30. 01. 2015. РТРС/СРНА, за ФБР приредила Биљана Диковић

Жалбено вијеће потврдило је пресуду за геноцид Вујадину Поповићу и Љубиши Беари, начелницима безбједности Дринског корпуса и Главног штаба Војске Републике Српске и осудило их на доживотни затвор.

Начелнику безбједности Зворничке бригаде Драги Николићу потврђена је казна од 35 година затвора „за помагање и подржавање геноцида“.

Начелнику за оперативно-наставне послове Главног штаба, генералу Радивоју Милетићу,  смањена је казна затвора са 19 на 18 година „због учешћа у удруженом злочиначком подухвату с циљем трајног уклањања муслиманског становништва из енклава Сребреница и Жепа“.

Бившем команданту Зворничке бригаде Винку Пандуревићу потврђена је казна од 13 година затвора „за злочине против човјечности“.

Уважене су жалбе да оптужени нису криви за убиство шест Бошњака код Трнова.

Оптуженима ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору. Наложено је да они остану у притвору док се не организује пребацивање у државе гдје ће служити казне.

Љубиша Беара, Вујадин Поповић, Драго Николић, Радивоје Милетић и Винко Пандуревић, петорица од укупно седам официра војске и полиције, 2010. године проглашени су кривим за „геноцид и/или друге злочине почињене у Сребреници и Жепи 1995. године“.

Првостепена пресуда постала је раније правоснажна за Љубомира Боровчанина, шефа полицијских снага које су „учествовале у догађајима у Сребреници“, који је осуђен на 17 година затвора и није се жалио.

Милан Гверо, помоћник команданта Главног штаба Војске Републике Српске за морал и вјерска питања, преминуо је у току жалбеног поступка, те је и у његовом случају правоснажна остала првостепена пресуда, којом је осуђен на пет година затвора.

***

dw.de

Жалбено веће Хашког трибунала потврдило је већину пресуда које је пре четири године изрекло Претресно веће на крају суђења официрима Војске Републике Српске оптуженим за „злочине у Сребреници“. Начелнику безбедности Дринског корпуса Вујадину Поповићу и начелнику Главног штаба Војске Републике Српске Љубиши Беари, у петак (30.1.) потврђена је казна доживотног затвора, тако да су забележени као први којима је изречена „казна за геноцид“ у Хагу.

По оптужници за „геноцид“, пред Хашким трибуналом осуђен је само још бивши командант Дринског корпуса Војске Републике Српске (ВРС) Радислав Крстић. Њему је пре више од десет година, 2004, изречена казна од 35 година затвора, „за помагање и подржавање геноцида, а не за сам геноцид“.

Под истом квалификацијом, „помагања и подржавања геноцида“, и исто толика казна – 35 година затвора, изречена је у првостепеном поступку, а данас (30.1.) је потврђена пред Жалбеним већем и начелнику безбедности Зворничке бригаде ВРС Драги Николићу.

Радивоју Милетићу, који је у то време био начелник за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС, на чијем челу је био Ратко Младић, првостепена казна од 19 година смањена је на 18 година затвора. Он је осуђен за „учешће у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био трајно протеривање Бошњака из Сребренице и Жепе“. „Генерал Милетић је“, према констатацији судија и Претресног и Жалбеног већа, „писао познату Директиву 7, коју је потписао Радован Караџић, и по којој у сребреничкој енклави живот бошњачког становништва треба учинити неподношљивим и принудити га на исељавање“.

Командант Зворничке бригаде Винко Пандуревић је „за злочине против човечности, то јест за помагање и подржавање убистава, прогона и присилног премештања након пада Сребренице у јулу 1995. године“, осуђен на 13 година затвора и та казна му је сада потврђена. У његовом случају, Претресно веће је као олакшавајућу околност прихватило да је „он, не поштујући ставове надређених, отворио коридор кроз који је 16. и 17. јула 1995. године хиљаде Бошњака прешло на територију под контролом Армије БиХ“.

Више од четири године жалбеног поступка

Више од четири године су прошле откако је то суђење завршено у првостепеном поступку. Уз пресуде овој петорици бивших официра Војске Републике Српске, у јуну 2010. године, изречена је казна од 17 година затвора Љубомиру Боровчанину, шефу полицијских снага које су учествовале у „сребреничкој операцији ВРС“. Пошто се није жалио, пресуда му је постала правоснажна и он сада издржава казну у затвору у Данској. Као седми оптуженик у овом процесу, на пет година је осуђен и Милан Гверо, помоћник Ратка Младића за морал и верска питања. Он је умро док је трајао жалбени поступак, тако да је првостепена пресуда у његовом предмету постала коначна.

Веће је зато донело сада коначну пресуду за само петорицу оптужених. Десетодневна жалбена расправа одржана је пре нешто више од годину дана, у децембру 2013. Тужиоци су захтевали да се двојица првооптужених, начелници безбедности Дринског Корпуса, Поповић, и Главног штаба ВРС, Беара, мада им је већ изречена најтежа казна по статуту Хашког трибунала, осуде и за додатна кривична дела, а да се Николићу и Пандуревићу казне повећају. Одбране све петорице тражиле су укидање или знатно смањивање првостепене пресуде.

Теза одбране Љубише Беаре била је, на пример, да „он не може бити осуђен за геноцид у Сребреници, пошто убиство 5.336 људи, колико је 2010. наведено у пресуди, не представља ни један проценат Бошњака у Босни и Херцеговини“. То је, по Беариној одбрани, „недовољно и за закључак и за доказ о постојању геноцида“.

Четворица бивших официра Војске Републике Српске, који су данас правоснажно осуђени, добровољно су се предали Трибуналу 2005, док је Беара ухапшен годину дана раније. Пошто је суђење окончано, а казне правоснажне, они ће ускоро из притвора у Шевенингену, где су били девет година, бити пребачени у затворе у европским земљама и ту ће служити остатак казне. Близу десет година, у случају Беаре, и 11 проведених у хашком притвору, урачунато им је у казну. Пошто је Винко Пандуревић већ издржао две трећине 13-годишње затворске казне, што је рок након којег се, по прописима Трибунала, осуђеници могу пустити на слободу, он ће вероватно напустити притвор у Шевенингену пре него што буде пребачен у неки од европских затвора.

На крају, да подсетимо, за „геноцид у Сребреници“ осуђен је генерал Здравко Толимир, помоћник Ратка Младића за обавештајно-безбедносне послове у Главном штабу ВРС, али у првостепеном поступку, што значи да та пресуда није коначна. Осуђени Толимир се на ту пресуду жалио.

Претпоставља се да ће на јесен бити пресуђено и бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, који је оптужен за „двоструки геноцид: први у десет општина Босне и Херцеговине почињен од марта до новембра 1992. и други у Сребреници у лето 1995. године“. По истој оптужници, управо траје и поступак против Ратка Младића, команданта Главног штаба Војске Републике Српске.