Фото: ТАСС/EPA

Ана Седова, Свободная Пресса, 2.2.2015.
Превод: Нада Љубић

На територији Украјине се налазе хиљаде инструктора и плаћеника из земаља НАТО

1. фебруара министар одбране Украјине, Степан Полторак, индиректно је признао присуство страних плаћеника у редовима украјинских оружаних снага које учествују у борбама у Донбасу. Полторак је обећао да ће сви странци који су „дошли да  бране нашу земљу“ имати право на држављанство Украјине, и да ће им он лично помоћи да га остваре.

Јуче је независна консултанстска компанија „Центар за политичке информације“ (ЦПИ) објавио извештај, који је посвећен деловању приватних војних компанија (ПВК). Један део извештаја је посвећен улози приватних војски и иностраних инструктора у конфликту на Украјини.

По оценама експерата Центра, у различитим периодима укупан број страних војника присутних на југо-истоку Украјине на страни про-кијевских снага кретао се између 5 и 10 хиљада људи.„Присутство ПВК на Украјини се огледа у облику слања инструктора у такозване добровољачке батаљоне, као и у облику невеликих мобилних група, под маском припадника регуларних Оружаних снага Украјине (ВСУ)“ – наводи се у извешају. Иначе, по одредбама међународног права, сарадници ПВК немају права да учествују у борбеним дејствима или да носе униформу једне од зараћених страна.

О присутству иностраних војних стручњака и плаћеника представници бораца Донбаса говорили су од самог почетка конфликта. На пример, по подацима штаба наоружаног народа Донбаса, у периоду од 22. априла до 13. јула 2014. године, укупан број погинулих странаца у Донбасу достигао je 330 људи. Гледано по посебним формацијама, пољска ПВК „ASBS Othago“ је изгубила 139 војника, америчка ПВК  „Асаdemi“ (која се до 2009.године  била позната као Blackwater) – 125 војника. На освојеним местима дислокације украјинских оружаних снага устаници су налазили страно наоружање или тела погинулих у западњачким униформама. Ипак, поузданих доказа да се ради баш о најамницима, нађено је релативно мало.

Странци чије је учешће у борбама недвосмислено доказано као што су, на пример, грађанин Шведске и инструктор батаљона „Азов“, познати неонациста Микаел Скилт или Американац Марк Грегори Паславски – Франко, представљали су се као добровољци који су дошли на Украјину да се боре за „младу демократију“. Дана 4. децембра 2014.године, представник Генералштаба Војних снага Украјине генерал-мајор Александар Розмазнин је признао да се на страни „снага АТО“ бори око хиљаду страних грађана и да су сви они  – добровољци. „Ни један грађанин, који је дошао да ратује, није служио у Оружаним снагама Украјине и Министарства одбране. Они сви ратују у добровољачким батаљонима“ – саопштио је Розмазнин.

Експерти ЦПИ су ипак убеђени да се не ради само о „војницима фортуне“ већ и о професионалним инструкторима и специјалистима (међу којима су и они из земаља НАТО), који су радили са оружаним снагама Украјине. У октобру се чак и на Интернету појавио краћи видео на коме је забележен улазак у једну од  харковских гостионица 20 Американаца, обучених  у униформе НАТО, а у јануару је мариупољска ТВ случајно снимила војника који је пажљиво скривао лице и на енглеском језику тражио да га не снимају. Био је то амерички енглески. По подацима из војнодипломатских извора агенције ИТАР-ТАСС, америчка Academi je потврдила спремност да у јануару 2015. године почне да обучава експериментални батаљон Оружаних снага Украјине бројности 550 људи по наруџбини Генерлштаба ОСУ. Цена обуке је 3,5 милиона америчких долара.

Аутор извештаја, генерални директор „Центра за политичке информације“ Алексеј Мухин је за  „СП“ (Свободная Пресса) испричао на чему  се заснивају његови закључци о страном присуству у зони украјинског конфликта.

 –  Говоримо о припадницима приватних војних компанија и о инструкторима НАТО, чије је присусутво на Украјини очигледно. Ја износим податке засноване на оценама очевидаца и баш због тога постоји толики распон: од 5 до 10 хиљада. Из разумљивих разлога не могу да откривам имена и презимена својих извора, једино могу да кажем да они заслужују да им се верује.

