Ана Седова, Свободная Пресса, 14.2.2015
Превод: Нада Љубић

Фото: Михаил Почуев/ ТАСС

Министар одбране Доњецке Народне Републике, Владимир Кононов изјавио је 13. фебруара да је, по његовим подацима, 17 батаљона, који су учествовали у борбеним дејствима у Донбасу, изашло ван контроле Оружаних снага Украјине и прешло под контролу екстремистичког „Десног сектора“*. По речима Кононова, управо „Десни сектор“ никада није поштовао договоре о прекиду ватре и увек је провоцирао окршаје.

На својој страници на друштвеној мрежи „Фејсбук“, лидер Добровољачког украјинског корпуса „Десни сектор“ Дмитриј Јарош је 13. фебруара званично објавио да себе и своју организацију не сматра везаним мировним споразумом, закљученим у Минску. Он упозорава: „Ако оружане снаге Украјине добију наређење да повуку тешку технику и артиљерију и прекину ватру, Добровољачки украјински корпус Десног сектора задржава право да продужи активна борбена дејства у складу са сопственим оперативним плановима“.

„Десни сектор“ је једна од малобројних познатих војних формација у Украјини, које се не потчињавају државним структурама. Остале формације су бар на папиру везана за неко министарство, иако у пракси често дејствују независно од њих. Тако су територијални батаљони као што су „Донбас“ и „Ајдар“ потчињени Министарству одбране. То министарство управља и Националном гардом. Добровољачки батаљони и чете као што је „Азов“ формално припадају структури Министарства унутрашњих послова. Али, „Десни сектор“ Кијев признаје као „неофицијелну војну јединицу“. У суштини, Добровољачки корпус Десног сектора је „незаконита оружана формација“. То значи, да по тачки 10 Споразума из Минска Јарошева организација треба да буде расформирана. Међутим, сам националиста на то не пристаје.

„Надамо се да представници председника Украјине нису имали у виду Добровољачки украјински корпус Десног сектора као једну од „нестатусних“ украјинских војних формација, које подлежу разоружавању –  пише „команданте“ Јарош. – Због тога што ће сваки покушај разоружавања украјинских патриота дестабилизовати ситуацију унутар земље…Осим тога, сваки такав покушај је унапред осуђен на пропаст, зато што су борци добровољачких формиација способни да заштите своје право да бране земљу и народ на све начине, свим методима и средствима“.

На овај начин Јарош директно прети Кијеву: ако буду предузети кораци да се расформирају оружане јединице „Десног сектора“, оне ће пружити отпор с оружјем у рукама. Петру Порошенку преостаје само да на неки начин легализује статус Јарошевих оружаних јединица или да покуша да их расформира на силу. Али, да ли  Порошенко има на располагању ту силу – велико је питање.

Почетком фебруара борци батаљона „Ајдар“ су протестовали против одлуке о сопственом расформирању. Они су палили старе аутомобилске гуме испред здања Министарства одбране и покушавали да изврше јуриш на зграду. После тога је одлука о расформирању званично повучена. Ако Порошенко није могао да изађе на крај са једним батаљоном, како ће тек да се супротстави сили од 17-ак батаљона (изашлих ван контроле  Оружаних снага Украјине) и војним снагама „Десног сектора“, ако сви они, као што и обећавају, не буду поштовали примирје?

Представник Министарства одбране ДНР Едуард Басурин

Представник Министарства одбране ДНР Едуард Басурин није желео да коментарише информацију о могућим провокацијама са стране „Десног сектора“. „Све ће показати 15.фебруар. Сада је тешко о томе судити“ – рекао је он за „СП“. Истовремено, Басурин је подтврдио да су у прошлости баш борци Јароша најактивније нарушавали прекид ватре. „Чињеница је да је за време прошлог примирја „Десни сектор“ најчешће кршио услове истог. Осим тога, они су углавном пуцали на цивилно становништво“ –  истакао је представник Министарства одбране ДНР.

–  Далеко од тога да се све наоружане формације на Украјини потчињавају вишим органима државне власти –  слаже се главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“, Виктор Мураховски.  –  Структура органа силе је тамо прилично компликована. Постоје такозвани добровољачки батаљони, које је организовао олигарх Коломојски, који их издржава и формира. Постоје формације  које се потчињавају „Десном сектору“. Лидер „Десног сектора“ Дмитриј Јарош је изјавио право са болничког кревета да нема намеру да се потчини Министарству одбране и да чак планира да формира сопствени паралелни штаб. Због тога код мене постоји  велика сумња у то да ће 15. фебруара доћо до прекида ватре. Тешко је прогнозирати како ће се ове наоружане формације даље односити према кијевским властима.

