Мерсиха Хаџић: Младост која је предвиђена за ликвидацију, или…

Како убити будућност у нама

Стратегија убијања Србије изнутра, коју спроводи служинчад евроатланских џелата, има за циљ да затрује најмлађе генерације сваком врстом деструкције, заглупљивањем и срозавањем морала. На несрећу, ти циљеви се убрзано остварују, јер је Србија већ данас суочена са бруталном, суровом и полуобразованом или сасвим необразованом омладином, која излаз из политичке, економске и културне изолације, тражи у „краћим путевима“, што подразумева насиље и атмосферу џунгле, у којој влада право јачег. Тако су и САД и Европска унија добили слику о Србији, коју су застрашујућом пропагандом креирали још деведесетих и у којој влада култ најнижих људских порива, насиља и смрти.

Младост која је предвиђена за ликвидацију – фото ГетоСрбија

Неумољиве чињенице говоре да више од половине младих људи у Србији нема запослење, а чак 19 одсто њих нема никакву професионалну квалификацију која би им дала наде за будућност.

Чак и према званичним подацима надлежних министарстава, у Србији је 25 одсто младих људи прекинуло средњошколско образовање и нашло се у ситуацији да преживљава тражећи новац од родитеља или на улици.

Само ретки међу њима ће покушати да наставе школовање, или оду на неке додатне обуке и курсеве, како би на тај начин пронашли неку перспективу.

Овако очајна слика Србије је постала уобичајена: незапослени и без орјентације, млади људи у најбољим годинама живота, станују у родитељском дому, празног новчаника, узалуд чекајући на посао…За велики број њих, васпитање је уместо школе и породице преузела улица и то у све ранијем добу, најчешће чим заврше основну школу.

У Србији је стопа незапослености младих у последње три године, од када су на власти Вучићеви напредњаци, повећана чак за 20 одсто! Са привредом у колапсу, њихова перспектива све је мања. У главном граду живи око пола милиона младих људи и њихова будућност је потпуно неизвесна. Последњих година се из унутрашњости у Београд доселило пуно младих људи у потрази за послом, али су га само ретки нашли. Због тога је ова највиталнија популација потражила „алтернативна решења“ и скренула у коцку, дрогу, проституцију и криминал свих облика.

Уместо да држава схвати драму у којој се налази радно најспособнији део становништва, она их „обучава“ како да напишу ЦВ, како да сроче мотивационо писмо, како да се припреме за први интервју за посао, како да се додворе евентуалном послодавцу и, уопште, како да своје достојанство баце под ноге тајкуна и криминалних компанија (ако буду имали среће да до њих уопште дођу). Тако је недавно неколико државних агенција организовало некакве психолошке радионице, „вештине управљања стресом и уклањања треме“ за будуће запослене. Укратко, реч је о томе да држава припрема своју омладину као ментално реетардиране особе, како би их препоручила неком страном послодавцу који очекује да има око себе што послушније и што глупље робове.

У очајничкој потрази за било каквом врстом друштвеног ангажовања, годишње чак 15.000 младих људи, само у Београду, нуди себе као волонтере. Али, режим Александра Вучића има бољих идеја: он ангажује и запошљава само чланове своје партије, по могућности са лажним дипломама.

У више наврата, такозвани јавни сервис РТС, у неким својим емисијама, на оптуженичку клупу је ставио родитеље незапослене омладине, критикујући чак и начин на који су васпитавали своју децу.

Истина је да се они на једној страни боре против последица увођења накарадних европских закона, који између осталог бране родитељима чак и да викну на дете. Према тим законима, најмлађој школској омладини је дозвољено да се бахато односе према својим наставницима. Многи су то схватили здраво за готово па туку своје наставника, а нису ретка ни насиља према родитељима, што се у каснијим узрастима претавара у крваве породичне обрачуне.

Сваки трећи ученик у Србији је био изложен некој врсти насиља. Често или свакодневно, алкохол пије преко двадесет одсто младића и око петнаест одсто девојака, док се најмање десет одсто њих и дрогира.

Кад дође до расправе међу њима, у међусобном „убеђивању“, користе се ножеви, палице, штангле, ланци, па и пиштољи. За последње три године поднето је 18 кривичних пријава против малолетника због убиства. Због наношења тешких телесних повреда међу школском омладином, полиција је за последње три године године поднела 584 кривичне пријаве. Због учествовања у тучи окривљено је 236 малолетника, а оружје је у свађи и тучи потегло њих 64. Довољна илустрација за ово су и подаци из једног испитивања које је спроведено на 5.000 новосадских основаца, где је утврђено да сваки пети ђак има поседује хладно или чак ватрено оружје. Ово истраживање говори и да је сваки други ученик старијих разреда основне школе био сведок да неко из његовог одељења прети наставнику, а сваки десети присуствовао је нападу на наставника. Професори, њих око 16 одсто, бар једном су се осетили угроженим од ученика, а није мали број случајева где су наставници били нападнути од стране ђачких родитеља.

Насиље, овакво какво влада данас у Србији, није дошло случајно, него је директно пренето из „културног“ модела који је Србији дат као обавеза из „пакета“ Европске уније. Нови идоли омладине су полуписмене певаљке са естраде, „старлете“ и криминалци. Не постоји ниједан телевизијски канал у Србији у коме се ова „господа“ не промивише даноноћно. То и јесте био циљ стратегије убијање Србије изнутра. Да постанемо бедна банана-држава чији су становници колективно поремећени и изоловани.

Инфо Анонимни

http://wp.me/p1Fuk8-HNk

25. 05. 2015.

MagazinTabloid – Mersiha Hadžić,  за ФБР приредио: Анонимни