N1 info

Пад хеликоптера и смрт седам људи и све после тога показују шта бива кад политика годинама код професионалаца сузбија интегритет и промовише слепу послушност, каже омбудсман Саша Јанковић. Реч премијера је мера наше демократије, нема Лончареве одговорности.

Неко је на социјалним мрежама написао да је узрок пада хеликоптера страх. Страх генерала да каже министру „не”, страх пилота да каже контроли „не”. Не идем тако далеко да било ког политичара кривим за пад хеликоптера, али они јесу одговорни за атмосферу страха и незамерања у државним службама, одговорни су што страх постоји чак и код генерала и пилота, официра познатих по својој ‘својеглавости’”, каже у интервјуу за Блиц Саша Јанковић, заштитник грађана.

„У државним службама завладала је апатија, атмосфера незамерања, а оне одлучују ко ће бити хапшен, по чије дете ће поћи хеликоптер, а за кога неће бити ни амбулантних кола“, додаје он.

На питање шта се види из објављених докумената о паду хеликоптера, Јанковић каже да разлика у пилотовом мишљењу и оном шта му је налагано говори много:

„Објављени документи сведоче да је пилоту врло јасно више пута речено где треба да приземљи летелицу, иако је он изражавао намеру (или потребу) да иде на другу страну. Сви, а поготово они у Војсци и Министарству одбране, знају да би пилоту, да није послушао ‘сугестију’, то било озбиљно замерено. Какво је то институционално окружење у коме професионалац не сме да каже ‘не могу’, ‘то је против правила’, ‘објективне околности налажу другачије’“.

У јавност је пласирано да пилота нико није формално могао да натера да слети:

„Затим је почела одбрана пилота и генерала које нико није ни напао. Формиране су комисије које су у медијима добијале епитете ‘независних’, иако су их од припадника Војске и система одбране формирали министар одбране и начелник Генералштаба. Упорно је понављано да ће пуну и једину истину о паду хеликоптера утврдити тужилаштво, као да се оно бави утврђивањем узрока пада летелица, а не установљавањем сумње да је почињено кривично дело и прогоном евентуалних починилаца, као да су цео правни систем и све струке подржане једино у кривичном законику и као да је евентуална кривична одговорност једина која постоји“, закључује Јанковић у интервјуу за лист Блиц.

Гашић

фото: Танјуг/Сава Радовановић

Јанковић сматра да министар одбране Гашић сноси одговорност за несрећу с хеликоптером:

„Иако упорно бежи од ње и у свему опет види ‘спрегу са бившим режимом’, министар одбране сноси одговорност за то што се у органу којим руководи, и не само у њему, промовише слепа послушност, а сузбија професионализам, реч струке. Официри који упозоре на неправилност, незаконитост – у Министарству су проблем а не део решења, зато се контролним органима и обраћају страхујући за радно место“.

Саша Јанковић објашњава и зашто није тражио смену Гашића, иако је постојала таква законска могућност: „У чему би била сврха таквог захтева. И пре него што смо имали било какве податке, председник Владе је унапред рекао – ја министре не дам. То је тренутно мера наше демократије“.

Лончар

фото: Танјуг/Милош Јелесијевић

Такође, омбудсман не сматра да постоји одговорност министра здравља Златибора Лончара:

„Посао министра здравља је да тражи да се учини све што је могуће, да захтева и хеликоптер и брод и тенк ако треба, све што постоји, да би се спасао живот. Али он не може да нареди ништа од свега тога, он никако није надређен било коме у војсци, полицији… Ако је неко требало да каже „жао ми је, али неће ићи војни хеликоптер”, то сигурно није био министар здравља. Жеља или потреба да присуствује слетању, да то овековече камере, нешто је друго. Лончар ту представу није створио, али је није ни прекинуо. А треба је прекинути“.

22. 04. 2015. N1 info, за ФБР приредила Биљана Диковић