Да је ишта људско и патриотско остало у Томиславу Николићу, он би одмах издао акт аболицији Мире Марковић и Марка Милошевића.

***

Девет година од смрти Слободана Милошевића

Истовремено, Џефри Најс, тада главни тужилац Трибунала, током суђења је тврдио да Милошевић манипулише судом тиме што одбија да следи прописани лекарски третман. Неколико година касније, међутим, Најс је признао да је било политичких притисака на хашки суд, али и да је Милошевић учинио себи лошу услугу када је одлучио да се брани сам, јер је тако пропустио прилику да пред јавност и суд изнесе неке значајне доказе.

„Верујем да би судије у коначном разматрању узеле у обзир и те аргументе. Али ко зна какав би био резултат. Судије су тако водиле поступак да никако није могао да се жали због неправичног поступања. Давали су му велику слободу коју је он, можда користио против сопственог интереса“, изјавио је Најс. Њему је, како је изјавио, сметало што је Милошевићу „свашта толерисано“, објашњавајући то управо чињеницом да му се попуштало због здравственог стања.

Четири месеца пре смрти Милошевића је у Хагу прегледао лекарски тим специјалиста међу којима су били кардиолог из Француске, специјалиста за крвне судове из Русије и оториноларинголог из Београда, који су сугерисали да му се допусти преглед у Русији, у познатом институту Бакуљев. Судско веће је то одбило.

Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године.

Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.

На првим директним изборима, децембра 1990, изабран је за председника Србије.

Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, постао је први председник те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.

На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.

Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ.

Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, имао предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000.

Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије (односно СРЈ), оптужницу против Милошевића.

Ухапшен је 1. априла 2001, а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године.

Његови посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд четири дана после смрти, да би његово тело 16. марта било изложено у холу зграде Музеја „25. мај“ у оквиру музејског комплекса на Дедињу.

Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, 18. марта 2006.