачињени углавном од Срба из Крајине, Лике, Херцеговине и Црне Горе су очистили значајан део Србије од – правих, аутентичних Срба.“
Дјељење Срба на „аутентичне“ и неке друге је ординарна глупост, а најбољи доказ за то је да тренутно постоји само једна Српска (полу) држава, Република Српска коју су основали „неаутентични“ Срби из Сарајева, Бања Луке, Приједора и тако даље. По овој накарадној теорији неаутентични Срби су и Принцип, Тесла и остали да не набрајам… Или си Србин или ниси, а ако јеси, можеш бити добар или лош, као и код осталих народа уосталом. Ми смо мали народ и немамо вишкова да би их олако одбацивали…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Прочитао сам чланак и кликнуо да ми се свиђа јер покушава да уђе у суштину интеграционих и дезинтеграционих процеса код Срба.
Али морам рећи да су ми неки наводи у овом чланку проблематични и да нисам сигуран да неки могу да прођу научну верификацију.
Као што сам сигуран сам да проглашење Срба са простора садашње, матичне српске државе Србије „аутентичним Србима“ није адекватан антипод југословенском обрасцу (лажне) хомогенизације.
Зашто? Па зато што дели Србе, дезинтегрише историјски и етнички српски простор. Или још тачније, продубљује ту дезинтеграцију. Јер ти Срби из других крајева нису устаници из Првог српског устанка, српско-турских ратова 1876-1878. године, нити добровољци из Првог светског рата
Уз моје лично опажање да се ти Срби из других крајева, од 1945. године па на овамо, част изузецима, никада нису интегрисали са староседелачким становништвом, да су се увек држали заједно, да су вукли једни друге на истакнуте функције, итд.
Сасвим је извесно да се они неби понашали тако неодговорно да су на државним функцијама у старом крају, као што је извесно да 99% њих неби држао оловку или пендрек већ мотику…
Али, то је једна посебна тема.
Свиђа ми сеСвиђа ми се