УКРАЈИНА ЈЕ ОКУПИРАНА ЗЕМЉА СА ВЛАШЋУ КОЈУ СУ ПОСТАВИЛЕ АМЕРИЧКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ
- Украјински избори су имитација, као што су били избори у Француској у време када је била окупирана од фашистичке Немачке. Стручњаци за изборне технологије знају да је за Порошенка гласало не више од 15 одсто бирача. Чак ни њихови гласови нису били битни, јер је изборни резултат унапред одређен у америчком Стејт департменту
- Мински споразуми су постигнути без САД, које настоје да уруше мировни процес. Американцима треба рат у Европи, како би ојачали своју снагу коју – у конкуренцији са Кином – безнадежно губе
- Америчке обавештајне службе директно управљају Службом безбедности Украјине, Оружаним снагама и Владом Украјине. Стога ће оне и даље чинити све што нареде газде из Вашингтона
- Американци желе да униште Русе у Украјини и да испровоцирају рат са Русијом. То је главни задатак постављен пред марионетама које управљају Украјином
Aакадемик Сергеј ГЛАЗЈЕВ
Пише: академик Сергеј ГЛАЗЈЕВ, саветник председника РФ за евроазијске интеграције
РЕЗОЛУЦИЈА којом Врховна Рада проглашава Донбас окупираном територијом клиничка је манифестација параноје, која је овладала умовима власти коју је Вашингтон поставио да управља Украјином.
Ти људи су присвојили улогу газда Украјине, иако су власт узурпирали државним превратом и на управу их није поставио народ Украјине, већ америчке обавештајне службе.
У ствари, Украјина је окупирана територија, којом управљају марионете америчких специјалних служби.
Само слепац не види да је прави председник Украјине амбасадор САД.
Лакрдија са изборима за Врховну Раду и страначке листе које су договорене у америчкој амбасади, немају никакве везе са вољом народа Украјине.
Исто важи и за председничке изборе у којима су за Америку неприхватљиви кандидати постали предмет узнемиравања и били приморани да напусте Украјину.
Стручњаци за изборне технологије знају да је за Порошенка гласало не више од 15 одсто бирача. Чак ни њихови гласови нису били битни, јер је изборни резултат унапред одређен у америчком Стејт департменту.
Украјински избори су имитација, као што су били избори у Француској у време када је била окупирана од фашистичке Немачке.
Ако се сећате, и тамо је постојала влада, потчињена Рајху, која је ратовала са СССР. Тако је и садашња украјинска влада заправо састављена од агената америчких обавештајних служби и ратује са Русијом и са народом Украјине.
Кијев је организовао принудну мобилизацију мушког становништва за братоубилачки рат против својих сународника. У ствари, то је масовно убиство грађана, почињено од стране управо те државе кроз директно насиље.
Мобилизацију за рат са Донбасом Кијев спроводи на принудан и нелегитиман начин. Украјина чини ратне злочине над цивилима рукама деце насилно регрутоване у оружане снаге, од којих већина не жели да се бори против своје браће.
Под претњом смрти или дугорочног затвора њих приморавају да чине масовна убиства својих суграђана.
То је типична англосаксонска политика на окупираним територијама: понављање политике окупационих власти у Индији, где су под оружје стављали на хиљаде локалних грађана и присиљавали их да се боре против сопственог народа. Исто то су, не тако давно, радиле америчке марионете у Аргентини, Чилеу, Бразилу.
Зато је Украјина данас – ако се погледа истини у очи – окупирана држава у којој су на власти америчке марионете, постављене од стране америчких тајних служби.
Ти људи нису ништа легитимнији него што је била немачким фашистима потчињена полиција, наводно такође изабрана од локалног становништва.
Мински споразуми су постигнути без САД, које настоје да уруше мировни процес. Американцима треба рат у Европи, како би ојачали своју снагу коју – у конкуренцији са Кином – безнадежно губе.
Ради очувања своје хегемоније англосаксонци су спремни да истребе половину човечанства, што су и почели да раде, започињући рат против Руса у Украјини.
Њихов циљ је успостављање директне контроле над Европом, Русијом и Средњом Азијом, што ће им, по мишљењу њихових заступника бесмислене геополитике Бжежинског, обезбедити супремацију.
Америчке обавјештајне службе директно управљају Службом безбедности Украјине, Оружаним снагама и Владом Украјине. Стога ће оне и даље чинити све што нареде газде из Вашингтона.
