***

У чему је Игор Стрелков био у праву

Интервју са Генадијем Дубовојем – ратним дописником народног ополченија Донбаса

Превод: СРБски ФБРепортер

– Много сукоба је било и много речи је речено о изласку ополченаца, на челу са Стрелковом, из Славјанска који је био у потпуном окружењу, о томе како су се они пробили до Доњецка. Много ружних ствари је покушано да се каже о том поступку. Kако се у суштини одвијала ситуација и шта се може рећи на све те оптужбе изречене на адресу Стреклова и на цело „Народно ополченије Донбаса“?

Веома је просто одговорити на оптужбе на адресу Стрелкова. Игор Иванович је у интервјуу који ми је дао (интервју под називом: „Стрелков је негирао све спекулације Доњецка“) све рекао. И све што је он рекао ја потврђујем стопроцентно зато што сам тамо био.

Ми нисмо имали тешко наоружање. НИСМО ИМАЛИ! Нисмо имали ништа! Залихе хране су нам биле минималне – ако се узме у обзир да смо морали да хранимо мештане, залихе хране су нам биле минималне.

Даље, град је био у потпуном окружењу. Сваког тренутка је могао бити „херметички“ затворен, дефинитивно одсечен и то би била просто агонија.

Да, ми бисмо се бранили, и на крају крајева били бисмо приморани да кренемо у пробој. Тада нас је било хиљаду и по људи а не 1800 људи као што је стајало на списку. И ако би се пробило 200 људи, било би добро. То је процена направљена услед убистава цивила са околних узвишења које су заузели Украјинци. Игор Иванович је све то размотрио. Он је схватио да никакве помоћи из Доњецка неће бити – и не би је ни било, ја то тачно знам – и он је урадио тај сјајан маневар, који по мом мишљењу треба да уђе у војне уџбенике као класичан пример изласка из потпуног окружења са минималним губицима.

И када почну да ми говоре да смо ми имали оружје, да би они дошли да нам помогну – ја знам да то не би било тако. И најчудније је што то говоре људи који немају никакве везе са тим дешавањима. И они заправо говоре – «Генадиј, како то да си остао жив?» По њима ми смо сви морали изгинути. Зашто? Зато да би Кургињановци и остали добили своју плату, предали Доњецк…

Шта је изазвало тако оштру реакцију Кургињана? 

– Новац. Њега су просто платили. Ја сам у то убеђен. Какве везе он уопште има са тим догађајем? Никакве! Никакве! Он је, као, имао неке „информаторе“ све то време. Ја за све време тих догађаја, ни једног (таквог) човека у Славјанску нисам срео. Овде, у Доњецку јесам.

Његова аргументација је бесмислена. То јест он нема никакву аргументацију.

И када смо ушли у Доњецк, мој први утисак је био – Да, Доњецк хоће да предају. Долазак Игора Ивановича је био дочекан са ужасом. У смислу: – Сутра ће бити установљена војна диктатура. Све нас ће пострељати, и ми знамо зашто ће нас стрељати јер смо се већ припремали да све предамо.

Они су се бојали. Они су се заиста бојали.

Oни који су седели у згради владе, са некима смо разговарали… они су испитивачки  посматрали, распитивали се, гледали искоса и покушавали да процене шта да ураде –  да побегну у Кијев, или да иду да се поклоне пред Игороm Ивановичем и да се предају, и како да се понашају… Ја нећу никога конкретно да именујем, имам у виду цивиле (не војску), имам у виду управо политичку екипу.

По мом мишљењу, град су хтели да предају. Одбране никакве није било. Игор Иванович је потпуно у праву. Да су они (Украјинци) знали колико смо слаби, наравно да би пошли да нас униште.

То они сада вичу да су од самог почетка били на страни самосталног Донбаса, на страни пројекта Новорусија, а ми се сећамо да су тада многе од тих познатих личности говориле да су за јединствену Украјину. Већ се водила битка на Саур Могили, а неко (ми знамо ко) је и тада износио да је он за јединствену Украјину! Његови људи су тамо гинули а он се залагао за јединствену Украјину!

Извор: Легендарные подразделения от Геннадия Дубового, 24.04.2015.