Ових дана смо имали прилике да гледамо ову језиву слику дечијег страха пред странцем који је у њу уперио објектив фото-апарата, њој тако сличан цеви аутомата каквог лудака из „Исламске државе“.
Безимена девојчица гледа, тако, у нас, питајући немо, својим ужаснутим погледом, све оне одрасле ратнике који данас скитају апокалиптичком сиријском пустаром имају ли душе и милости.
И она је Сиријка, из нама, чини се, тако далеког света…

Али, да ли је тај свет заиста тако далек као што ми то данас мислимо (као сигурно најнадобуднија и, вероватно, најглупља генерација од свих српских у историји)? Или нам је, ипак, много ближи него што то већина нас мисли?

Да ли сте чули за икону Богородице Тројеручице Хиландарске? Ону коју је, лично, наш Свети Сава добио на дар у манастиру Светог Саве Освећеног и однео је у Србију и на Свету Гору?

Али, знате ли да је ту икону сликао један Сиријац, Свети Јован Дамаскин, највећи уметник и химнограф свог доба (а, можда, и свих хришћанских времена)? И да је највећи музичар православне духовности, Свети Роман Мелод („Слаткопојац“), рођен два века пре свог земљака Јована Дамаскина – такође родом из Сирије?

И ту није крај. Далеко од тога.

Можда нисте знали да је из Сирије и најомиљенији писац свих српских монаха у средњовековној Србији, славни игуман са Синајске горе, Свети Јован Лествичник („Климакс“), чију је иницијацијску „Лествицу“ (духовни метод самоусавршавања и преображења „у тридесет пречага унутрашњег успињања ка Христу“) са одушевљењем читао дословно сваки од наших светитеља (од њеног превода на српски, 1331. године, па све до патријарха Павла и свештеномученика Харитона Косовског)?

И да је Сиријка и она чувена Марија Магдалена, равноапостолска „Блажена Марија“, верна дружбеница и неустрашиви пратилац самог Христа Спаситеља, она која је са Богородицом туговала крај Распећа Господњег на Голготи?

А тек онај безброј водећих архијереја православне Цркве (у Антиохији, Јерусалиму, Александрији, Риму, Цариграду…), родом из Сирије? И, међу њима, лично Свети Јефрем „Сирин“ (Сиријац), победник над слаткоречивим јеретиком Аполинаријем, уз то и писац непревазиђених духовних поука и беседа, сабрат и саборац Светог Василија Великог? А Сиријац је био и уистину генијални псалмопевац, математичар и философ, племић Вардесан „Сирски“ (из другог века), један од оних јеретика који су се искрено покајали и вратили правој вери. Ту је и велики мистик из ранохришћанског периода, један од Светих Отаца Цркве, аскета и чудотворац Јаков Отшелник – такође Сиријац.
А и Свети Апостол и Јеванђелист Лука је из сиријске Антиохије…

Да ли сте знали све то?

И да ли сте сада бар мало свеснији колико нам је, вером, близак овај само географски нам далек, сиријски народ?

Драгослав Бокан

03. 04. 2015. ФБ Dragoslav Bokan, за ФБР приредила Биљана Диковић