Неколико десетина грађана окупило се данас на протесту против НАТО-а испред Дома Народне скупштине, поводом одржавања Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а.

Грађани су носили српске и руске заставе, међу њима је била и Лозанка Радоичић, мајка Владимира Радоичића који је као деветнаестогодишњи војник погинуо код карауле Кошаре, на граници према Албанији, 30. септембра 1998. године.

Владимир је био припадник извиђачко-диверзантске јединице из Ниша, а погинуо је приликом мучког напада ОВК.

Караула Кошаре у НАТО агресији која ће уследити постала је поприште најжешћих копнених борби између јединица Војске Југославије и ОВК која је током целог рата, уз снажни ваздушну подршку НАТО-а, безуспешно покушавала да тим правцем продре на простор Косова и Метохије.

– Сматрам НАТО одговорним за збивања на Косову 1998. и 1999. године, па и за погибију мог сина. Не могу да се помирим са присуством НАТО-а у Србији – каже за „Политику” Лозанка Радоичић.

Не желимо да приступимо НАТО пакту, не желимо сарадњу с њима, каже Дамњан Кнежевић, организатор протеста.

– Уласком у НАТО, Србија би постала директни непријатељ Руској Федерацији. Ми своје вековне пријатеље не желимо да мењамо за непријатеље – рекао је Кнежевић.

Окупљени грађани хтели су да на улазу у Дом Народне скупштине залепе два плаката против НАТО-а али им то полиција није дозволила уз образложење да „није безбедно”. Пре него што су се разишли, притивници НАТО-а оставили су српске заставе завезане за сајле јарбола испред парламента.

Организатори скупа који је МУП-у Србије пријављен под називом „Никад у НАТО” су наведени као „родољубива омладина и србски навијачи”. Управо због навијача полиција је, у складу са законом, најавила да ће учеснике снимати и ангажовала је одговарајуће снаге. Међутим, испоставило се да је, без обзира на најаве преко интернета, изостала препознатљива организованост и масовност навијача иако је НАТО осетљива тема у политичком и друштвеном животу у Србији.

А. Бојовић

01. 04. 2015. Политика/НСПМ, за ФБР приредила Биљана Диковић