Неопходно је узети у обзир да сталног контингента иностраних најамника, припадника ПВК (приватних војних компанија) и професионалних инструктора тамо нема.То је јако скупо. Компаније често тамо упућују своје људе у зависности од текућих задатака. Пред свако озбиљно гранатирање или када се очекује контранапад наоружаног народа, на том делу фронта долази до појачавања војних јединица ОСУ иностраним специјалистима да би се максимално нивелисала борбена активност наоружаног народа.

Раније је та врста факата била приступачнија, јер се на присуство странаца на Украјини мање обраћала пажња Затим су те податке почели да уништавају како би било немогуће доћи до броја грађана других држава који ратују на њиховој страни. Свака информација, која би процурила чак и у облику индивидуалног мишљења, одмах је подвргавана критици и изазивала врло оштру негативну реакцију представника самог Стејт департмента. При томе, саме бројеве, чак и потпуно конкретне, они никад нису коментарисали.

У украјинском Генералштабу су признавали присутство странаца, али су их називали искључиво добровољцима…

–  То је ствар терминологије. Јасно је да се под добровољцима подразумевају управо  људи који раде за ПВК. Можете их називати како год хоћете. Али сваки контакт званичне војске с „добровољцима“ је строго регулисан законом. Ти момци морају да имају званични статус. На пример, статус сарадника ПВК, које подржавају дејства истих тих иностраних компанија које послују на територији Украјине. То је општеприхваћена пракса, коју су САД користиле и у Ираку, и у другим земљама.

Да ли се уопште може доказати да су то инструктори или сарадници ПВК, а не добровољци?

– Само оперативним путем и исказима сведока. Колико је мени познато, сарадници ПВК који су били заробљени, давали су исказе  Истражном комитету РФ, али та информација још није доступна јавности. Зато не могу да оперишем њоме.

А ако буде доказа, да ли ће уследити реакција Запада и Кијева? 

–  Морала би да уследи, у противном би то био пример правног нихилизма. Разумљиво, тешко је „ловити“ људе који су сами по себи авантуристи и на добровпољној бази за новац или идеје  ратују на територијама других држава. Ако би се покушало са кажњавањем државе чији су они грађани, бојим се да би се далеко отишло. Због тога је неопходно тачно утврдити да ли ти људи, ако су нарушили законе –  морају да бити предати својој држави или држави у којој  у којој су извршили преступ. Тешко се може очекивати од Украјине да у вези с тим званично реагује, али је наша дужност да ту реакцију захтевамо.

Војни посматрач Владислав Шуригин се слаже с тврдњом да у Донбасу ратују плаћеници.Али он сматра да се ради о скромнијем броју.

– По мојим проценама, страних војних специјалиста на Украјини нема више од хиљаду, ако говоримо о инструкторима. Оних који учествују у борбама – нема више од 2-3 хиљаде. Не видимо крупније јединице странаца. Они се налазе у разноврсним добровољачким батаљонима, али већег прилива нема.

Припадника ПВК је изузетно мало. Чак ни цела обучена јединица решава проблем одржања читавог фронта при наступању противника. Плаћеници могу  да се добро покажу у овој или оној борби. Много је гласина о томе да су борци пољске ПВК бранили Доњецки аеродром. И да је то био један од разлога  због којих тако дуго нису могли да га заузму. Ипак, не може се рећи да су њихова дејства одлучујућа. За украјинску армију која у Донбасу броји 30-40 хиљада војника и официра, утицај тих група странаца јако је слаб. Не ратују индивидуални људи и јединице, већ систем. На прво место долазе такве категорије као ратно планирање, организација узајамних дејстава војски. Присуство плаћеника или странаца је – само један од фактора.

Дакле, у планирању странци не играју кључну улогу?

–  Чак и када би они играли такву улогу –  то је за Украјину као  мешање булдога са носорогомом. Инострани утицај пре игра  негативну улогу. Украјинска армија ратује старим совјетским оружјем, које је предвиђено за совјетске војне формације и совјетску војну организацију. И у таквим условима, они покушавају да ратују по некаквим америчким инструкцијама и параметрима. Добијени резултат је врло лош.

