Радован Таин: Писмо епископу ваљевском Милутину
Христос Васкрсе!
Преосвећени, Вама и Вашој Епархији честитам најрадоснији хришћански празник – Васкрсење Господа Нашега Исуса Христа! Нека светлост овога празника учини да сваки дан буде као Васкрс – победа над победама, корак ближе ка Царству Небеском.
Преосвећени, дајем себи слободу да Вам се директно обратим, као верно чедо Српске Православне Цркве, као прост и слабо учен човек, који срцем прима све оно што се дешава нашој Мајци Цркви. Због тога, уз сву радост коју нам Васкрс доноси, осећам и зебњу и велику бригу, јер је наша Црква распета, а васкрсења нема на видику.
Знам да нас је сам Господ, са Светим Оцима, те и вама, нашим пастирима, научио стрпљењу и трпљењу, али и труду и делању, јавном исповедању Вере, као главним средствима на путу ка обећаној коначној победи. Без свега тога, бојим се, наша Мајка Црква ће још дуго остати распета, а празнина у срцима због тога бити све већа и већа.
Преосвећени, обраћам Вам се због великог светила, Ваљевске Грачанце. Не морам да Вам говорим како се осећам, јер сам убеђен да се и Ви тако осећате, да се тако осећају сви верници СПЦ, док сви заједно са зебњом дочекујемо нови дан, у којем ова светиња може бити уништена – на вечну срамоту, тугу и проклетство. Стрепња, да уништавање Ваљевске Грачанице не буде само почетак, и да многе светиње не буду доведене у опасност, стварно је велика. Зато дајем себи слободу да Вам упутим предлог: преселите привремено седиште Ваше Епархије баш у Ваљевску Грачаницу. То би, засигурно, зауставило надолазеће зло. Станите на чело одбране, јер бисмо тада и ми, верни народ, видевши пастире на челу престали да будемо изгубљено и расејано стадо, већ стадо Христово, спремно да се бори и страда без обзира на цену. Дужни смо то, пре свега Господу, као наш труд за неизмерне дарове које нам је дао, али смо дужни да тиме узвратимо и нашим светим и славним прецима за њихове жртве, преносећи такво наследство нашим потомцима. Да има ко да се помоли за нас.
Нека би Вам Господ дао снаге, како би Ваљевска Грачаница и даље била светионик Православља, а њена звона оглашавала победу и једино победу – над смрћу.
Христос васкрсе!
О Васкрсу 2015.
Радован Таин, Ново село
16. 04. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ВЕРА, ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, Новости, Отворена писма, ПРАВОСЛАВЉЕ, Православље, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Владика је један у низу који ништа не одлучују о Грачаници.Односно и када би хтео спречила би га изненадна смрт.Ипак он није толико посвећен Богу да би се свесно одрекао живота и прешао међу свеце.Верујте, Ваљевци су покушали, ама баш све и они остали што су им помагали. Грачаницу ће уништити макар збрисали цео град. Масонска пирамида стоји нам у центру као печат чији смо.Оверили су нас масони и челичним загрљајем придавили.Пошто ја имам репутацију лудога Милојка, а како наш народ обожава разне пророке и видовњаке који ће му прорицати да без мотике има леба и слободе без жртве, тако ћу и ја узети себи слободу да им свима поручим , догодине у име Бога видимо се у Албанији , а Србија је пала.Ово је моја иронија, јер ће Србин прогласити особу која Верује у лудака, а лажљиве политичаре за свеце.Па, нека им буде.Како сејеш, тако жњеш.
Свиђа ми сеСвиђа ми се