„СП“: –  Али званично територијални батаљони су дужни да се потчињавају неким структурама силе?

– У почетку је било формирано око 40 батаљона територијале одбране, по 2-3 батаљона у свакој области. Формално, они су били потчињени Министарству унутрашњих послова јер су се формирали на својој територији. Сада су многи батаљони преформирани у моторизовано-пешадијске батаљоне и њих намеравају да уведу у састав Оружаних снага Украјине. Али далеко од тога да се све те јединице с тим слажу. Сетите се само историје са „Ајдаром“.

Део батаљона се потчињава Министарству унутрашњих послова, део – Националној гарди, која улази у структуру МУП. Они често доносе самосталне одлуке. На пример, пук „Азов“ је  недавно у Мариупољу предузао самосталан покушај напада на Новоазовск. Те формације су се и у претходном периоду примирја истицале по потпуном непоштовању септембарског договора о прекиду ватре.

„СП“: –  Може ли Порошенко, под условом да жели, принудити „Десни сектор“ и територијалне батаљоне да поштују примирје?

–  Формално може. У сваком случају, под Порошенковом командом су Оружане снаге Украјине. То је сасвим озбиљна структура са комбинованим, тенковским, падобранским бригадама. Али, по мом мишљењу, таква конфронтација би могла да доведе до унутрашњег оружаног конфликта изван граница Доњецке и Луганске области, можда чак и у Кијеву. Недавно су припадници добровољачких батаљона извршили штурм [1] на Министарство одбране. До сада су то чинили без оружја, али они имају оружје.

Тешко је рећи колико је сада вероватан сличан развој догађаја. Али, чињеница је да те формације саме по себи представљају озбиљну снагу. Као и то да имају не само лако артиљеријско, већ и тешко оружје,  укључујући минобацаче.

„СП“: – „Десни сектор“ је заиста у стању да прекине примирје?

– Мислим да ће се догодити исто што се догодило и у септембру, када је прекид ватре нарушаван, пре свега, од стране „добровољачких“ батаљона, посебно у рејону аеродрома у Доњецку. Затим се све вратило на стање пре склапања примирја, са узајамним гранатирањем и нападима, а украјинско руководство је за све окривило браниоце народне републике. Плашим се да ће се та ситуација и сада поновити.

Војни експерт ДНР, Дмитриј Гау не искључује да се провокације „Десног сектора“  могу очекивати  у најскорије време.

–У Минску је потписан нови споразум, али очигледно је да многи батаљони не подржавају политику мира. Мислим да се у току 2-3 недеље може очекивати нека провокација са стране Украјине. То не морају неизоставно да буду Оружане снаге Украјине. Иза тих провокација могу стајати баш „добровољачки“ батаљони, који  отворено иступају против политике Кијева. Данас се многи не слажу са политиком Порошенка. Примирје се већ, и то не једном, завршавало неуспехом, још у првим недељама. Може  се очекивати да се то понови.

„СП“:  – Како ће се развијати догађаји ако „Десни сектор“ или друге снаге почну да крше примирје?

– Мислим да ће у Кијеву затварати очи на сва кршења примирја, на гранатирање и нападе батаљона и „Десног сектора“ и сваљивати сву кривицу на нас. Простије речено, они ће се понашати исто онако као што су се понашали и раније.

Утолико пре што ти батаљони могу да представљају претњу и за самог Порошенка и  организују провокације у Кијеву – блокаде административних зграда и институција власти. Они су претходних недеља већ почели тиме да се баве. Порошенку и читавој његовој компанији, сада је приоритет јачање сопственог положаја, баш у Украјини. Сумњам да ће се они бавити стабилизацијом ситуације у Донбасу.

„СП“: –  Порошенко не може или неће да утиче на њих?

–  Подозревам да се сви ти батаљони уопште не потчињавају Порошенку. А батаљони су, за разлику од Оружаних снага Украјине, добро наоружани и опремљени, а неки од њих и добро обучени од стране западних специјалиста. Ти батаљони и јесу формирани као противтежа украјинској армији, за случај да се криза не развија у корист исте те Америке. Не мислим да Порошенко у стварности располаже довољном снагом и има методе којима може да утиче на те батаљоне, како би променио ситуацију.