Американци желе да униште Русе и испровоцирају рат са Русијом. То је главни задатак постављен пред марионетама које управљају Украјином. Али, за рат са Русијом њима је потребно јединство са својим NATO савезницима. Срећом, не пристају сви европски политичари на улогу америчких марионета.
Захваљујући напорима нашег председника, велики број европских земаља је убеђен да не изврши колективно самоубиство у интересу америчког империјализма.
Како сведочи светска историја, излаз из ове ситуације је у народно-ослободилачкој борби против окупатора који се и сада не разликују много од фашиста и њихових казнених одреда.
Да, и они сами то потврђују свакодневно – кијевска власт прогласила је историјски континуитет са бандеровцима и другим хитлеровским колаборационистима. То, што уместо Немачке јуче, данас Украјину под окупацијом држе САД – за народ Украјине у принципу не мења ствар.
Ништа фундаментално не мења то што су онда цех платили милиони жртава фашистичког режима, а данас – десетине хиљада, што су људи страдали у ондашњим репресијама Гестапоа, а сада страдају од CIA-СБУ, нити што су нацисти прогласили непријатељима Јевреје и комунисте, а ови данас – Русе.
И садашњи окупатори завршиће исто као и тадашњи – пред међународним трибуналом и казнама за злочине против човечности.
Превео Срђан Ђорђевић
23. 03. 2015. ФАКТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ВЕСТИ ИЗ СВЕТА, ГЛОБАЛИЗАМ, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Европа, Мишљење, Новорусија, Новости, Окупација, РАТ, САД, СВЕТ, Украјина, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
ПОМОЛИМО СЕ БОГУ ДА РУСИЈА ПО ТРЕЋИ ПУТ ПОБЕДИ УКРАЈИНСКИ И НАТО ФАШИЗАМ!!!
Да ли је могуће да и после овако једноставне и јасне анализе академика Сергеја Глазјева још увек има некога ко не схвата о чему се ради у Русији, Украјини и Новорусији. Украјински фашисти врше геноцид над Русима на истоку Украјине, односно у Новорусији, а наводно демократска западна јавност ћути.
Академик и саветник председника Путина Сергеј Глазјев лепо каже да украјински председник Порошенко није изабран регуларно, односно да “је изборни резултат унапред одређен у америчком Стејт департменту“.
Ако је тако, зашто је онда председник Путин, односно Влада Русије прећутно признала те изборе, зашто су изјавили да је то воља украјинског народа коју ће Русија поштовати? Недавно је председник Путин изјавио да је руска служба безбедности спасила Јануковича од ликвидације, што значи да су те руске службе све пратиле и све знале, али је руководство трапаво и неадекватно реаговало. Зар није било логично да подржавају Јануковича до краја и да траже његов повратак на место легалног и легитимног председника Украјине, јер је нерегуларно смењен? Поготово што је Русија добила јаке аргументе после нерегуларних избора у Украјини и никако није требало признати ни новоизабрану Скупштину, ни профашистичку Владу Украјине, ни нерегуларно изабраног председника Украјине Порошенка. Како би реаговали Американци када би сада руска страна сменила Порошенка? Наравно да они ту смену, каква год била, не би признали ни наредних 100 година.
У то време Русија је имала чисту ситуацију:
1.- легални и легитимни председник Украјине, Влада Украјине и Скупштина Украјине смењени су превратом, пучем који је диригован споља и изнутра у режији америчких обавештајних служби, што је доказано, и истренираних фашистичких криминалаца који су пуцали и на демонстранте и на полицију (што је, такође, доказано шпијунажом, или како се сада каже, пресретањем телефонских разговора високих западних функционера),
2.- народ се побунио и Русија је повратила Крим без војних и цивилних жртава,
3.- Путин је изјавио да захтева федерализацију Украјине,
4.- после те изјаве почела је побуна у Новорусији,
5.- потом су били избори на којима су изабрана руководства те две републике,
6.- бојкот избора у НР Доњецк и НР луганск које је организовала Украјина и
7.- референдуми у НР Доњецк и НР Луганск, на којима се народ у великом броју изјаснио да је за одвајање од Украјине.
