Колиндитис је подмукла болест. Погађа слабе духом, моралом и здравом памећу. А најпре напада оне неотпорне који мутирају у додиру са сваком страном вером, идеологијом и валутом.
Историја Колиндитиса показује да, дакле, њој не подлежу јаки и велики, у вери и уверењу.

16. 02. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ђордана Бруна је инквизиција у Риму судила седам година и осудила – по осам тачака оптужбе – на ломачу; за бласфемију и херезу о догматској теологији католичке цркве, али се, ни када су га ставили на ватру, није одрекао његове филозофске и космолошке доктрине коју ће, узгред, историја увелико да потврди.

Одбио је Бруно да се покаје. И пре него што је отишао у вечност рекао је суду од десет кардинала да радије иде у смрт него да се одрекне убеђења у оно у шта верује – копрениканске тезе да се Земља окреће.

Пре четири века (1614) Галилео Галилеј оптужен је за херезу зато што је стао уз Коперникову теорију хелиоцентричног система и то у време када су сви – католичка црква поготово – тврдили да Сунце није центар Соларног система. Галилео је доведен пред суд инквизиције у Риму и осуђен на доживотну робију (мада касније помилован на кућни затвор до краја живота).

Бруно, Коперник, Галилео… и сви који су завршили у Пантеону остајали су у уверењу и када су одлазили у смрт. Ђордано Бруно је, када су му прочитали смртну пресуду, хладно рекао кардиналима: „Чини ми се да је ваша пресуда више узбудила вас него мене.“

Кардинал Алојзије Степинац, духовни отац и миропомазатељ усташких злочина над Србима у Другом светском рату (Јасеновац међу тим злочинима), осуђен је пред партизанским судом на смрт. А кад му је прочитана смртна пресуда, цинично је изрекао само три речи: „Остајемо савршено мирни“. Остао је „велики“, с негативним предзнаком, али је остао при „извесној идеји“ која ге је водила.

Бруно, Галилео, Копернуикус и плејада других који су иза себе остављали човечанству светлосни траг сами по себи су сага о Гуливерима и патуљцима, о великанима и епигонима људске историје. Веровали су у Нешто и умирали за Нешто.

Епигони које инцидент историје и странпутице политике избаце на површину догађаја не верују ни у шта и умиру још за живота. Ујутро су радикали. У подне су напредњаци. Поподне су еврофили. А увече су у Загребу на одавању почасти Колинди… Која пре тога отцепи Војводину од Србије, а Србе у Хрватској „покрсти“ у Хрвате – боље и безобразније него што су то радили пројектант усташтва Анте Старчевић и данашњи практиканти усташтва, од Туђмана до Колинде.

Дакле: Велики остају у историји и после живота. Патуљци завршавају на сметлишту историје, још за живота; на инаугурацији Колинде.

Па, путуј игумане.

—-

* Богохуљење или бласфемија је израз којим се означава кориштење имена Бога или божанстава на начин који одређена религија или њене власти сматрају недопустивим.
* Кривовјерје, јерес или хереза (грч. αἵρεσις хаиресис „избор“) је веровање које су црквени ауторитети оценили искривљивањем хришћанске вере.