The Economist: Именовање неизрецивог или Геноцид засењује друге злочине
Стање ствари, 24. 4. 2015.
(Економист, Лондон, 18. 4. 2015)
Међу правницима и истраживачима конфликта, реч „геноцид“ се понекад морбидно описује као главна награда. Процена да се током неког отвореног конфликта одиграва геноцид повећава шансу за међународну интервенцију. Преживели из групе која је претрпела масовне покоље меогу да пронађу извесну утеху ако се формално призна да је оно што се десило био најгнуснији злочин.
Али када признање изостане због правничких техникалија или политичке корисности – преживели могу да осећају да су сећања на жртве оскрнављена. „Кампања којом је геноцид стављен ван закона успела је на један важан начин, чинећи овај злочин тако токсичним да је вероватно да ће он довести до међународне акције“, изјавио је Ричард Дикер из организације Хјуман рајтс воч. „Али постоје и други злочини који заслужују много више пажње него што је добијају.“
Термин је ушао у ширу употребу Конвецијом Уједињених нација о спречавању злочина геноцида из 1948. године, коју је потписало 146 држава. Њоме су проскрибовани акти убистава, наношења физичких или менталних повреда, присилно усвајање и еугеника, када се чине са намером да униште у целини или делимично националну, етничку, расну или религијску групу. Њоме нису обухваћене политички или идеолошки мотивисана убиства: Стаљин би тешко потписао да геноцид укључује масакре читавих класа, као што су добростојећи сељаци. Резолуцијом је постављен веома висок стандард доказивања намере. Апологете Османског царства указују да су убиства Јермена 1915. године била споредни ефекат пре него жељени резултат. Докази за наређења да се убија, по свој прилици усмено издавано, готово су недостижни (иако су убедљиви за многе истраживаче).
„Јагњад за клање“
Неки ратни злочини, укључујући тортуре и киднаповања, укључени су у документе Уједињених нација, указао је Вилијам Шабас са Универзитета у Мидлсексу. Али ниједан не обухвата злочине против човечанства у целини. Комисија за међународно право, тело са мандатом Уједињених нација, направила је нацрт оваквог документа, који су подржали многи стручњаци, укључујући и господина Шабаса.Послератни трибунали у Нирнбергу и Токију требало је да суде злочинима против човечанства. Овај термин је задобио ширу употребу у претходних 25 година, и обухвата највећи део рада ad hoc трибунала који су установљени да би судили због злочина почињеним у бившој Југославији, Сијера Леонеу и Камбоџи, као и рад сталног Међународног кривичног трибунала (ICC) који је установљен 2002. године. Дефиниција је значајно проширена од Нирнберга, када су савезници сматрали да су злочини против човечанства један од аспеката агресивног рата. Радна дефиниција Међународног кривичног трибунала укључује убиства, прогоне, изгнанства и сексуално насиље када је почињено као део широког и систематичног напада усмереног против цивилног становништва.
Идеализам који је подстицао међународну дебату током претходних четврт века како да се дефинишу и казне ратни злочини, изгледа да опада. Мало је вероватно да ће бити формиран иједан нови ad hoc трибунал за суђење ратним злочинцима док се Међународни кривични трибунал бори да одржи свој морални ауторитет. Као последица практичне политике, постоје мале шансе да ће се постићи сагласност о новој конвенцији о геноциду. Њене мане ће претрајати. Али напори да се учврсти значење термина злочини против човечанства подсећаће свет да постоје и други неизрециви злочини.
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Категорије:ДРУШТВО, Ратни Злочин, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Политички геноцид
„GEORGE WATSON“ историчар са Универзитета у Кембриџу.
Можда многима није познато да су само „Социјалисти“ отворено заговарали „геноцид“ у 19 и 20 веку.
То је мало позната чињеница и звучи шокантно. О томе са говорио на предавањима, како овде тако и на другим Универзитетима и стално сам наилазио на запањеност.
„ Зашто је убијање битно „ ?
Први пут се појавило у јануару 1849 године у Мраксовом листу “Neue Rheinische Zeitung”.
Енгелс је пиао о „Класној борби“, говорећи Марксистичким терминима. „Кад озбије социјалистичка револуција, ибиће и класна борба“.
У Европи ће постојати примитивна друштва, заостале за две фазе, јер она нису још ни капиталистичка друштва. Енгелс је при томе мислио на Баскијце, Бретонце, Шкотске горштаке и Србе. Називао их је „Расним смећем“, „Volkerabfalle” = “Расно смеће“. Требало их је истребити , јер како су две фазе у заостатку као и у историској борби, било би немогуће их уздићи довољно да буду револуционарни.
Говорио је о вулгарности и прљавштини Словена. Сматрао је на пример да Пољска нема никакав расзлог за постојање. Класе и расе које су исувише слабе да се снађу у новим животним условима, морају прерстати постојати. Морају нестати у револуционарном холокасту, „Карл Маркс“. Маркс је био отац савременог политичкогф геноцида. Незна се ни за једног Европског мислиоца модерног доба пре Маркса и Енгелса који је тако отворерно заговарао расно истребљење. Неможе се наћи никог пре њих , према томе , све је почело са њима. Бг. 01.01.2015.
…………………………………………………………………………………………………………………
Ова два мидиокретена све мрзе, а највише мрзе сами себе. Оба су уоквирена, урамљена својим јеврејским пореклом, традицијом, вером, и сво своје време су у кнфликту како спољним системом вредности тако и својим, личним системом вредности. Попут домина, дупло голо.
„GEORGE WATSON“ историчар са Универзитета у Кембриџу.
Можда многима није познато да су само „Социјалисти“ отворено заговарали „геноцид“ у 19 и 20 веку.
То је мало позната чињеница и звучи шокантно. О томе са говорио на предавањима, како овде тако и на другим Универзитетима и стално сам наилазио на запањеност.
„ Зашто је убијање битно „ ?
Први пут се појавило у јануару 1849 године у Мраксовом листу “Neue Rheinische Zeitung”. Енгелс је пиао о „Класној борби“, говорећи Марксистичким терминима. „Кад озбије социјалистичка револуција, ибиће и класна борба“.
У Европи ће постојати примитивна друштва, заостале за две фазе, јер она нису још ни капиталистичка друштва. Енгелс је при томе мислио на Баскијце, Бретонце, Шкотске горштаке и Србе. Називао их је „Расним смећем“, „Volkerabfalle” = “Расно смеће“. Требало их је истребити , јер како су две фазе у заостатку као и у историској борби, било би немогуће их уздићи довољно да буду револуционарни. Говорио је о вулгарности и прљавштини Словена.
Сматрао је на пример да Пољска нема никакав расзлог за постојање. Класе и расе које су исувише слабе да се снађу у новим животним условима, морају прерстати постојати.
Морају нестати у револуционарном холокасту, „Карл Маркс“. Маркс је био отац савременог политичкогф геноцида. Незна се ни за једног Европског мислиоца модерног доба пре Маркса и Енгелса који је тако отворерно заговарао расно истребљење. Неможе се наћи никог пре њих , према томе , све је почело са њима.
позз. ДРАГАНешковић
Свиђа ми сеСвиђа ми се