Студирање би могло да буде скупље на Шумарском, Географском, Биолошком, Математичком, Учитељском и Факултету безбедности, а предложене цене веће су од 4.000 до 12.000 динара…

ШКОЛАРИНЕ у наредној школској години намерава да повећа девет факултета Универзитета у Београду. Студирање би могло да буде скупље на Шумарском, Географском, Биолошком, Математичком, Учитељском и Факултету безбедности, а предложене цене веће су од 4.000 до 12.000 динара. Од ових шест факултета најмање поскупљење тражио је Факултет безбедности, а највеће Шумарски.

Према објашњењу проф. др Наде Ковачевић, проректора за наставу, на Шумарском факултету повећани су трошкови теренске наставе, због чега је и предложено поскупљење.

Факултет за физичку хемију једини је одлучио да смањи цене и то не само на основним студијама, већ и на мастер и докторским. А студенти основних студија ће на овом факултету од јесени плаћати 60.000 уместо 66.000 динара.Три факултета, Медицински, Факултет организационих наука и Рударско-геолошки факултет формално ће повећати цене за око 1.000 динара, али ће суштински трошкови остати исти. Заправо су само школарини додали таксу коју факултети од сваког студента прослеђују за рад Ректората Универзитета у Београду. До сада су ту ставку плаћали одвојено од школарине. Тако ће на Рударско-геолошком факултету школарина уместо 55.000 коштати 56.100 динара. И на ФОН-у и Медицини предложено је поскупљење од по хиљаду динара.

Предлоге школарина, изнете на јучерашњој седници Сената УБ, послаће Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Министарство може да се сагласи или не, али не може да забрани факултетима да и без одобрења повећају школарине. Коначну реч даће савети факултета.

На листи са новим ценовницима, представљеној на јучерашњој седници Сената УБ, наведено је да и Електротехнички факултет намерава да поскупи школовање самофинансирајућим академцима. Декан Бранко Ковачевић, међутим, тврди да се то неће догодити.

– Факултет је прошле године донео одлуку да повећа школарину, али ју је замрзао. Неће се примењивати ни ове године. Савет факултета одбациће предлог о поскупљењу – рекао је проф. Ковачевић.

Вршилац дужности декана Учитељског факултета проф. др Биљана Требјешанин, објаснила је да је школарина повећана само за висину инфлације, а ако Министарство не да сагласност, вратиће се на стари износ.

– Већина од 31 факултета није повећала школарину, а они који су то урадили, нису ишли преко оквира инфлације или су само објединили школарину и таксе које студенти већ плаћају – оценио је ректор УБ проф. др Владимир Бумбаширевић. – Факултети годинама нису повећавали цене студија и постојеће школарине нису одраз цене коштања студија, већ су прилагођене студентском џепу.

Студенти, међутим, оцењују да је за њих свако поскупљење неприхватљиво, па ће се побунити и против ових предлога. То је најавио председник Студентског парламента УБ Миливоје Ћорић.

Декани имају обавезу да консултују и студентске парламенте, јер је реч о студентским питањима и стандарду, који је ионако низак – закључио је Ћорић.

БУМБАШИРЕВИЋ КАНДИДАТ

АКТУЕЛНИ ректор УБ проф. др Владимир Бумбаширевић, незванично, засада је једини кандидат за ректорску функцију у наредном мандату. Предложио га је, сазнајемо, Медицински факултет, чији је професор и бивши декан. Избори за новог ректора расписани су пре десет дана, а биће одржани крајем маја. Ректор се бира на три године.