****

(У новембру 2013, представници организације ЕФСК (Европски фронт солидарности за Косово) из Чешке боравили су неколико дана у Србији као гости Покрета Реци не ЕУ. Прво су посетили гроб Милице Ракић. Ево како су  о томе записали… )

Милица Ракић је рођена 9 јануара 1996. године. Имала је само три године, три месеца и осам дана када је 17. априла 1999. године у 21 и 45 сати увече, у Батајници, у купатилу, седећи на ноши погођена фрагментима НАТО пројектила. Милица је постала симбол невиних жртава и србског страдања. Зато смо поред цвећа донели на њен гроб и плишаног меду.

Пошто смо запалили свеће, почех полако да им читам текст са полеђине споменика, испод слике у медаљону маленог девојчурка, и преводим:

„Мојој Мрвици. Знаш Мрво моја, кад видим твоје другаре, пустош ми у души влада, опрости ми због тога. Реци ми мрвице, како то Богу понестају анђели, знам да си због тога отишла, али како кад си анђео била и овде. Реци ми анђеле мој мали где да идем, где да те тражим?“

Изненади ме потпуна тишина. Ни једне речи, ни једног покрета иако је било хладно тог дана, потупуна тишина. Погледах у њих, стајали су оборених глава.

Сетих се речи које је Достојевски некада написао: «Сви идеали овог света не вреде сузе једног детета». Место на коме смо смо се налазили и поглед на насмејану трогодишњу девојчицу на слици споменика сами ми наметнуше питање: А (вреде ли) живота?

Фотографија са наше посете гробу Милици Ракић објављена је већ истoг дана у неколико земаља у којима делује ЕФСК. У кратком коментару који су наши пријатељи из Чешке послали уз фотографију је између осталог стајало: „Милица Ракић је један од симбола зверстава западних влада. И ЊУ СУ УБИЛИ“

Извор: Реци не ЕУ