Фото: Тимур Субханкулов/ТАСС

 Летонски националисти провоцирају руско становништво на протесте

Свободная пресса, 23.2.2015.
СРБски ФБРепортер, Превод: Нада Љубић

Летонски друштвени покрет „Конгрес неграђана“ је узнемирен. Центар за државни језик, у народу познат и као „језичка инквизиција“, препоручио је да запослени у државном и приватном сектору чак и у међусобној неслужбеној комуникацији користе искључиво летонски језик. А онда је и министарство правде изашло са иницијативом да се формира институција друштвених језичких инспектора – својеврсна „патриотска“ националистичка полиција.

Али, 25% становништва ове земље су – Руси. Постоје региони у којима су традиционално вековима живали руски староверци. У Даугавпилсу, другом по значају граду Летоније, одмах иза Риге, Руси чине око 54%, а Летонци – око 20% становника.

Мапа Летоније

Постоје насељена места у  којима удео руског становништва прелази 90%. Па и у самом главном граду, Риги, руско становништво прелази 40 процената, док Летонаца има нешто више од 46%. Белоруса има скоро 4% процента, а Украјинаца око 3,5%. По подацима из пописа обављеног 2011. године, за скоро 34% становника Летоније руски језик је матерњи. А ево, замислите, њих хоће да натерају да чак и међу собом морају да разговарају на летонском, док су на послу.

Референдум о статусу руског језика који је спроведен 2012. године, државни делатници Летоније су назвали антидржавним без обзира на чињеницу што је био законит –  организован је у складу са уставом. Статус руског језика је стога остао такав да се он може користити само у приватним разговорима између носилаца тог језика, пошто је извршен грандиозни пропагандни притисак на Летонце, који су застрашивани културном и сваком другом руском инвазијом. Осим тога, у Летонији око 300 хиљада „инородаца“ није добило личне карте у складу са дискриминационим законом о држављанству. За разлику од суседне Литваније, где су исправе држављана/грађана могли да добију сви њени житељи који су то били у тренутку доношења закона, у Летонији је то право додељено само оним житељима који су Летонци по крви или су имали статус држављана Летонске Републике на дан 17. јуна 1940. године, и потомцима тих људи. Неграђани (житељи који су имали совјетско држављансто а нису добили летонско) су обесправљени, јер не могу да претендују на низ професија. За њихова права се и бори „Конгрес неграђана“, формиран 2013. године. Конгрес брани и права „инородаца“, којима је матерњи језик углавном руски, а који недовољно добро владају летонским језиком. Оних који, рецимо, пишу са правописним грешкама што је, уосталом, својствено и „чистокровним“ грађанима Летоније. Једино што „инородци“ морају да полажу специјалне испите, а „чистокровни“ Летонци не морају.

А сада, у условима украјинског сукоба, који је довео до заоштравања односа у Европи и напада на Русију, летонски „нацији“ су одлучили да оду још даље.

–  Препорука Центра за државни језик о искључивој употреби летонског језика у међусобној комуникацији запослених у приватном као и у државном сектору, сумњива је са правне тачке гледишта –  објашњава дописнику „Свободной прессы“ члан руководства „Конгреса неграђана“, координатор Савета друштвених организација Летоније, ректор Балтичског центра историјских и социјално-политичких истраживања, Виктор Гушћин.

„СП“:  – Па то су, ипак, само препоруке. Да ли је њихово спровођење обавезно?

– Упркос томе, оне су покренуле догађаје који не могу а да не изазову узнемиреност бораца за људска права. Ми смо о томе и дали изјаву. Недавно је и Министарство правде предложило формирање институције друштвених језичких инспектора. По нашем мишљењу, део владајуће коалиције настоји да појача етничке напетости у летонском друштву.

„СП“: –  Али и то је за сада само иницијатива Министарства правде. Па ових дана је премијер Лајмдота Страујума изјавила да је   процес интеграције у Летонији обављен.

