Др Милан Максимовић, водећи научник великог европског космичког пројекта „Солар орбитер“: Светска наука добиће одговоре о процесима на Сунчевој површини, настајању Сунчевог ветра…

фото: НОВОСТИ

КАДА се у октобру 2018. са лансирне рампе космодрома у Кејп Канаверелу одлепи „Насина“ ракета „Делта“ и у васиону понесе аутоматску међупланетарну станицу „Солар орбитер“, очи светске науке биће упрте и у проф. др Милана Максимовића!

Овај Србин, пореклом из Тополе, један од водећих светских научника за истраживање Сунчеве короне, Сунчевог ветра и физике космичке плазме, учествовао је у конструисању најсложенијег инструмента за „узимање мере“ Земљиној звезди – космичке сонде Еврoпске свемирске агенције која ће се приближити Сунцу ближе него иједна летелица са Земље до сада.

Овај пројекат, како у ексклузивном разговору за „Новости“ каже др Максимовић, треба светској науци да пружи податке о процесима на Сунчевој површини, настајању Сунчевог ветра и његовом простирању кроз међупланетну средину.

Сонда ће бити прва космичка мисија која ће направити снимке Сунчеве површине и короне са овако блиске удаљености. Она ће детаљно проучавати како у корони настаје Сунчев ветар и на који начин убрзава на путу до орбитера, а инструментом RPW чији је Максимовић главни истраживач, обављаће се мерења плазмених и радио-таласа.

* Како ће у пракси изгледати ова јединствена космичка мисија?

– Солар орбитер имаће масу од 1.800 килограма, а у себи ће носити научну опрему тешку 190 килограма. Предвиђено је да летелица у васиони ради између седам и десет година док око 150 дана треба да проведе у висини планете Меркур где ће прикупљати податке са Сунца. Он ће у космичкој области коју називамо Сунчевом хелиосфером помоћи да разумемо узрочно-последичне везе између Сунца и хелиосфере, што је од фундаменталног значаја за изналажење одговора на једно од најважнијих научних питања – како ради Сунчев систем?

* Технологија орбитера је нешто најнапредније што модерна наука има. Решено је много проблема, али их је и остало да се решавају?

– Главнина проблема била је везана за високу температуру. С обзиром на то да се сонда приближава Сунцу на једну трећину астрономске јединице (мера астрономске јединице је 150 милиона километара – што је растојање од наше планете до наше звезде), она добија огромну количину енергије. Зато је било потребно заштити летелицу и инструменте у њој термичким штитом који ће јој обезбедити одржавање стабилне температуре. Тај термички штит је произведен и тестиран у фабрици „Ербас одбрана и космос“ у Енглеској и чини се да исправно функционише. Један од проблема које треба решити односи се на електричне антене инструмента RPW о коме ја бринем.

* Ваш уређај RPW у сонди је кључни за плазмене и радио-таласе за мерења која ће обавити орбитер. Да ли сте и пре њега сте учествовали у изградњи, конструкцији и експлоатацији космичке опреме?

– Имао сам срећу да радим у више свемирских пројеката намењених проучавању космичке плазме и Сунца. Био сам коистраживач у експериментима Staff и EFW у мисији Cluster Европске свемирске агенције, затим у мисији Demeter (CNES) и кинеском експерименту „Двострука сонда“. Тренутно сам главни истраживач за инструмент Swaves у мисији Stereo (NASA) која је лансирана 2006.

фото: НОВОСТИ

* Како гледате на српску науку данас?

– Универзитетски систем образовања у Србији је врло добар. О томе говори велики број студената и истраживача који сваке године одлази у иностранство како би наставили да уче или да се прикључе неком истраживачком тиму. Када стекну знање и искуство они остају тамо јер не постоје српски национални ресурси из којих би се обезбедили услови да раде и зараде у Србији. Истраживачима у Србији Влада треба да обезбеди ресурсе да раде и да зараде, а то се може учинити и тако што ће се побољшати сарадња са другим земљама. Србија има право на европске субвенције за науку. Мора да их тражи и да предлаже пројекте.

* Имате ли поруку за научнике млађе генерације?

– Нека имају на памети да повратком у Србију после неколико завршних година на студијама и у лабораторијама у иностранству, доприносе развоју и науке и привреде своје земље. Тако помажу и млађим колегама преносећи им знање. Наравно, држава је та која својим ресурсима мора да помогне тим људима да буду патриоте а не „камиказе“.

О КОСМИЧКОЈ ПЛАЗМИ И У БЕОГРАДУ

Максимовић, ма колико да припада читавом човечанству, ипак мало више припада нама. Код њега, на Париској опсервaторији, уче најдаровитији млади српски истраживачи. Истраживачи из његове групе који раде и за Европску свемирску агенцију (ESA) и Националну агенцију за свемир и астронаутику (НАСA), редовно сарађују са научним саветником др Душаном Јовановићем из београдског Института за физику. Заједничка је жеља да се у Београду формира група научника која би се бавила физиком космичке плазме и физиком Сунца. Другим речима, поред Сунчевог ветра овај човек хвата и ветар у једра српској науци.

Тим научника приликом конструисања сложеног инструмента
фото: НОВОСТИ

КОРЕНИ КОД ТОПОЛЕ

* Максимовић је рођен у Паризу 1968. Његови родитељи су годину дана раније пристигли у Француску из Страгара код Тополе, баш оданде где се налази Маузолеј Карађорђевића. Српски му је матерњи језик, а за то је захвалан бака Рајни. Целокупно школовање завршио је на француском.

* Фундаменталну физику завршио је на париском универзитету Дидро, док је на Париској опсерваторији у лабораторији LESIA (Лабораторија за свемирска истраживања и астрофизичке инструменте) одбранио докторску дисертацију на тему „Спектроскопија термалног шума и егзоферски модели Сунчевог ветра“.

* Уследиле су постдокторске студије у CNES (Национални центар за свемирска истраживања), а затим и рад у Европској свемирској агенцији (ESA)…

26. 04. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић