Закарпатски Русини одлучили су на Конгресу да дијалогом, а не конфронтацијом са Кијевом траже да буду признати као народност и добију аутономију, јавиле су руске агенције, позивајући се на лидера закарпатских Русина Пјотра Гецка.

фото: politikus.ru

– Одлуке Конгреса имају за циљ захтев да се Русини признају као народност и да се испуне резултати референдума из 1991. године о аутономији путем дијалога са Кијевом. Тога раније није било. Сада је оријентација на дијалогу, а не на конфронтацији – рекао је Гецко.

Организације које су учествовале на Конгресу наложиле су формирање Координационог савета русинских организација Закарпатја. Друга седница Савета треба да буде одржана најкасније 10. априла, наводи руска агенција позивајући се на „Украјинску правду“.

У саопштењу после Конгреса наводи се да је на референдумима 1991. године приближно 80 одсто житеља Закарпатја „фактички гласало за давање аутономног статуса региону“.

Руски медији подсећају да су Русини малобројни источнословенски народ, чији знатан део живи у Закарпатској (Транскарпатској) области на западу Украјине. До 1918. године та територија, чији је административни центар Ужгород, била је у саставу Аустро-Угарске, а између светских ратова и Чехословачке, да би после Другог светског рата постала део совјетске Украјине.

Ужгород, седиште Закарпатја, на самој граници са Словачком

15. 03. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић