ОСНОВЦИ су од почетка штрајка у просеку изгубили 110 часова. У нижим разредима мањак у „минутажи“ је нешто мањи, док су ученици старијих разреда основне школе у још већем губитку, јер је ова калкулација рађена на просечних пет часова дневно, а они их имају више сваког дана. Том рачуницом, до сада је пропуштено око месец дана наставе.

Губитак часова на дуге стазе мора да остави рупе у знању

И тако, 15 по 15 минута, ђаци пропуштају лекције, промичу им књижевна дела, историјски догађаји, математички задаци… Када се штрајк наставника заврши, трагови ће остати једино на њиховом знању. У школама кажу да не постоји законска обавеза да се надокнаде часови који су одржани, макар и скраћено.

– Иако се наставници труде максимално да деца не буду оштећена, сваки губитак часова на дуге стазе мора да остави рупе у знању – каже Мирко Лазовић, директор ОШ „Милица Павловић“. – Не памтим да је штрајк оволико дуго трајао и већ је створена навика и код деце да краће остају у школи. Чак и када буде прекинут штрајк, биће тешко да се врате у нормалан ритам часова од 45 минута.

Лазовић објашњава да наставници у школи у којој је директор раде и више од онога што уписују док су у штрајку. Учитељи држе и пети час. Наставници воде децу на такмичења, држе додатну и допунску наставу… Чак и суботом, каже, држе припремне и додатне часове. Слично је и у Чачанској гимназији. Према речима директора Ивана Ружичића, професори чине све да ученици не буду оштећени. Деца, због тога што мање времена проведу у школи, додаје, више уче код куће. И из неких предмета, објашњава Ружичић, неће много изгубити јер је градиво такво да може да се предаје и на скраћеним часовима. Али предмети попут историје захтевају дужи час.

– Истина је да су деца изгубила више од 10 одсто часова од годишњег фонда. На предмету који имају два пута недељно већ су изгубили по осам целих часова – објашњава Ружичић. – Али катастрофа ће тек да буде ако наставници реализују претњу да ће обуставити све активности мимо часа. Док су у штрајку не морају да држе допунску и додатну наставу, да их воде на такмичења и слично. Ако остану при томе, деца ће бити на великом губитку. Зато смо ми, директори школа писали министарству и тражили да се укине уредба којом је наређено да наставницима смањимо плате за период штрајка. Штрајк сам по себи је погубан, али та уредба упропастиће образовање у Србији.

Он каже да је та уредба изазвала велики револт код наставника. А директори су се, признао је и министар Срђан Вербић, али и представници синдиката, нашли „између две ватре“.

ИЗОСТАНЦИ

И БЕЗ штрајка ђаци превише изостају са часова. А када се томе дода и настава од по 30 минута, губитак часова се знатно увећава. Средњошколци су због изостанака прошле године у просеку изгубили по 47, а средњошколци по 97 часова. Основци су побегли са четири часа, а средњошколци са по седам, а за све остале изостанке имали су оправдања. Када се зброје сви пропуштени часови, ђаци су само током школске 2013/14. године пропустили 50 милиона часова, од чега су побегли са четири милиона.