Опозиционар Борис Немцов је био погодан за улогу „свете жртве“

Фото: ZUMAPRESS.com/Global Look Pres

Пише: Алексеј Полубота
28.фебруар 2015. Свободная Пресса
СРБски ФБРепортер, Превод: Нада Љубић

Убиство опозиционог политичког активисте Бориса Немцова, закономерно је имало огроман политички одјек у Русији и на Западу. Само неколико сати пошто је на Великом Маскварецком мосту извршен злочин, председник Русије, Владимир Путин, изразио је „дубоко саучешће породици и пријатељима Немцова“. По речима прес- секретара председника, Дмитрија Пескова, Владимир Путин је рекао да „ово окрутно убиство има сва обележја нарученог и да носи изразит провокативни карактер“.

Он је додао да је председник наредио руководиоцима Истражног комитета Русије, Министарства унутрашњих послова и Федералне службе безбедности, да формирају иследнички тим и да ток истраге убиства Немцова држе под личном контролом.

Није прошло ни 12 сати от момента убиства, а Истражни комитет Русије је обнародовао своје полазне претпоставке о убиству. Прва верзија је да је злочин био извршен ради дестабилизације политичке ситуације у земљи. Иследници не искључују могућност да трагова упућују на исламске екстремисте. О томе се говори у саопштењу званичног представника Истражног комитета Русије, Владимира Маркина, објављеном на службеном сајту комитета.

„Чињеница је да истражни органи располажу информацијама о томе да је Немцов добијао претње везане за његов став према убиству новинара редакције магазина Charlie Hebdo у Паризу“ —  објаснио је Маркин.

По његовим речима, проверавају се и претпоставке везане за украјинска унутрашња збивања. „Није тајна да унутар обе сукобљене стране постоје врло радикалне особе, које се не потчињавају никаквим властима —  истакао је челник Истражног комитета Русије.

Осим тога, иследници не искључују ни могућност да мотиви убиства могу били везани са комерцијалном делатношћу Бориса Немцова и личним непријатељствима, као и са другим приватним односима.

По речима Маркина, истрага је поверена најбољим стручњацима Истражног комитета и Министарства унутрашњих послова Русије, који ће употребити „све најнапредније технологије и најсавременију технику којом располажу криминалисти“.

Лидер Комунистичке партије, Генадиј Зјуганов, изјавио је да ће убиство опозиционара у сваком случају употребити они који  Русији не желе добро. „Ма какве верзије убиства да се изнесу сада, треба имати у виду да ће непријатељи наше земље, подлаци свих врста, овај догађај максимално искористити за то да дестабилизују ситуацију“ – рекао је он. Многа средства масовног информисања, извештавајући о трагедији која се догодила, поклањају посебну пажњу томе што се убиство догодило „поред  Кремља“.

Шта год да се стварно догодило, у медијима се највише  пажње поклања разматрању политичких аспеката убиства.

Ево и верзије коју је на свом блогу изнео политиколог, директор Института за проблеме глобализације, Михаил Дељагин: „Убиство Немцова је –  стандардна технологија организовања мајдана. Путину су потурили његову сопствену „главу Гонгадзеа“[1] –  и сада ће он морати да изабере. Запад му је пресудио исто као што је пресудио Немцову, и ако настави да флертује са либералима, он ће осудити и себе  и Русију –  на уништење. Нама предстоји дуга и тешка борба,  али – с Путином или упркос њему – ми ћемо победити. Русија неће бити нацистичка и либерална, Русија неће бити колонија Запада, Русија ће бити слободна и просперитетна.

Већ у првим сатима после убиства Бориса Немцова, организатори акције „Пролеће“ [„Весна“][2] потрудили су се  врло оперативно да је преформатирају у погребну поворку.

Иља Јашин,[3] члан партије «РПР-ПАРНАС»[4], у којој је  Борис Немцов био копредседник, изјавио је да је са властима  града Москве постгигнут договор да се нова акција одржи не “на периферији“ у Марјином, него у центру Москве. Најављени број учесника је – 50 хиљада људи.

Експерти „СП“ разматрају ко би и шта би могло да стоји иза убиства опозиционара и какве последице оно може да има за политички живот Русије и света.

Сергеј Васиљцов, посланик Државне думе РФ, директор Центра за истраживање политичке културе Русије

– Оно што одмах пада у очи јесте демонстративност, па чак и извесна театралност злочина, о којој говоре место и  карактер злочина – каже посланик Државне думе РФ, директор Центра за истраживање политичке културе Русије, Сергеј Васиљцов.

– Чак и та појединост да се политичар у том моменту шетао са украјинском манекенком – просто прикива пажњу. Све заједно јако личи  на провокацију. Шта су тиме хтели да поруче организатори убиства, ако такви постоје, тешко је рећи.

Могуће су многе хипотезе. На пример, није никаква тајна да се политичке снаге либералне оријентације јако озбиљно „хране“ финанијским средствима са Запада. И зато није искључено да главни мотив злочина није био политички, него баш финансијски. Тим пре што смо се већ сусретали са сличним убиствима у новијој историји Русије. Такво је, на пример, било убиство Галине Старовојтове.[5] Из почетка се много причало да је убијена због своје политичке делатности, а онда се се разјаснило да је узрок убиства била борба за новац који је стигао са Запада. Ја не искључујем могућност да се и сада, уочи политичких акција опозиције, „упумпавају“ паре разним политичким снагама. И ту се ради о јако великим парама. Због тога нису искључени сукоби из интереса. Тим пре што је око погинулог Бориса Немцова увек било много људи са великим финансијским амбицијама.

„СП“: –  Већ су сада приметни први знаци да се од погинулог Немцова ствара мученик, који је погинуо у борби за демократију. Да ли ће ово убиство постати фактор који ће  удахнути нову снагу протестима либерала у Русији?

–  Нема сумње да ће ово убиство бити искоришћено у те сврхе. У политици се труде да сваку лику[6] уплету у нит. Либералски кругови, као што смо се уверили за последњих тридесетак година, умеју да употребе сличне догађаје у своју корист.

Без обзира на то, не мислим да се може говорити о озбиљном јачању либерализма, бар не у овом облику у коме се он уобличио у савременој Русији. Он се распада и изумире. Ја јако сумњам у то да је могуће оживети га. То је политичка струја која је саму себе превише искомпромитовала, која је ову земљу скупо коштала.

Натпис на Кијевском Мајдану: „Путин је убио мог пријатеља“

„СП“:  – Западна средства масовног информисања већ одавно стварају негативну слику Владимира Путина. Може ли ово убиство да постане „последња кап“, после које ће њега на Западу прогласити „нерукопожатним“ [7] политичарем?

–  Без сумње, они преко границе, који нису добронамерни према Русији, покушаће да из овог трагичног догађаја исцеде све што се из њега може исцедити. И у односу на Путина лично и у односу на Русију као такву. Али не мислим да ће то имати тако озбиљне последице, о каквима ви говорите. Сада су у светској политици потегнуте превише озбиљне карте. И убиство једног опозиционог руског активисте неће ништа променити кардинално. Да, дићиће буку, неко време ће нас уцењивати, али – не више од тога.

–  Место убиства је ипак значајно – каже политиколог, познати блогер Анатолиј Ел-Мјурид. – Убити човека испред  Кремља без политичких мотива – за то треба бити сасвим луд. Јер тамо постоје стални видеонадзор, много полиције, много сасвим случајних пролазника који могу постати сведоци.

„СП“: –  Зашто је с толико журбе објављена изјава прес-секретара Владимира Путина да злочин носи карактер политичке провокације?

–   Природно је да су у Кремљу нервозни. Јасно је да ће кривицу за ово убиство одмах натоварити на леђа председника Русије. Ми видимо да се управо то догађа. Сва западна штампа врло опрезно, а понегде и не баш тако  опрезно, указује на то да је у убиство умешан „крвави режим“. Природно, руска власт је принуђена да устане у одбрану.

„СП“: – Не улазећи у то да ли је ово убиство политичко или просто криминал, на који начин га сада користе  различите политичке снаге код нас и у иностранство?

– Пада ми на ум аналогија са убиством украјинског новинара Георгија Гонгадзеа, када је Кучма био председник Украјине. Пошто је Кучма почео да испољава извесну самосталност у спољнополитичким одлукама, било је извршено убиство Гонгадзеа, за које су оптужили највиши орган украјинске власти. Кучма је све врло брзо схватио и „смирио се“. У овом нашем случају, могуће је и да Путину шаљу поруку да чак и у непосредној близини Кремља нико, па ни он сам, не може да се осећа безбедно. Гонгадзе је, баш као и Немцов, био симбол, иако не највишег политичког ранга. Они су обојица били погодни за улогу „светих жртава“. Али гледано генерално, у овом тренутку, све те назнаке и наговештаје добро схвата само неколицина људи унутар система власти. А ми ћемо тек кроз неко време моћи да изведемо далекосежније закључке, када буде јасно шта је уследило после убиства Немцова.

1. марта ће се одржати политичка поворка опозиције, посвећена погибији Немцова. Претпостављам да ће на том скупу, по украјинским узорима, бити изведена провокација са  крвавим последицама. Ако се она стварно догоди, то ће бити знак да снаге, које спремају свој „мајдан“ у Русији, прелазе у одлучну акцију. А дестабилизацију која се појави, оне ће покушати да искористе у сопственом интересу.
____________

[1] Георгиј (Гија) Русланович Гонгадзе,  1969—2000) — украјински новинар грузијског порекла, оснивач и први главни уредник интернет-издања «Украјинска правда». У јулу 2000.године је пријавио јавном тужиоцу да га непрекидно прате непознати људи у белој лади. Нестао је 16.септембра, а 2.новембра је пронађен његов обезглављени леш. Ускоро су објављени аудиозаписи на којима се председник Украјине, Кучма, наводно договара са најближим сарадницима како да ућуткају новинара због чланка о  корупцији на највишем нивоу. Убиство Гонгадзеа је опозицији послужило да започне акцију „Украјина без Кучме“, која се састојала од масовних уличних демонстрација са шаторским насељима у центру Кијева. Протести су растерани 10 марта 2001 године. Кучма је тек 2011.године ослобођен оптужби да је наредио убиство Гонгадзеа. За убиство су после суђења 2008.године и 2013.године осуђена 4 припадника Министарства унутрашњих послова. Кучма, први председник независне Украјине, остао је на тој дужности од 1994. до јануара 2005.године. Срушен је у масовним демонстрацијама 2004.године.Тај први „мајдан“ је на противуставан начин довео на власт Виктора Јушченка и утро пут пракси да „мајдани“ преузму улогу слободних избора.

[2] Организатори антикризног марша „Пролеће“, планираног за 1.март  у Марјином, најнасељенијој општини и насељу Москве, отказали су овај марш и приступили организовању марша жалости за Борисом Немцовим у центру Москве – написао је  на свом „Твитер“ налогу сарадник Алексеја Наваљног из Фонда борбе против корупције, Георгиј Албуров. Михаил Касјанов из партије „РПР-Парнас“ је најавио договор са градским властима о месту одржавања новог скупа опозиције.

[3] Иља Валерјевич Јашин (1983, Москва) — руски политичар, председник регионалног одељења партије «РПР-ПАРНАС» у Москви и Фдералног бироа исте. Октобра 2012 избран у Координациони савет опозиције. Године 2009 био на челу штаба Бориса Немцова на изборима за градоначелника Сочија, на којима је овај добио 13,6 % гласова. Штаб је за тим прогласио изборе непоштеним.  У време великих нада у Координациони савет опозиције Јашин је био у емотивној вези са Ксенијом Сабчак.

[4] РПР-ПАРНАС – „Републиканска партија Русије — Партия народне слободе“ Председници РПР-ПАРНАС од 16 јуна 2012 године су — Владимир Рижков, Михаил Касјанов и Борис Немцов

[5] Гали́на Васи́љевна Старово́јтова (1946—1998) — руски политички и државни делатник, посланик Државне думе, борац за људска права  и права националних мањина. Убијена  1998.године, на улазу у зграду у којој је живела. Њена сестра је одмах изјавила да сумња да је убиство наручио извесни посланик ЛДПР и да је мотив убиства економски. Извршиоци су откривени  и 2005.године  осуђени на дуге казне затвора. Изгледало је да главни организатори и наручиоци никад неће бити откривени. Читавих 16 година после убиства, априла 2014, дошло је до потпуног преокрета када је бивши посланик Државне думе из ЛДПР,  Михаил Глушћенко, сам признао да је организовао  убиство посланика Државне думе Галине Старовојтове, и да је то учинио по наруџбини шефа подземља, Барсукова. Глушћенко се одлучио на ово признање  и откривање имена  главног наручиоца убиства, тек када се нашао у затвору због других кривичних дела, и у нади да на овај начин издејствује смањење казне.  Олга Старовојтова, сестра убијене, рекла да не верује у тврдњу Глушћенка да је у убиству њене сестре умешан  Барсуков.  Новац који је убијена скупила за сопствену  изборну кампању је просто нестао.Опопзиција је то игнорисала и упорно тврдила да је Старовојтова убијена због политичких убеђења.

[6] Лика, танка прозрачна влакнаста материја која се налази испод коре сваког дрвета, али је најбоља од  липе. У Русији се некад користила за плетење једноставне  сиротињске  обуће коју су звали лаптји. Овде се алудира на  народну изреку  да „није свака лика добра за плетење обуће“, док је у политици управо обрнуто —   не бирају се средства да се постигне циљ…

[7]  Лице с којим нико неће да се рукује, с којим нико неће да контактира, нешто као припадник касте недодирљивих у Индији. Иначе, подела људи на оне са којима се рукује и  оне са којима се не рукује, на оне којима се само пружа рука и оне којима се при томе стиска рука – све то спада у руски опозициони блогерски фолклор.