Бобан Адамовић, 12.5.2015.

Македонија је метастаза косовског канцера и она нема снаге, знања и искуства да се одупре сепаратистичком тероризму без искуства српских ветерана и српских војних старешина.

Читав балкански народ испашта због западњачке империјалистичке политике. Такође, македонска влада признала је Косово као независну државу па не би требало да нас је брига што је мечка заиграла и пред њиховим вратима, али све што може утицати на дестабилизацију и наше земље треба се тицати и нас.

Питање је како ће заиста наши политичари реаговати на новонасталу ситуацију. Сценарио УЧК је готово идентичан и не постоји бољи тренутак да се и српска и македонска политичка бранша дозове памети и схвати да сунце излази на Истоку.

Све што се сада дешава евидентно је да се припремало дуг временски период и да је тражен најповољнији тренутак за почетак новог крвавог пира на Балкану. Присетимо се случаја у Зворнику, графита „УЧК“ у Краљеву, марширања „војске“ муфтије Зукорлића у Рашкој, масовно насељавање шиптара у Нишу, наводних емиграната са Косова на север Србије…

Сваком иоле свесном човеку јасно је да случај иде у бесповрат и да на сваку сепаратистичку активност треба одговорити експресно, прецизно и професионално. Ово није безазлено питање, ово је питање егзистенције нашег народа и треба се тицати сваког грађанина понаособ.

Овај текст је апел српским и македонским политичарима да се одазову свом генетском вапају и да не остану упамћени у историји као неспособни и срамни, да имају на уму да на своје поступке треба да гледају из перспективе далеке будућности, са сећањем на славну прошлост, како би у садашњости доносили јуначке одлуке.

Како радили тако вам и Бог помогао.