Иван Максимовић, 20.1.2015.

На исти начин на који је октобра прошле године извештавано о Екуменистичком скупу одржаном на Косову и Метохији, када је Теодосије, у друштву где „цветају толеранција и суживот“, позвао на остварење циљева Косова, извештава се и данас. Посета аустријског шефа дипломатије Себастијана Куртза, Косову и Метохији и Македонији, најављује се као извесна политичка делатност. Без много упуштања у детаљисање око тога – зашто би се он сретао са верским лидерима?

Наравно, случај у Француској са наводним убиством карикатуриста, чије су карикатире најчешће богохулне и дубоко увредљиве природе, служи као одличан повод за екуменске активности. Што би народ рекао – ко наручен!

Тако ће, и овај пут, састанак бити одржан са верским лидерима разноразних „конфесија“ а о „опасности џихадизма и радикализације на западном Балкану“.

Замљиво је да он долази у окупирани део Србије а „Аустрија већ дуже важи за центар радикалних исламиста који преко западног Балкана намеравају да путују у Сирију или Ирак, те постоји, што је показало и хапшење Мирсада Омеровића“, проповедник родом из Тутина, који је регрутовао људе за Исламску државу у Аустрији, „и размена радикалних проповедника“.

Зашто то није решавао кући? Што није ишао у Тутин или Београд?

То нас посебно чуди јер знамо да када Запад жели да контролише ислам и његове екстремисте он их просто бомбардује на смрт… Додуше и нас су бомбардовали кад смо се противи њих борили у својој земљи. А и што би разговарао са исламским лидерима када ономад на КиМ похапсише све који су имали везе са тим терористима? Како ту могу помоћи ови „мирољубиви, толерантни и вазда спремни на дијалог“ кад никакве везе немају са екстремистима?

Нешто се друго ту ваља иза брда, реко би човек… Мада, нема се у шта посумњати. Свима је доступан тачан план путовања и радне посете Себастијана српским земљама. До детаља, као никада до сад!

Ако покушамо да сазнамо из новина како ситуација тече, тешко да ће моћи јер је црна земља Трепчина притисла сваку рупу и празно место на папиру. А иза тога живот иде даље. Екуменске активности такође…

Тако се Себастијан на Богојављење, срео са Јахјагом али и са муслиманским, римокатоличким као и православним, иако узурпатором али В.Д. „верским лидером“ Теодосијем Шибалићем.

Више него срдачан пријем и сусрет старих пријатеља. Много их тога заједничког веже и саставља а једна од тих ствари јесу и манипулације народним масама. Баш као када је, августа прошле године, на сва звона звонило да „Теодосије није примио Јахјагу у Грачаници„. Као да је она могла да ту дође без његовог благослова. После Бајдена, Сејдиуа и Клинтонове, Јахјага је обична жена чак пристојно одевена за улазак у цркву, једну од ретких коју Шиптари нису оскрнавили на Косову и Метохији на простору на коме се хвале да цветају „толеранција и хармонија међу религијама“. Осим тога, они су се и те како и званично и срдачно сретали ранијих година…

Екуменски скуп у Пећи, мај 2013.

Међутим, овај сусрет са министром иностраних послова Аустрије морао је да буде подигнут на виши ниво па се културна „закуска“ одиграла у приштиниској катедрали. Занимљиво је да су ту катедралу, највећу у овом делу Балкана, изградили тек по окупацији Косова и Метохије 1999. године, које су „ослободили“ за своје муслиманске савезнике…

Ту је уприличена и отворена изложба бечког уметника Леополда Форстнера. Човека који је на Косову и Метохији, и другим српским земљама Балкана, боравио у периоду Првог светског рата и то као Аустро-угарски официр. Да, баш у време када је та агресорска војска чинила невиђена зверства над Србима, у сарадњи са својим шиптарским савезницима тог времена а српска војска пролазила кроз Албанску голготу. Леополда је посебно занимао етнос овог простора, нарочито шиптарске заједнице. Истоветна(?) изложба одржана је и новембра прошле године у Подгорици а недавно и у Македонији. Ово је један од његових радова:

Цртеж Шиптара – Lepold Forstner

Изложба је била веома посећена јер овог уметника Шиптари доживљавају као свог великог пријатеља и неку врсту сведока њихове „културе“ на Косову и Метохији… Што може и сваки Србин са КиМ да буде, на свој начин.

