Док је пажња већине Руса фокусирана на догађаје у Украјини, на другој страни глобуса, у Никарагви, развија се ток догађаја чији значај за земљу, није ништа мањи од дешавања на нашем континенту – пише svpressa.ru.

Амбасада САД тражи од Владе ове земље да открије информације о каналу, који ће ускоро повезати Атлантски и Тихи океан чија је изградња почело у последњим данима старе године. Очекује се да овај канал постане алтернатива постојећем Панамском каналу, што је САД довело до крајње забринутости.Њихов степен анксиозности је лако разумети ако се сетимо да су се у циљу изградње Панамског канала, они некада створили у овој области, коју су пренели у власништво путем сепаратистичког покрета, отргнувши је од Колумбије, и заправо успоставили нову државу – Панаму, под својим протекторатом. Сепаратистички лидер Француз Филип Буано-Варила је потписао споразум са Сједињеним Државама два сата пре доласка званичне делегације Панаме у Вашингтон. Овај уговор (у оквиру доктрине Монрое, је прогласио цели амерички континент у зону виталних америчких интереса) што је дало право надзора војске и полиције и мешање у унутрашње послове Панаме, коју су уживали кроз цео 20 век.

Током прошлог века Панама је у више наврата покушала да поврати контролу над каналом и своју територију. Устанци су избијали 1927. године, 1947., 1959. и 1964., али без успеха. Последњи пут, 1989. године, САД су са својим трупама ушле тамо, збациле председника Мануела Нориегу, одвели га на своју територију и склонили га у затвор, под оптужницом за трговину дрогом. Током инвазије убијено више од 500 грађана Панаме.Тако да су Сједињене државе јако свесне важности контроле над овим стратешким циљем и спремне су да пролију крв за њу. А сада, постоји алтернатива.

Идеја о изградњи канала на територији Никарагве није нова, али до сада приближавање око његове изградње није успело. Само пре годину дана, Парламент је усвојио такву одлуку, а председник Данијел Ортега, некада један од пријатеља Совјетског Савеза, га је потписао. Можда ова стара пријатељства са социјалистичким пријатељима и има своју улогу. Уосталом, главни инвеститор и извођач радова је Кина, иако више не социјалистичка, али ипак. Економско учешће Русије је такође предвиђено, али у мањој мери него учешће Кинеза.Главна функција није случајна. Ортега је веома свестан свог моћног суседа на северу, и стога је закључио споразум са Русијом о војној заштити пројекта.

Према том споразуму, руски ратни бродови и авиони моћи ће слободно да бораве у територијалним водама Црне Никарагве. Ту ће бити подржани са свом потребном техничком инфраструктуром. Једноставно речено, два велика ауторитета, Русију и Кину заједно ће притиснути трећу велику силу – САД на територији њених виталних интереса. У ствари, то је исто као тајно америчко мешање и покретање украјинског кризе. Хтели су да натерају Русију да прихвати неминовност и прихвати неприхватљиво кршење њихових права. Русија се није сложила. Сада,баш овде, припрема се да узврати ударац на територији противничке екипе.

И овде постоји опасност од новог сукоба. САД су насилно сузбиле све претходне покушаје да буду лишене монопола контроле транзита, па како се смирују овај час? Никако! Напад је већ почео. Захтев да се обелодане информације о изградњи је први корак. У случају неуспеха (суверена земља мора да брани своје поступке на својој територији?), то ће се тумачити на негативан начин и биће прилика за масивни напад највећих медија на свету. Исто тако као што је покренут када је био оборен “Боинг” изнад Донбаса. Главна тактика је – да окриве на пример, прикривање потенцијалне штете по животну средину. Ако се сложе да открију детаље пројекта, одмах ће се наћи мане, стварна или имагинарна, а … онда ће се догодити потпуно исти напад у медијима са истим закључком.

Ово није нагађање: еколошке организације су већ ушле у битку. Шпекулише се на тему воде за пиће. Језеро Никарагва, кроз које ће бити изграђен део пута, користи се као извор воде за пиће.

Исто као са Химкинском шумом 2007. године, кроз коју је требало да прође пут, невладин сектор је напао оштро, наводно срушиће се пропланак са њим и део шуме у коме бораве птице и цвеће. А онда иницијатор кампање добија награду од Американаца, после чега улази у кампању за градоначелника Химкијских области и заборавља на екологију. Испоставило се да је то била политичка алатка за лични напредак. И за једнократну употребу.

Дакле, после медија, може се очекивати реални војни напад на Никарагву, поготово ако се руске оружане снаге не појаве убрзо. А њих нема – изградња је већ почела, а споразум о војном присуству, руска влада је одобрила тек 2. јануара. Изгледа да наши касне, а кашњење може коштати скупо. САД. Од давнина примењују ову тактику, „љубазно“ убеде људе за своје планове и уређење војне базе. Треба само пустити америчке маринце, са свокојаким безакоњем, да се појаве у Никарагви и сви грандиозни планови могу се осујетити. Јенки стигли, Ортега са кесом на глави као његов „колега“ из Панаме.
Морамо пожурити, Шојгу …

Извор: svpressa.ru