После дугог зимског распуста МТБЈ је поново наставио са радом. За нешто више од месеца дана накупило се много новости које је потребно размотрити.

26. 01. 2015. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Процес против Војислава Шешеља

У процесу против В. Шешеља тужилаштво развија своју делатност. Пошто је Претресно веће одбацило захтев тужиоца о ревидирању одлуке о привременом ослобађању Шешеља, тужилаштво је поднело жалбу. Апелација садржи исте оне елементе које је Претресно веће већ одбацило. Веома је занимљиво да “најбољи правници на свету” нису пронашли ни један нови аргумент. Претресно веће је већ одговорило тужилаштву да изјава В. Шешеља о томе да се неће вратити добровољно не представља кршење, јер њему није било прописано да се врати. Међутим, тужиоци МТБЈ ма колико се упињали, нису могли смислити ништа боље него да као папагаји поново понављају аргументе о “Шешељевим нарушавањима”, које је суд већ одбацио.[1]У састав Апелационог већа које је размотрило жалбу тужилаштва одрећене су судије В. Секуле, А. Рамарсон, Р. Хан, Б. Тузмухамедов и К. Афанде.

Др Војислав Шешељ

Процес против Радована Караџића

Без обзира на то што је формално судски процес против бившег Председника РС Радована Караџића завршен и налази се у стадију припреме изрицања пресуде од стране Претресног већа, у оквиру тог процеса одигравају се све нови и нови догађаји. Тако је Р. Караџић већ три пута тражио од Претресног већа на челу са О-Гон-Квоном да му се омогући право на допунско извођење сведока. Сва три пута његов захтев је одбијен. Караџић је покушао да увери судије да је тужилаштво МТБЈ смишљено од њега скривало суштински важну информацију која је морала бити дата на увид оптуженом још пре почетка судског процеса. Упркос свему, судије су сваки пут покушавале да створе утисак како тужилаштво није прекршило никакве правне норме и одбацивали су захтеве Караџића. Слаба аргументација судија је била толико очигледна да су сваки пут судије одбијале не само захтеве Караџића, него и његове молбе да му се дозволи да поднесе жалбу! Дакле, испоставља се да судије могу дозволити или не дозволити да се неко жали на њих! Такав став на најгрубљи начин нарушава право сваког оптуженог на подношење жалбе на судске одлуке које је гарантовано како у универзалним[2] тако и у регионалним[3] правним актима. Апологете МТБЈ треба да запамте ова правна достигнућа када хвале “међународно правосуђе” и допринос МТБЈ за “развој међународног права”.

Последњи пут Р. Караџић је молио само да се прихвати један једини документ који је тужилаштво од њега скривало 10 година. Крајем прошле године судије су одбациле захтев Р. Караџића, а крајем прошле недеље Претресно веће је још једном одбацило молбу Р. Караџића да уложи жалбу. Овај пут су аргументи судија порушили све рекорде тупавости. Просудите сами, као одговор на тврдње Р. Караџића да ће прихватање документа омогућити утврђивање истине у процесу, судије су одговориле да прихватање тог документа неће допринети успостављању истине! Ово врхунско достигнуће правне мисли остаће заувек у сећању међународног права! Други аргумент (наравно, уколико претходни судијски бисер можемо сматрати као “аргумент”) судија огледао се у следећем. Они су утврдили да реч “процес”[4] значи само судски процес. А то значи да је прихватање овог или оног документа за установљивање истине могућно само за време судског процеса?[5] По овој логици хашких судија – ако је судски процес завршен, онда нема потребе за утврђивањем истине. А пошто судије још нису донеле пресуду – они само разматрају све доказе који су предочени на процесу. Према званичном распореду МТБЈ, изрицање пресуде предвиђено је тек за крај ове године. Међутим, судије једноставно фалсификују одредбе о правилима процедуре. Када би та правила подразумевала само и искључиво судски процес, онда би се користила реч «trial». Међутим, искоришћена је реч «proceedings» што значи судски процес у широком смислу речи. И тако, имамо још једну лаж хашких судија. Притом, веома примитивну.

Др Радован Караџић

Процес против Горана Хаџића

На процесу бившем председнику РСК Горану Хаџићу такође су се одиграли значајни догађаји. Као што је познато, процес је био изненада прекинут још у октобру прошле године због “болести оптуженог”. Међутим, постоје добри разлози да се верује да је болест много озбиљнија него што трибунал покушава да призна. Тако је било чак званично објављено да ће суђење бити настављено 2. фебруара (то јест, Г. Хаџићу је било омогућено да се лечи скоро 4 месеца у време судског процеса – невиђен случај у пракси МТБЈ). Поред тога, тек објављени указ судског већа у коме се одређују два “независна” лекара који треба да предоче своје медицинске налазе. Овде треба обратити пажњу на неке интересантне моменте.

Као прво – лекарима је дат рок у коме морају да предоче своје налазе (до 13. фебруара) што значи да се суштински помера рок обнове суђења. Као друго, имена лекара су тајна. Као треће, на себе скрећу пажњу питања која је судско веће поставило лекарима. На пример: “Да ли је Горан Хаџић способан да издржи 4 месеца суђења до или после (!) лечења!” Или: “Да ли је Горан Хаџић способан да учествује на судским заседањима уколико се буде налазио у затвору (уколико буде седео пред екраном на видео вези)?”[6] Као што видимо, питања су тако формулисана да представљају основ за озбиљно размишљање… Засад се може рећи да без обзира на препоруке лекара, покушаји да се спроведе судски процес преко видео везе представља лишавање права за Горана Хаџића да присуствује процесу у својству оптуженог. Још једно достигнуће најправеднијег суда на свету…

Горан Хаџић

Процес против Зорана Жижића

Како је пре пар дана постало познато, почетком новембра прошле године председник МТБЈ Теодор Мерон је изрекао пресуду о хитном ослобађању Зорана Жижића кога је МТБЈ осудио на 25 година затвора. У одлуци Мерона каже се да је З. Жижић “продемонстрирао неке знаке рехабилитације”. З. Жижић је 16. децембра 2014. године ослобођен из затвора у Аустрији…