Нигде се, као овде, не потврђује Ајнштајнова теорија релативитета времена. Као да не меримо исто доба са планетом на којој живимо. Зато се чини, да овде не вреди бити ни оштар према моћнима, али ни сервилан

КАД се Срби сете НАТО бомбардовања, то је „враћање у прошлост“. Али, ако би Београд изручио своје генерале који су ратовали на Косову, то би био пут у катарзичну будућност.

Када се Срби сете да су јој западне силе отеле Косово и Метохију – „враћају време уназад“. Али, када Берлин захтева од Београда да осуди кривце за паљење њихове амбасаде, онда је то визија за будућа времена.

Ако у Србији било ко доведе у питање европски пут или зуцне против чланства наше земље у ЕУ, одмах се прогласи за реликт ретроградне прошлости.

Али, када у Грчкој, Француској или Великој Британији победе снаге које окрећу леђа Бриселу или прижељкују распад „европске породице“, добију епитет модерних лидера долазеће епохе.

Ко неће да „уважи реалност“ да Косово није део Србије, заробљен је у давно прошлим временима. Истовремено, ако су наши лидери окренути будућности, никако не би смели да „уваже реалност“ да Крим припада Русији.

Ако се извинимо, то је отварање „нове странице“, ако тражимо извињење, „копамо старе ране“.

Јавно је ММФ признао да су мере штедње у Грчкој биле грешка прошлости, али су истовремено Србији препоручили „затезање каиша“, због перспективније будућности…

Примера је напретек.

Нигде се, као овде, не потврђује Ајнштајнова теорија релативитета времена. Као да не меримо исто доба са планетом на којој живимо.

Што је за нас прошлост, за остали свет је будућност. И обрнуто. Као да се налазимо у међугалактичком процепу где сати другачије теку.

Зато се чини, да овде не вреди бити ни оштар према моћнима, али ни сервилан. Није довољно да државник буде вешт и одговоран, мудар и кооперативан.

Мора да вози и свемирски брод да бисмо доживели – повратак у будућност.

12. 03. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић