Скандал са законом о наметању пореза на гајење конопље двадесетих година деветнаестог века произвео је многе пошалице. За чланове америчког Конгреса се говорило како од лана и конопље уместо покривача и канапа желе да направе председника

06. 03. 2015. НОВОСТИ, Ивона Живковић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Обрада конопље је била напоран физички рад

Скандал са законом о наметању пореза на гајење конопље двадесетих година деветнаестог века произвео је многе пошалице. За чланове америчког Конреса се говорило како од лана и конопље уместо покривача и канапа желе да направе председника. Позната је и карикатура из тог времена на којој амерички конгресмени у жалости носе мртвачки сандук у коме лежи преминуло слободно тржиште.

Управо оваква економска реалност, боље рећи злоупотреба економије, натерала је и текстилце и произвођаче папира од конопље да траже алтернативне материјале. Папирна индустрија је почела да производи хартију од дрвета јер је шума било у изобиљу. Текстилна индустрија почела да се окреће ка памуку, а то је у јужним државама довело до драстичног повећања броја робова.

У првој половини деветнаестог века америчка индустрија је толико нарасла да је почела да угрожава британску премоћ, посебно у производњи текстила. Амерички извоз јефтиног памука је смањио Британцима примат на светском тржишту текстилних сировина, па је аристократија у Лондону одлучила да Америци подметне ногу. Тако су 1833. године наложили да се у читавој британској империји укине ропство. Сматрали су да ће то подстаћи и Америку да учини исто, чиме би се, дугорочно гледано, и извоз памука из САД смањио. Био је то заправо још један перфидан покушај Велике Британије да америчке националисте економски покори, а не никакав алтруистички однос према њиховим робовима. Истовремено су и новине у целом ондашњем свету приказивале Америку као нецивилизовано и брутално друштво које и даље има робовласнички систем.

Ипак, Британија је војно и даље држала поробљене људе у Ирској и Индији, што је у ствари савршен показатељ лицимерства политике коју је водио Лондон. Интереси аристрократије са Темзе су увек и једино били у првом плану. Комплетно светско мњење се фокусирало на јужњачке плантаже памука, где је третман робова био ужасавајући. “Уместо да укидањем ропства Американци ставе тачку на ову британску пропаганду, америчка влада је почела да брани робовласнике на југу. И то је била позиција обе странке и Демократске странке и Виг Партије (Whig party)”, пише Р. Дајч.

Наравно, обе ове странке и њихове конгресмене су финансирали власници плантажа памука са југа. Ропство је било присутно и на северу, пре британског укидања, а један од главних корисника робова на северу је била индустрија конопље. Њено узгајање, чишћење, мочење и обрада су тражили интензиван физички рад. И то је био далеко тежи робовски рад него на узгајању памука. На југу је чак третман робова био бољи.

И тада је прорадио такозвани систем подземна железница и нагло бекство ка северу, где су робови, под утицајем Британије, добијали статус слободних људи. Око 100.000 робова прешло је на север пре него што ће почети Грађански рат. Они ће својим активностима настојати да издејствују слободу за “браћу” на Југу. Многи су покушали да се дочепају и оружја како би подигли устанак. Укидање ропства постао је главни изборни слоган партија са циљем да привуку црначке гласове.

Ипак, разлог за почетак Грађанског рата у Сједињеним Државама није био у томе. То најбоље потврђују записи председника Линколна у којима је он тврдио да узрок рата није питање ропства већ економски интереси. Државе са југа биле су у огромној предности са својим плантажама памука у односу на северњачке плантаже конопље. Након рата производња конопље се смањује и потражња постаје већа од понуде. Да би то решила, влада у Вашингтону је покушала да семе конопље увезе из Кине, али Британци спречавају Кину да Америци испоручи семе.