Иначе, Леополд је био и изврстан мозаичар. Не ретко радио је витраже за римокатоличке храмове који су захтевали прикладну обраду религијских мотива. Ово је једна од његових представа Господа:

Религиозни мотиви, да.

Дакле, и даље смо у причи. Нешто раније, пре отварања изложбе, десио се и сусрет религијских вођа са политичким представницима. Том скупу, присуствовао је и узурпатор Теодосије.

О овом скупу као и резултатима и циљу који је зацртан, најбоље је проговорила Јахјага из авиона на путу ка папској резиденцији у Риму. О томе више прочитајте у тексту: Теодосије учествовао у консултацијама са Атифете Јахјага уочи историјског сусрета са папом

У свим овим групама људи, током сусрета па и пре појављује се један човек. Петрит Селими. Његова биграфија и активности, у комбинацији са извесним догађајима, помажу да у потпуности разумемо долазак Себастијана и његове активности на Косову и Метохији. Наиме, Селими је заменик нечега што се зове „министар иностраних послова Косова“… Али, то му није најважнија функција.

Он се посебно истакао у „промовисању унутрашњег помирења“. Основао је међурелигијску иницијативу Косова која је у више узастопних извештаја Генералног секретара УН-а Бан Ки Муна, високо оцењена и похваљена као „позитиван допринос дијалогу између вера на Косову“. Амерички Стејт департмент је такође истакао његов екуменистички пројекат „Интерфеит Косово“ у својим годишњим извештајима о верским слободама. Пре политике, област његовог занимања били су банкарство, медији, НВО а био је члан одбора Џорџ Сорош фондације на Косову и Метохији као и директор Ахтисаријеве организације за децу и омладину. За промовисање екуменског дијалога прошле године је награђен орденом „Св. Ђорђа“ који му је уручио римокатолички кардинал Мартино. Захваљујући овом човеку, истог дана посете Себастијана, сазнајемо да ће се Европски самит 6 одржати марта месеца ове године у Приштини.

Он је рекао да ће се на састанку, који је наставак иницијативе немачке канцеларке Ангеле Меркел за привлачење инвестиција, окупити представници земаља региона и Европске комисије и додао да ће Србија као оснивач самита бити позвана на састанак, наводи Актер. Организатор тог скупа је дакле, Србија!

И даље имамо два најважнија фактора који прекрајају судбину и историју српске земље. Неофашистичке струје из Аустро-германског несмиреног гротла и ситну сељачку буржоазију на водећим местима у Србији коју су баш та реорганизована германска племена довела на власт.

Не би се рекло да је тај састанак тек једини циљ организатора. Видимо из малопре наведеног текста, да је Јахјага већ сутрадан кренула на састанак са папом а у Македонији долази до историјског преокрета јер је из вишегодишњег притвора ослобођен владика Охридски Јован а Македонију ће тај исти Себастијан већ следећег дана посетити. Зашто?

Политика, 15.01.2015.

Свега три дана пре званичне посете аустријског министра и Политика најављује могуће започињање дијалога Српске православне цркве (СПЦ) и канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ), прекинут 2002. године, а услов биће, по свему судећи, испуњен на Богојављење, 19. јануара. Тада би из затвора на условну слободу требало да буде пуштен охридски архиепископ Јован (Вранишковски). Његово ослобађање био је услов који је СПЦ више пута истицала како би могао да почне дијалог о канонском статусу МПЦ, коју од када је прогласила аутокефалност 1967. године, није признала ниједна православна помесна црква.

А тек пре неколико дана имали смо такође још једну, званичну „државничку посао“. Блиски пријатељ Себастијана Куртза у Србији, њен премијер Александар Вучић обишао је Косово и Метохију и у друштву узурпатора Теодосија, на питање шиптарског новинара када ће „Србија признати Косово“ уместо рационалног „Косово је део Србије и Србија једино то може да призна“ Вучић је одговорио: „Има ли даљих питања“?

Зар то није одговор да је можда много тога већ урађено?

Пре стотинак година српски народ је, пред крволочним Аустро-германским племенима, пролазио Албанску голготу не би ли ослободио све српске земље. И у томе је и успео. Данас српски народ као да све више гледа ка Западу, Немачкој, Европи… Не зависи успех и остварење њихових жеља од труда који они у то улажу него једино и само од тога колико ми Срби, власници и једини са тапијом на ову земљу, у њену одбарну не улажемо.

Зато је све време основни циљ њихових медија био ослабити Косовски мит, понизити појам Небеске Србије јер знају како су у борби са њима до сада пролазили.