Брисел неће казнити наше суседе упркос искакањима из оквира спољне политике према Москви. Сарађују са Русима, а нас Европа због тога напада

ИАКО не успева да дисциплинује ни сопствене чланице да следе заједничку политику – попут Загреба, који је недавно у Москву послао делегацију од 160 привредника на руско-хрватски економски форум – ЕУ ће наставити да јача притиске на Србију да подржава све одлуке Брисела.

04. 03. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

И док је Србија прошлог августа из Брисела добила дипломатску ноту, такозвани едмемоар, у којој је упозорена да не јача извоз у Русију, хрватска економска офанзива проћи ће, сва је прилика – некажњено.

На питање да ли је Хрватска прекршила ембарго учешћем на економском форуму са Русијом и хоће ли због тога бити санкционисана, у Европској комисији нам кажу да „санкције ЕУ циљају и покривају само одређене области и не представљају општу забрану извоза или пословања с Москвом“.

И пре ове демонстрације двоструких аршина, из врха ЕУ јавно су поручивали да нису задовољни што је током прошле године Србија подржала тек нешто више од половине декларација срочених у Бриселу, 18 од 35, и то углавном оних који се односе на Украјину.

По Александри Јоксимовић, из Центра за спољну политику, Хрватска би као најмлађа чланица ЕУ требало да води рачуна да не излази из оквира заједничке политике:

– Не искључујем могућност да Загреб, у некој форми, буде опоменут, али чињеница је да се казнени механизми према сталним чланицама ређе употребљавају него према земљама кандидатима, које Брисел лагодније може да условљава на сваком степенику европског пута.

За разлику од ње, наш некадашњи амбасадор у Украјини Душан Лазић не очекује реакцију Брисела на хрватско искакање из шина европске политике према Москви:

– Сигурно неће бити неких радикалнијих мера Брисела, поготово ако се ситуација у Украјини буде смиривала. Такође, очигледно је да све земље ЕУ у овој ситуацији мере и своје личне, пре свега, економске интересе, поготово што су многе енергетски зависне од Русије.

АЛБАНИЈА СЛУША

ОД земаља кандидата за чланство у ЕУ, Албанија и Исланд су се прошле године усагласиле са свим резолуцијама Брисела. Све „украјинске документе“ подржала је и Црна Гора, која није гласала само за једну декларацију, која се односила на Египат.

БиХ има исти ниво усаглашености са спољном политиком ЕУ као и Србија, па од 35 декларација није подржала 17.