АКТУЕЛНО

Зографски монах разобличио папу и патријарха Вартоломеја


Није много прошло од најновијих књига архимандрита Јоана Филипова против екуменизма, а већ нам из Бугарске стижу нове лепе вести о борби православних против екуменистичке јереси.

04. 02. 2015. КМ Новине, за ФБР приредила Биљана Диковић

maxresdefault

Како извештава „Стандард“, пре недељу дана појавила се нова књига јеромонаха Висариона. Одбрана православног хришћанства од замки екуменистичког синкретизмаможе се пронаћи у већим храмовима Бугарске православне цркве, као и у појединим већим књижарама. Повод за настанак ове књиге био је сусрет папе Франциска и патријарха Вартоломеја у Јерусалиму 2014. године и њихова декларација у којој се говори о уједињењу Источне и Западне „цркве“. Чињеница  да није било никакве званичне реакције у црквеним круговима изазвала је јеромонаха Висариона, првог епитропа бугарског манастира Зограф, на Светој Гори, да изнесе свој став о овом питању.

„Било је реакција појединих људи, а многи монаси на Светој Гори дубоко су погођени оним што се десило. Међутим,  овај догађај је остао некако незапажен у широј јавности“, рекао је за „Стандард“ јеромонах Висарион. Према његовом мишљењу, уколико погледамо целу људску историју, видећемо да, како време пролази, расту покушаји да се Божија истина разводни разним људским заблудама. „Оно што се дешавало од Мојсија до доласка Господа Исуса Христа, то се дешава и са хришћанством и данас. Истина, дата нам од Христа пре 2000 година, све више почиње да се мења и квари“, додаје отац.

У овој књизи од 220 страница отац Висарион износи свој страх због намера црквених великодостојника који теже механичком уједињењу Православне Цркве са Римокатоличком „црквом“, без обзира што не постоји јединство у истинској вери. „У декларацији се јасно говори о тежњи ка евхаријстијском јединству и пуном уједињењу, али се не говори о томе да је јединство потребно у православној вери- вери коју нам је предао Господ, а Свети Оци сачували неизмењену“, каже отац Висарион.

Отац, такође, наводи чињеницу да су за православну веру животе дали многи светогорски исповедници, а међу њима и 26 зографских мученика, који нису хтели да се уједине са римокатоличком јереси. Све ове исповеднике и мученике Господ је прославио дивним чудима, која јасно показују да су они поступали исправно. Један од стубова православља, свети Марко Ефески, такође је био против уједињења између православних и римокатолика базираног на компромисима у вери.

„У последњим годинама смо сведоци једног засиљеног покушаја за уједињење које није засновано на истини, већ на сентименталности која не спасава“, тврди јеромонах Висарион. По њему, да би уједињења постало истинско, римокатолици треба да се врате правој вери, којој су и сами припадали током првих хиљаду година од Христовог рођења. У супротном, уједињење би било лажно и довело би до нестанка истински верујућих. „Треба да чувамо православну веру, коју у нам предали наши оци. Ту веру су чували и свети Седмочисленици*, и свети Јован Рилски Чудотворац, и свети патријарх Евтимије Трновски, и свети Георгије Софијски. Сви свети су чували православну веру, а Бог их је прославио због тога“, додаје отац.

Пут ка лажном уједињењу

Оче Висарионе, са чиме се Ви конкретно не слажете?

Овакав пут ка јединству је лажан. Зато смо и поставили питање куда нас то воде наши црквени великодостојници. Они нас воде ка једном лажном уједињењу.

– Шта се тачно догодило између папе и васељенског патријарха?

– Приликом тог сусрета изнет је један грандиозан план за уједињење, али уопште није речено да ће то уједињење бити у истини, а то није у реду. Нигде се не говори о разликама у вери, само се говори о љубави, миру и братству, користе се уобичајене фразе.

bpc-visarion

– Ви критикујете поступке патријарха Вартоломеја?

– Књига је критика и његових поступака, али и свеопштег ћутања, чињенице да нико не реагује на донету декларацију. А то је покушај за промену смисла целе историје Цркве, претумачење вере. Ћутимо о тако важним питањима и на крају ће нас довести пред свршен чин и рећи: ево, ујединили смо се, ми се много волимо. Да ли је то заиста љубав?! Зар не треба да се волимо у Истини? Да ли заиста желимо спасење? То је као да постоје два пута, први исправни, и други кроз трње. А онај који хода кроз трње, говори: „Хајде да се сви ујединимо и заједно да газимо кроз трње“. Ако хоћемо да се ујединимо, треба да се ујединимо на правом путу и њиме да идемо! Ово сада што раде није тражење јединства у православној вери, већ јединства у трњу.

– Како сте за тако кратко време успели да прикупите аргументе за своје тврдње?

– Уз помоћ Божију! Имао сам много интересантних материјала, трудио сам се да емоције оставим по страни, и да све буде поткрепљено аргументима, чињеницама и сведочанствима из црквене историје. Потрудио сам се да покажем како су писали свети оци, а не како наши црквени великодостојници модернисти мисле. Треба се придржавати светих, а не погрешне црквене политике.

*Свети Седмочисленици- У Бугарској православној цркви овим именом се називају свети Кирило и Методије и њихови ученици Климент, Наум, Горазд, Сава и Ангеларије (прим.прев.)

Преузето са сајта symvol.org

Извор: Православље живот вечни

2 replies »

  1. Зашто ми идемо код њих, а не и они код нас, одговор је једноставан.
    Наиме, постоји Светски савет цркава. Том Савету припадају све сем једне – католичке! Зашто? Па једноставно, католичка црква сматра да су све остале цркве заблуделе (јеретичке, шизматичке) и отпале, па треба да се врате „мајци“ у окриље. Толико о тој теми уједињења …

    п.с.

    Светски савет цркава (енгл. The World Council of Churches) је међународна екуменска организација, основана 1948. у Амстердаму, у чији састав улази 349 хришћанских цркава. Седиште организације се налази у Женеви, Швајцарска.

    Светски савет цркава обухвата разне деноминације чијим обједињавањем обухвата око око 590 милиона хришћана у око 120 земаља. Римокатоличка црква није члан Савета, већ има својство посматрача!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    Свиђа ми се

  2. Не дозволимо браћо да нас уједине! Преко 30 година сам живео у Аустрији. Немате појма каквим сам све притисцима морао да одолевам. Имам 3 ћерке ишле су на нашу веронауку у Српску Цркву. То је било одмах после помирења наше завађене браће. Отац Бранко, сада Нектарије, игуман манастира Велико Средиште је јадан велике муке имао да српској деци помогне и духовно их васпита. Са католичке стране у школама а и на родитељским састанцима су нас убеђивали како сви верујемо у Христа и Светом Крсту се клаљамо, како је све то исто, чак су почели да окачињу наше православне иконе Христа и Богородице по својим црквама. Наравно видели су они да се ми Православци истински молимо и истински верујемо а не као они који због традиције одлазе у цркву. Њихов број се из године у годину смањује па треба неко да им попуни редове и да своју децу да се њихови свећеници сексуално иживљавају. Сећам се речи нашег пароха Бранка који је рекао: Па кад је све исто што они не дођу код нас у нашу цркву на лиатургију него захтевају да ми одемо код њих. Било како било молио бих наше духовне оце да са што више штива подуче нас вернике да случајно неко не оде у неповрат. А браћа Католици по мени су они први Протестанти јер су се одвојили од нас поново врате у крило Мајке Цркве, е онда се можемо звати истинском браћом.

    Свиђа ми се