Да ли се може повући граница између плаћеника и  добровољаца?

– Разлика је врло јасна, али и врло фина. Плаћеници су обично  – људи чији је главни мотив зарада. Али, ако је у Африци сасвим лако уочити беле најамнике, доказати присуство плаћеника на Украјини је крајње тешко.

Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев сматра да се број најамника у редовима „снага АТО[1]“ смањио када је почео контранапад наоружаног народа под Дебаљцевим – јер чак ни плаћеници нису спремни да толико ризикују.

– Данас се непосредно у зонама борбених дејстава са стране Украјине налази 28 хиљада регуларних војника и припадника Националне гарде. Да би се обучио толики број војника, чак је и хиљаду инструктора – много. Постоје факти, који потврђују да  су  припадници ПВК били на ародрому у Доњецку. Очигледно, неки од њих су били снајперистии, можда су се и за гранатирање користили прорачуни америчких артиљеријских система. Постојеће процене допуштају да посумњам у то да је реч о десет хиљада. Може се говорити о максимум неколико хиљада. А ти су људи учествовали  на различите начине.

По мојим подацима, у почетном стадијуму је било тако као што се описује у извештају. Али касније се број плаћеника битно смањио. Просто због тога што је дошло до великих губитака. После борби у августу, посао на Украјини престо је да буде привлачан за стране плаћенике. Они зарађују новац за живот, а не за смрт.

Када би  их било више, без сумње би били заробљавани. До данас  тврдње о заробљеним Пољацима и авионима који одвозе тела погинулих нису потврђене. Очигледно их ликвиидирају украјински безбедњаци, да не би пали у заробљеништво. У таквој ситуацији, не завидим плаћеницима. Мислим да се сада у зони борбених дејстава налази неколико десетина, можда неколико стотина плаћеника, не више од тога.

А ко их је плаћао и ко ће их плаћати?

–  Мислим да се финансирање одвија на државном нивоу уз тајну подршку САД. Финансирали су их или Американци или Европљани. Посебно, Немачка. Не мислим да се тиме бавио Коломојски. Њему је довољно да има сопствени безбедносну структуру. Ако би Коломојски почео да игра против Кијева, присуство плаћеника, посебно телохранитеља, може да доведе до физичке ликвидације. Због тога мислим да је све то иницирала држава.

А кад је реч о страним инструкторима?

 – Постоје информација да американци обучавају једну ваздушно десантну бригаду украјинској војсци. Али чак и ако говоримо о 50 хиљада  регуларних војника, број потребних инструктора није тако велики. У Авганистану су армија и остале структуре силе достигли  400 хиљада људи. За обуку толиког броја војника било је ангажовано не више од хиљаду западних специјалиста. Оријентационо, потребан је један инструктор на један вод. Нема потребе за великим бројем инструктора.

Тим пре што боравак странаца у земљи у којој је у току оружани конфликт може да доведе и до покушаја њихових убистава. Не верујем да украјинска страна може да гарантује безбедност инструкторима из других држава, ако се конфликт буде ширио. Не верују у то ни Американци. Једна ствар су плаћеници, а друга – ако су они фицијелно повезани са оружаним снагама истих тих САД. Свака информација о томе да је на територији Украјине погинуо „n“ број Американаца, може врло озбиљно да окрене јавно мњење против Петра Парошенка и кијевске власти. Није у интересу Американаца да повећавају број инструктора. Они то неће учинити.

Судећи према досадашњем развоју догађаја страни инструктори не обучавају украјинске војнике претерано успешно?

– Ако се погледа како су се одвијала борбена дејства у августу и сада, може се видети да је у украјинској армији обновљен систем управљања. Он се држи прилично добро. Ја не бих потцењивао њихову армију. Али постоји фактор на који плаћеници ни у својству инструктора ни у својству специјалиста не могу да утичу. То је борбени морал. Он ће највероватније опадати. И ту САД никако не могу да помогну Украјини. Они могу само да саосећају са Парошенком обезбеде му место на коме ће спокојно доживети старост на територији САД. Заједно са таквим персонама као што су Јацењук и други.

____________

[1]„Антитеропристичка операција“ назив за операције украјинске војске против становништва Донбаса