И данас, век и по од тих догађаја, и бурне историје везане за судбину ове најсвестраније биљке, њен узгој и примена у индустријској производњи, у САД су ограничени и контролисани. Невероватно звучи, али слободно узгајање и промет конопље потпуно су слободни само у Холандији, Северној Кореји и Уругвају. У већини других земаља то је и даље незаконито, мада се прекршиоци све мање гоне кривично.

А то је тако зато што би од многих могућих примена у индустрији, већина њених производа била директна конкуренција приватном корпоративном бизнису поменутих интересних група банкара.

У производњи папира од конопљине смесе, а то подразумева хартију за штампу новина, новчаница, за цигарете, разне филтер папире, кесе и кесице, књиге, за свеске и блокове, коверте, процес рециклаже би био много лакши него код дрвета. Дуга влакна од конопље би се много лакше рециклирала. Првобитна смеса која је потребна као додатак папиру у процесу рециклаже, која му даје већу отпорност и јачину, може да се добије од конопље. Ова конопљина пулпа омогућава да се изведе најмање двоструко више рециклажа него код дрвеног папира. И сама биљка производи три до четири пута више корисног влакна по хектару годишње од дрвета. Овај однос зависи од тога где се, у ком географском подручју конопља узгаја.

Али ако би се ово применило у пракси, онда би конопља постала конкурентна водећим монополистичким компанијама за прераду дрвета и производњу папира: GP (Georgia Pacific), Universal Forest Product, Koch Industries, Humboldt Redwood Company, International Forest Product Corporation…

Ако би се од конопље производио текстил, посебно џинс, то се не би допало: фирмама “Дипону”, Eastman, Ashlandu, Koch Industries inc… И у Новом Пазару би се љутили, јер памук за џинс увозе искључиво из Турске. Од конопље би могао да се прави и одличан геотекстил где спадају такозвани ерозиони покрови који се користе у агрокултури. Они спречавају обрушавање земљишта дуж косина поред пута, а праве се и да би смањили коров у лежиштима засада.

Данас се у ову сврху највише користе полимери које производе “Дипонове” фабрике. Њихови стручњаци тврде да би се употребом конопље ови покрови за неколико месеци намочили водом толико да би се сами дезинтегрисали. Онда би морао да се стави нови покров. А пластика остаје трајно. Међутим, конопљина влакна у оваквим покровима су отпорна и на трулеж, па самим тим и на бројне инсекте јер они не би имали чиме да се хране. И ту би били угрожени интереси велких светских корпорација: “Монсанта”, “Басфа”, “Бајера”, “Дипона”, “Нуфарма”. Њима морамо да додамо и све произвођаче инсектицида, који би тађе били угрожени.

Ако би се конопља користила за добијање козметичких средстава оштетила би интересе: “Колгејт-Палмолива”, “Каргила”, “Нестлеа”, “Лореала”…

КАТАНАЦ НА ВРАТА

Ако би се конопља користила као храна богата протеинима у исхрани животиња, угрожен био био монопол компанија: Bunge, Cargill, Bayer, Mionsanto, Dupont, Rhodia. Када би се од конопље правило гориво, оно би својом биомасом далеко надмашило све друге енергенте, које данас производе Exxon Mobile, Sunoco, British Petroleum, Basf, Eastman, Chevron, Hess и многи други. Другим речима, побројани произвођачи би могли да ставе катанац на своја нафтна постројења. Исти случај би био и када би се користаила у медицини – угрозила би: Bayer, Novartis, Johnson and Johnson, Sanofi, Cargill, Merck, Lili, Phizer, Bristol-Mayers Squibb Company.

Наставиће се…

ПОВЕЗАНО:
* Ивона Живковић: Темељ цивилизације (1)
* Ивона Живковић: Рат због канабиса (2)
* Ивона Живковић: Фармерке за три генерације (3)
* Ивона Живковић: Клан који контролише свет (4)
* Ивона Живковић: Милијардер из бурета (5)
* Ивона Живковић: Нафтни лоби добија рат (6)
* Ивона Живковић: Медијска психолошка обмана (7)
* Ивона Живковић: Кучина као политичко оружје (8)