На овој фотографији приказан је део припреме биолошке пробе на туларемију. Без њега је немогуће пратити ову инфекцију. За нашу област епидемија овог обољења је одавно заборављена историја. И то без обзира на високу активност природних жаришта. Тога сам се сетила пошто сам видела податке о постојању овог обољења у Србији. На Косову и Метохији ситуација је озбиљна. Према званичним подацима заражено је 206 особа.

Из Министарства здравља добијамо информације да се „Предузимају све потребне мере“. Не слажем се. И ево због чега: децембра прошле године обољење је већ било регистровано. Епидемије су се појавиле 2010. године, спорадичних појава има скоро сваке године. 2002. године оболело је 715 особа. То је много оболелих 2002, а веома много их је било у тешка времена 1999/2000 године.

Оваква учесталост појаве обољења није зачуђујућа када знамо да не постоји квалификовани епидемиолошки надзор. Нећу да позивам српске лекаре да читају Ј.Н. Павловског*: одговорни за заштиту здравља у Србији направили су избор, нажалост, не у корист сопственог народа. Правилни принципи превентиве нису им потребни. Ова врста превентиве ради по принципу локалне ватрогасне бригаде: појавио се пожар, гасићемо га. Двоструко је поражавајуће то што се ово дешава у земљи која је имала један од највиших медицинских потенцијала у свету. И веома признате стручњаке, чији се гласови данас и не чују.
Извините ме за за грубост, никога не желим да увредим, али ћу истаћи, као професионалац. Србија плаћа то што постаје бескичмењак. Ево како: Ни у једној земљи на свету не одвија се тако агресивна кампања против вакцинације. На моју велику жалост не постоји аргументовани отпор тој кампањи.

Туларемија је инфекција коју је могуће контролисати, то је случај када вакцинација представља поуздану заштиту и гарантовани одговор на обољење. Вакцина Гајског кошта неколико копејки. Обезбеђује имунитет у року од пет година, није реактогена, лака је за примену. Зашто становништво ендемског подручја није било вакцинисано? Без увреде, за овакав немар лице одговорно за здравствену заштиту код нас би одавно остало без радног места.

П.С. Страшно је, али туларемија, мале богиње, заушке, полиомелитис шире се и појављују у исто време када власт мирно убија Торлак. Моја другарица која је велики патриота и паметна жена написала је: «Ако Србија не буде имала право да производи вакцине и серуме то ће бити убиство нације. Нема више. Ту је крај». Слажем се са њом, хиљаду одсто….
Напред, у средњи век …

11. 02. 2014. ФБР аутор Наталья Пичурина др епидемиолог из Ростова на Дону, ФБР превод Маја Тешић, приредила Биљана Диковић

ТАНЈУГ – ВЕСТИ

* ШТА ЈЕ ТУЛАРЕМИЈА?

Туларемија је акутно заразно обољење. У зависности од пута ширења, јавља се у више клиничких облика. На месту уласка проузроковача у организам стварају се улцерације и оток лимфних чворова. Поред спољашњих манифестација, туларемија може да се јави и у плућном облику, који карактерише пнеумонија у абдоминалном облику са боловима у трбуху, ређе проливом и повраћањем и у септичком облику са високом температуром, знацима интоксикације и поремећајем свести.

Инфенктивни агенс је бактерија – Francisella tularensis. Осетљива је према повишеној температури, хлорним препаратима, формалину и другим дезинфекционим средствима. Насупрот томе, добро подноси нижу температуру. У води и влажом земљишту може остати у животу више месеци, а на кожи глодара, угинулих од туларемије, више недеља.

Инкубациони период је од 2 – 10 дана, а најчешће износи три дана. У преко 90% случајева резервоар заразе су глодари (зечеви, ласице, веверице, пацови, мишеви), али резервоар заразе могу бити и друге, домаће и дивље животиње (говеда, овце, пси, мачке, срне, дивље свиње). Узрочник се налази у крви, гноју туларемичних лезија, мокраћи и измету инфицираних животиња. Туларемија се не шири интерхумано. Због малог броја проузроковача у туларемичним лезијама болесника, његова заразност је минимална.

(Извор: Википедија)

* Ово обољење народ у Србији назива и „мишја грозница“…

Туларемија
фото: veterina.info