„СП“: – Шта мислите, да ли иза Јароша стоји неко други или он сам хоће да освоји власт?

–  Јарош  није човек који би могао да игра такву игру самостално. Мислим да се он потчињава свом спонзору – Коломојском. Али и Коломојски је само – фигура, која неће ништа предузети без директива и подршке сопствених страних покровитеља.

Ко су заправо ти покровитељи, тешко је рећи. Али јако много ствари ће зависити баш од њихових ставова. На пример, ако Јарош одлучи да устане против Порошенка и сруши споразум о прекиду ватре, Запад може да стане уз председника Украјине и помогне му да изађе на крај са том побуном. Он тада може да предузме многе мере, све до тога да  прогласи „Десни сектор“ терористичком организацијом. На Украјини се догађаји развијају стихијски, стабилности нема и тешко је предвидети даље тенденције.Само ће време показати шта ће даље бити.

Заменик директора  Института земаља СНГ[2],  Владимир Жарихин,  сматра да ће све зависити од тога какав ће став заузети олигарси, који контролишу украјинске територијалне батаљоне.

– За почетак, неопходно је да се уверимо у веродостојност те информације. Рат је рат. Свака страна води сопствену информативну кампању. Ја лично баш и не схватам шта значи да су неки батаљони „изашли из потчињавања Министарству одбране“. Они му се ни раније нису нарочито потчињавали јер нису били у саставу Оружаних снага Украјине.Можда су се они формално и налазили у надлежности Министарства одбране, али нису потписивали армијске уговоре, што значи да их не обавезује армијски статут. Из тога произилази да они немају обавезу да спроводе наређења армијске команде.

„СП“:  – Коме се онда они потчињавају?

– Неки се потчињавају Коломојском, неки извршавају сопствене задатке онако како их они сами схватају. Неке ствари су радили заједно са армијском командом, када су им се интереси подударали. Таква  је та „вољница“. [3]

„СП“:  – Колико је велика опасност од тога да батаљони покушају да прекину примирје?

– Ја не бих преувеличавао тај фактор. Украјина је земља у којој је победила олигархија. Слободних људи на слободној земљи, нарочито под оружјем, тамо практично нема. Овако или онако, сви ти одреди се налазе под контролом и на плати неког од олигарха. Све ће зависити од тога како ће споразум из Минска прихватити украјинска олигархија. Мало је вероватно да ће га они дочекати оштрим одбацивањем. Биће даване разне изјаве, али је неопходно имати на уму да што дуже траје рат, то више пада вредност актива олигарха на територији Украјине. Они сиромаше. Не искључујем могућност вике па чак и жестоких туча у Врховној ради, али мислим да се преувеличава опасност од оружане побуне против Порошенка у Кијеву. Ако ипак дође до неких немира, све ће зависити од тога колико и чијих батаљона ће устати против председника Украјине.

„СП“:  –  А шта ако Јарош, као лидер „Десаног сектора“, сам донесе такву одлуку? Јер он објављује „рат до победоносног краја“?

–  Да, Јарош је командант „Десног сектора“, али као и све политичке и војне фигуре на Украјини, и он се налази под контролом једног од олигарха. У датом случају, то је Игор Коломојски. Јарош се не може сматрати независним играчем. А Коломојски је, хоћу то да истакнем, први проговорио о миру. Тако да је ово примирје можда у његовом интересу.

(*) Украјинска организација „Десни сектор“ проглашена је  екстремистичком и забрањена у Русији одлуком Врховног суда Руске Федерације од 17. новембра 2014.године.
 ______________

[1] напад

[2] Заједница независних држава (Содру́жество Незави́симых Госуда́рств) бивших република СССР

[3] Групе људи из разних друштвених слојева, независни и самовољни, који живе ван оквира друштва (у давној прошлости су то били кметови побегли на рубове територије Московске Руси, где су живели по сопственим правилима; касније су постојале пљачкашке дружине Новгородска вољница, Козачка вољница, Волжска вољница које су нападале трговачке караване. „Вољница“  је био и назив левичарске радикалне анархистичке нерегистроване организације која је постојала од 2009-2013. Самовољни људи који се никоме не потчињавају.