 –  Напротив. У свом саопштењу ми смо скренули пажњу на то да  међународне препоруке упућене Летонији из ОУН, Савета Европе и ОЕБС указују на то да пракса примене закона о државном језику није у складу са стандардима права човека. На језичком референдуму 2012-е године 25% учесника је изразило незадовољство постојећим језичким законима. Ми сматрамо да иницијатива о друштвеним језичким инспекторима представља чин усмерен на појачавање раскола у друштву. Већ су се појавили нарочити „добровољци“, који су у одсуству законских регула почели ревносно да спроводе сумњиве препоруке Центра за државни језик. Уосталом, закон о државном језику се не односи на неформалне разговоре запослених како у приватним, тако ни у државним установама.

Коментар Виктора Гушћина показује: у Летонији постоје снаге које се труде да заоштре односе унутар земље. Зашто? Новинари су телефонирали политикологу Јурију Долинском са молбом да објасни ову ситуацију.

–  Верујем да је та активност заиста усмерена на погоршање унутрашње ситуације у земљи, у којој су и онако компликовани односи између национално оријентисане елите, која форсира сукоб, и заједнице становника којима је руски матерњи језик – каже политиколог.

– Није тек тако победник парламентарних избора – социјал-демократска партија „Согласие“ (Слога) –  ван владајуће коалиције. Њу су прогласили „ продуженом руком Кремља“, због тога што је опредељена за добросуседску сарадњу са Русијом. А то је мека партија, склона компромисима. Оне политичке организације које се бескомпромисно боре за права Руса – Руски савез Летоније и  ЗаРЈа (За родни језик)[1]– углавном носе етикету непријатеља. Претреси просторија, прислушкивање, праћење и оптужбе су постали свакодневна појава.

„СП“:  –  Али за шта је то потребно? Јер напетост не води добру.

– Мислим да се баш у томе и крије један од циљева: провоцирање конфликта на фону украјинских догађаја и даља демонизација Русије.

„СП“: – Шта, не мислите ваљда на инвазију Русије, на појављивање такозваних „зелених човечуљака“ на местима напетости у земљама Балтика?

–Уверен сам да је у реалности, али не и у распаљеној машти летонских националиста или у плановима циничних западних стратега, такав развој догађаја искључен. Али плашим се да  пропагандни рад на демонизацији Русије могу појачати уз помоћ провокација. Шта ће се десити ако у Летонији избије сукоб због притиска власти и уз то, можда, буде испровоциран, а онда се појаве видео снимци и фотографије некаквих људи у камуфлажним униформама? Фантазија? Хајде да видимо куда би она даље водила: објавили би да је почео хибридни рат, увели ратно стање, добили прилику за даље јачање снага НАТО у  региону и за даљу изолацију Русије.

„СП“: – Ваша размишљања личе на конспиролошку верзију. То је заиста фантазија.

– Дај Боже да буде тако. Али, тешко је нечим другим објаснити зашто летонска елита настоји да погорша међуетничке односе.

„СП“: – Ипак је  она зависна. А у последње време су водећи играчи у Европи – Немачка и Француска –  наговестили другачије намере.

–  А ви мислите да су они независни? Ја, опет, видим борбу група. Она се испољава чак и у НАТО. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је изјавио да Русија не прети ни једној земљи –  чланици НАТО. А заменик командујућег здруженим снагама НАТО у Европи, генерал Едријан Бредшо тврди да Русија, наводно, може да посегне за територијама неких источноевропских земаља. Он је позвао на припреме за такозвани „хибридни рат“, то јест за  појављивање самих тих „зелених човечуљака“, како их називају у Прибалтику, или „финих људи“, како их називају у Русији. То личи  на пропагандно претеривање са одређеним циљем, за чије је остваривање неопходан конфликт. Групе се боре између себе. Обратите пажњу: летонски председник Андрис Берзињш, литвански премијер Аљгирдас Буткјавичјус говоре да ратне опасности нема. А њихови опоненти се активно и јавно спремају за тај митски „хибридни рат“. Због свега тога, препоруку летонског Центра за државни језик и предлог Министарства правде, ја бих опрезно назвао припремом за провокацију. Али, желео бих да се надам да су све то  – само иницијативе нечијих корисних будала. Иако такве идеје свакако воде директно до погоршања односа, ова последња варијанта би омогућила да, у најмању руку, прођемо без   конспиролошких верзија.

___________

[1] „ЗаРЯ“ ( „За родной язык“)