Довде је све ишло савршено и у руску корист, осим изјаве председника Путина који је позвао народ и руководство Новорусије да, на неко време, одустану од референдума и изјаве после избора у Украјини да је украјински народ изабрао руководство какво је желео, што је фактички значило признавање нерегуларних избора. Изјаве су биле шок и уједно велика непознаница. Новоизабрано руководство ове две републике га није послушало и многи су тада мислили да је у питању дипломатски и пропагандни трик, али се убрзо показало да није тако. То се видело после масакра у Одеси и после пада Славјанска чије становништво је морало да се бори против добро наоружаних фашиста ловачким пушкама и карабинима из другог светског рата, а фашисти су бомбардовали авионима, тешким наоружањем, хаубицама и тенковима, а помоћ у тешком наоружању из Русије није стизала, иако је Славјанск био синбол отпора и борбе против фашизма. Тада смо сви били изненађени и разочарани. Плашили смо се да се приближава дан када ће Новорусија капитулирати. На срећу, то се није десило.
А шта је требало урадити одмах после припајања Крима? Тада су у шоку били сви из НАТО пакта и фактички су се помирили са губитком, а ЦИА о томе ништа није знала до почетка догађања на Криму, што је било врло болно када су сазнали. Била је то велика победа руских обавештајних служби над америчким обавештајним службама. Украјински фашисти само што су дошли на власт и још нису направили своју организацију и нису још спремили фашистичку војску, па би руска армија освојила целу Украјину за највише недељу дана, а руско говорно подручје за пет дана. НАТО би могао само да лаје као што је лајао за Крим и ништа више. После победе и освајања територије одмах би дошло до хапшења свих фашистичких и нацистичких групација, а оне који би успели да побегну “пацовским каналима“ морали би да се врате назад на Московски трибунал, уз, на пример, нека мала уступања у освојеној територији. Што је најважније НАТО пакт би био одбачен од руских граница, а друге државе би се, после тога, дебело разишљале да ли ће дадозволе инсталирање било чега што је против руских интереса.
То што Русија и руско руководство није брзо реаговало у повољној ситуацији, плаћено је са више хиљада руских живота, а да ли ће их бити још, остаје да се види. Сада је фашистичка војска нешто друго у односу на почетак рата, наоружана је од стране православних непријатеља и биће јако тешко и ризично да се изађе на Дњепар. За очување територија које сада држи Новорусија, биће потребно много жртава и много савременог наоружања. Ово значи да ће Русија морати да се много директније умеша у рат, а ако се не умеша следи геноцид и уништење руског народа у Украјини.
Ризик је постојао и у време почетка рата, али је за исту ствар сада ризик десет пута већи. И у време припајања Крима, то смо недавно чули, морало је да се, у неком контексту, помиње атомско оружје. Све да је било и у циљу одвраћања, имало је исту тежину као и када је Русија освојла само Крим или да је освојила целу Украјину. Русија је тада могла лако да освоји Украјину, у то сам од првих дана био сигуран и писао сам више пута и на овим страницама, а зашто је одустала сазнаћемо касније, исто као што смо сазнали касније и за тада могући нуклеарни сукоб око Крима.
Оно што улива дозу оптимизма свим љубитељима правде и противницима фашизма је овај чланак академика Сергеја Глазјева, из кога може да се закључи да је руском руководству сада све јасно и да су разоткрили до краја сва пренемагања наводних руских пријатеља са запада и да су и саветници председника Путина почели да говоре без увијања и мудровања и без длаке на језику о свему што је и лаицима видљиво и препознатљиво. Надам се да овакви чланци нису само за унутрашњу употребу (као што се у Србији радило и ради), већ да је то један нови курс и приступ руског руководства према веома озбиљним проблемима који су се надвили над Русијом и целим човечанством. Уколико је за интерну употребу врло брзо ћемо видети, јер се, како читамо, поново припрема обнављање рата на истоку Украјине.
Овакав чланак академика Глазјева, саветника председника Путина, све и да је само за унутрашњу употребу, има своју вредност, макар минималну, јер помаже да издајнички руски либерали схвате шта се дешава око њих и да Украјина више није “братска совјетска република“, већ држава у којој се сада отворено пропагира мржњи према Русији и руском народу и да је разоткривен украјински циљ и стратешки план по коме Руси више неће живети у Новорусији (слично као што је хрватски вековни циљ уништење Србије и српског народа).
Ако ми нисмо успели да победимо и казнимо хрватске усташе и нацисте, надајмо се да ће у томе успети Русија и да ће по трећи пут да победи украјинске фашисте и нацисте, а тиме и злотворску вишеглаву НАТО аждају.
ИС ХС
НИ КА
Поздрав свима,
Мића из Ниша
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ни наши слепци не виде нашег усисивача. Што би рекао Бранко Жујовић: Кирби, усисаш нам тепих!
Свиђа ми сеСвиђа ми се