У једном београдском листу за децу објављен је стрип у којем се главни јунаци хране печеном децом. Да се отклони свака евентуална заблуда, нацртано је дете набијено на ражањ изнад ватре, а около искежене сподобе чекају ручак. Језиво. Да мозак стане. Тај уџбеник канибализма дошао је из Француске, под безазленим именом „Мерлин и Деда Мраз“.
ПОВЕЗАНО:
* СТРИП ЗА ДЕЦУ (??!) у наставцима: У Малом забавнику пеку децу и бебе набијају на колац?!
25. 01. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Пре неко вече, да не именујем телевизију, јер ту битне разлике нема, емитован је филм где печена деца нису на јеловнику али зато јесу сирови људски вратови: крв шикља на све стране, замућене очи, животињски урлици, чупање унутрашњих органа, жвакање. Језиво. Да мозак стане.
Има томе око две године како сам написао и објавио текст, апел, јаук да држава, Влада Србије, уредбом, законом, како год било, забрани емитовање филмова с елементима бруталног насиља, на телевизијама с националном фреквенцијом, а и шире. Поводом тога јавило се неколико друштву познатих људи, међу њима и тадашњи председник Демократске странке, те ме изгрдише на пасја кола јер, ево, Дмитровић хоће да уведе цензуру, то су ретроградне снаге, противници прогреса, авети деведесетих, с таквима нећемо у Европу…
Моја основна теза била је, и остала, да брутално насиље, у стварном животу или на филму (посебно на филму, јер то нам је стално пред очима, дневно и по неколико сати) оставља траг у човеку, складишти се у дубоким слојевима наше подсвести и код одређеног броја људи, изненада, логиком коју никада нећемо дешифровати, активира се у форми крвавих трагова.
Отуда, углавном отуда – убеђен сам, имам безброј разлога да будем убеђен – ова језива убиства по Србији, као пресликана с филмске траке неке америчке или британске продукције, када до јуче миран, културан, снисходљив човек побије нечију целу породицу, или узме пушку, крене улицом и убија све који наиђу, или, што раније никада није било, син убије родитеље, мајка дете, отац сина, сестра брата.
Ништа од свега овога држава – министарства образовања, културе и информисања, не знам ко је надлежан – не види као проблем, разлог за интервенцију. Угледни психолози, психотерапеути, социолози упозоравају да је застрашујући степен агресије која се слива са страница и екрана наших медија, али џаба, нема ко да их чује.
Уместо тога Влада Србије припрема за усвајање Грађански законик који ће забранити родитељима да физички кажњавају сопствену децу. Иде се на принцип одгоја кроз разговор. Седмогодишње дете узме очев чекић с балкона и разбије прозор, а онда отац и мајка седну и два, три сата објашњавају наследнику због чега то није добро. Ефекте таквог „кажњавања“ гледамо свакога дана по основним и средњим школама Србије, где професори једва извлаче живу главу пред ученицима на које више не смеју ни глас да подигну, таман да их ови пљују у лице, као што се иначе и догађа.
СРБски ФБРепортер 
ПОСЛЕ ОВОГ ВАШЕГ ТЕКСТА, Г. ДМИТРОВИЋУ, МОЖДА НАШИ БАЛВАНИ НЕКАКО И РЕАГУЈУ
Свака част, господине Дмитровићу. Ваш текст би морао да отрезни ове нама са Запада додељене балване. Међутим, од тога нема ништа. Све што дође са тог проклетог Запада они, као хипнотисани, одмах и без поговора прихватају. Средства информисања, а поготово телевизије, су под контролом комуниста, хрвата и јевреја и нико у Србији не сме да каже ни “кекс“, а камо ли да забрани приказивање набијања деце на ражањ. Да ли ико може да замисли да нека институција у Србији, на Ваше упозорење, господине Дмитровићу, казни телевизију и уреднике који су филм емитовали. У Србији би се подигао сав олош, пронашли би безброј разлога у настојању да докажу како сте Ви нетолерантни, како немате осећај за слободу изражавања и слободу штампе и тако редом. У том делу сва та багра је и даље инструисана, углавном, од жутих битанги који су први дозволили приказивање таквих филмова за децу и силно се потрудили да се ни један цртани или анимирани руски филм не прикаже нашој деци. А има толико предивних руских филмова за децу, да би врло брзо био заборављен сав тај силеџијски западни отпад.
Ви сте, господине Дмитровићу, из те области и извините, али морам да кажем да је, што наш народ каже, продало веру за вечеру 90 посто наших новинара. Она мањина новинара, која се није директно продала, подлегла је аутоцензури, што је, можда, још и горе од продаје. Ти аутоцензори, ако тако може да се каже, дрхте и при помисли да напишу макар један ред да је штетно да се деци приказује набијање деце на ражањ или јеловник са сировим људским вратовима. Таман посла да се огласе.
Част појединцима, а Ви сте један од ретких који имају петљу да кажу шта мисле и немојте да дозволите да Вас поколеба то што сте у великој мањини. Има и оних који разумеју овај Ваш текст, а многе Ваше колеге ипак знају да су обични продани смрадови.
И на крају, шта рећи о онима који су задужени да реагују и забране емитовање таквих и сличних филмова? И они дрхте од страха да их неко директно не прозове да су одговорни и за такво стање у Србији и за конкретан случај. Дрхте на помисао да их неко прозове, али онако баш најдиректније, име по име. У том делу је и моја једина замерка или примедба што нисте директно именовали и новине која је стрип објавила и телевизију која је филм емитовала, уреднике који су то дозволили и поготово што нисте именовали, име по име, све оне који ћуте и крију се, а морали би да реагују по службеној дужности.
Знам, господине Дмитровићу, да то није тако једноставно, знам да бисте имали непријатности (најмање), а ко зна шта све преживљавају новинари који се усуде да отворено гађају у центар мете. Све то знам, али мислим да се изузетни новинари и по томе рангирају, када, између осталог, својом храброшћу задиве читаоце и јавност. Безброј пута сте тако и реаговали.
Остаје нам нада да ће Ваш текст утицати на многе од оних којима су пуна уста заштите деце, а поготово на дежурне и претплаћене “брижнике“ који круже од телевизије до телевизије и убеђују нас да прихватамо све наводно “неспорне“ вредности са тог проклетог Запада, чак и када деца једу печену децу. Грозно, али тако је.
Много поздрава,
Мића из Ниша
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Замољавам све утицајне људе у Србији, који могу да покрену питање за овакве болесне садржаје, да свим разположљивим средствима онемогуће ширење и заразу коју протурају на све могуће начине!!! Не очекујте владу да било што предузме, јер они сурађују са истим и против здравог разума су нажалост!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се