Амерички политиколог: пропагандни напади на Русију изазвани су њеном независношћу

Извор: ТАСС.РУ 13.1.2015.
Превод: Нада Љубић

ВАШИНГТОН, 13.јануара. /Дописник ТАСС Андрей Шитов/ Пропагандни напади на Русију у средствима масовног информисања САД изазвани су њеном независношћу на речи и делу, укључујући ту и критичке оцене политике Вашингтона. У то је уверен амерички историчар и политиколог, професор универзитета Ратгерс у држави Њу-Џерси Девид Фоглсонг, који је одговарао на питања дописника ТАСС.

Приказивање Русије у америчким медијима „могло би да буде уравнотеженије и праведније, кад би руско политичко руководство следило  америчку спољњу политику, уздржавало се од јавне критике САД и кад не би реаговало на испољавање америчког лицемерја“ –  указао је специјалист, који се професионално бави изучавањем формирања имиџа Русије у САД  у контексту билатералних односа.

По мишљењу Фоглсонга, председник Русије Владимир Путин је „већ отишао предалеко у својој критици  Сједињених Држава и свом оспоравању ‘америчке ексклузивности’ да би му то икада опростили. За многе америчке новинаре је недопустиво да странци, нарочито Руси, указују на раскорак између америчких тврдњи и америчких реалија,“ – објаснио је истраживач.

Артур Хејз Сулцбергер

Он је прошле године иступио на конференцији америчких слависта у Тексасу са радом „Лако је сликати мрачне слике: новинари и америчко слике постсовјетске Русији у историјској перспективи“. У том раду је подсетио да је традицију пристрасног описивања руских реалија успоставио још у ХIХ веку чувени репортер и истраживач Џорџ Кенан (имењак и даљи рођак познатог дипломате), а у ХХ веку учврстио, бар делимично, и издавач The New York Times-а, Артур Хејз Сулцбергер. Овај  посдледњи је посетио Совјетски Савез 1929.године и са путовања донео здрав закључак да „Русију треба поредити само са Русијом и ни са чим више.“

Интересантно је да је после распада СССР, према налазу Фоглсонга, однос према новој Русији у штампи САД постао још  жучнији. Квантитативна анализа коју је извршио професор новинарства Ханс Иболд показала је да је  у том истом The New York Times-у удео негативних текстова о Русији 2005. године био преко два пута већи него 1989.године (21% према 9% ). А те новине су биле и остале перјаница америчког новинарства, имају најразвијенију мрежу дописника и у много чему служе као оријентир за друга издања.

Главни задатак сваке пропаганде је да докаже да је сопствени начин живота ефикаснији и правичнији од било ког другог.

И Американци су, како је демонстрирао на основу својих и туђих резултата истраживања Фоглсонг, у најмању руку још од времена тог истог Кенана користили Русију као објекат за поређења. При томе су, разуме се, ствари приказивали тако да на фону туђих „погрома“ сопствена „линчовања“ не изгледају толико гадно. Успут, реч „пропаганда“ они сада не примењују на себе и чак је сматрају увредљивом, али наш сабеседник се уверио, изучавајући писма Сулцбергера у његовом архиву, да је овај отворено допуштао коришћење антисовјетске пропаганде, као „не обавезно неистинитог“ метода убеђивања читалаца.

У завршном делу свог рада специјалиста Фоглсонг је покушао да утврди генералне узроке хроничног извитоперавања слике Русије у америчким средствима масовних комуникација. По његовом виђењу, покушаји неких његових колега да све сведу на чисто професионалне  проблеме –  слабу припремљеност дописника или кратко трајање службених боравака – очигледно нису довољни.

Међу објашњењима на које се он сам позива су подешавање материјала по мери стереотипа и предрасуда, како претпостављеног аудиторијума тако и самих новинара. То противречи свим професионалним канонима, али по мишљењу овог политиколога „амерички новинари ће највероватније и убудуће покушавати да користе извештавање о Русије за то да учвршћују сопствене представе о САД и њиховој улози у свету.“

Најзад, у том истом реду је и потпуно свесно и сврсисходно оцрњивање Русије  у име  вашингтонске пропаганде. „Неки научници посматрају и извештавање о Русији као саставни део хегемонистичког односа силе (САД). У светлу војних и тајних операција САД по читавом свету, морална надмоћ Америке над Русијом није сама по себи очигледна. Она се мора исконструисати и новинарски описи Русије, без сумње, имају своју улогу у том процесу“ –  сматра Фоглсонг.