Наступила је ерозија људскости, па ко одоли и остане на нивоу човјека, свака му част…

Пише: Душко Бошковић
8.1.2014.

Људи се дијеле на двије групе људи, на оне који воле да дијеле људе на двије групе и на оне који то не раде. Ја сам онај из прве групе, па дијелим људе на двије групе људи: на заговорнике постојања завјера и негираче постојања завјера. Заговорници постојања завјера знају да је просто немогуће да завјере не постоје, јер нема дијела друштва гдје се не дешавају ствари настале као резултат тајних договора и планова, почев од самог атома људске цивилизације – породице. Који родитељ то није своме дјетету приказивао стварност онакву каква није, како би дијете натјерао на послушност?

Негирачи постојања завјера су или сами завјереници, дакле покварењаци којима је циљ да постигну своју замисао углавном бирајући закулисна средства, или су корисне будале које су из разних разлога, углавном бенигних, дио тог табора.

Ко не вјерује у постојање завјера довољно је да погледа најгледанији шоу на већем дијелу територије бивше Југославије, „Твоје лице звучи познато“ – ТЛЗП. Ту има прегршт примјера на којима се може уочити и теорија и пракса завјера.

Уз симпатичан и питак шоу програм са изузетним гостима, одличним водитељима и жиријем, се спроводи план да се у форми правог такмичења у свакој емисију „догоди“ да увијек побиједи један такмичар, тј. да не побиједи двапут исти, осим у специјалној предфиналној емисији. Све се намјешта тако да се „спонтаним“ гласањем свих задужених за гласање намјести да побјеђује онај ко је одређен да буде најбољи у тој емисији. Ако чланови жирија не допринесу побједи одабраног, ту су сами такмичари да својим гласањем то исправе. Очигледан је удружени подухват у постизању циља. Неко, као неко ко зна о чему је ријеч, а неко као корисна будала.

Интересантно је да нико никада из јавности није тражио увид у број гласова путем мобилних телефона, него се узимају здраво за готово. Нормално је да ће из Македоније или Црне Горе у највећој мјери гласати за своје такмичаре. Па би се могло десити као ономад када је Црна Гора надгласала Србију за пјесму Евровизије, па се Србија одлучила не послати никога, јер им се реметио план.

А није ни логично ни очекујуће да уз помоћ ТЛЗП новац прикупљен у Србији буде однешен и дариван некоме у другу државу. Све је логично и нормално што се дешава, али пошто је то тешко спровести у народу кроз његов осјећај правде, потребан је завјеренички приступ рјешавању овог проблема. По овом моделу функционише све на свијету. Живимо у таквој ери.

Због ових разлога је, иначе одличном такмичару из Србије, много више пута приказиван његов наступ и његове имитације у финалној емисији, него осталих, како би се претјеривањем утицало на гласаче на лакше одлучивање и смањила могућност да се не деси нека непредвиђеност.  Нико не спори његов квалитет, али се поставља питање шта представљају онда остали такође одлични такмичари, ако се побједник зна. Који је онда њима мотив осим новчаног да се уопште такмиче, ако се побједник зна? Ово питање је поставила и једна од чланица жирија која је, због дјеловања у правцу демистификовања завјере, била искључена из финалне емисије. По истом принципу се може поставити питање било којег такмичења чији се резултат намјестио, рецимо ради зараде кладионица. Колико су морални и искрени мотиви такмичара, ако знају да се такмиче да би други побиједио. Није искрена ни наводно Кубертенова изрека, да је важно учествовати. Онај ко зарађује на масовности заговара је као и причу о важности учествовања. Глума је изгледа најплаћенија струка која није везана само за професионалне и школоване глумце. Сви данас нешто глуме, зна то бити добро плаћен посао и за оне без глумачке академије.

Да профитни капитализам узима све више маха и код нас и од нас прави нехуманиоде тј. био-роботе, је такође веома видљиво из добро гледане ТЛЗП. Претјерано и упорно мантричко истицање жирија, водитеља и такмичара да су уживали и добро се забављали, код гледалаца развија убјеђење да је хедонизам најбитнија људска особина и да томе сви требамо тежити. Ваљда има нека друга много важнија особина чијим развијањем се људски род издиже изнад животињског свијета, који почива искључиво на основним задовољењима својих потреба, у-се-на-се-и-пода-се. Дајте да уочимо која је то особина и нека продукције раде на развијању ње, а не да водиља буде подредимо све личном осјећају уживања.

Чињеница да власник новаца може да тражи све и свашта од оних које плаћа је такође веома упечатљиво у овој серији емисија, што обично води ка неморалу и понижавању. Инсистирање да се мушкарци облаче као жене и опонашају их, доводи до неминовне педеризације друштва, што директно резултује одумирањем тог друштва, јер је свакоме паметном знано да педеризовано друштво нема способност репродукције и продужења врсте, тако да је то директан и најкраћи пут ка одумирању појединих групација људи. Додуше, хуманији је од директног убијања, али је циљ исти.

Важи и обрнуто за инсистирање да се жене се облаче као мушкарци и скривају своје предивне женске атрибуте које их красе.

ТЛЗП сама себе промовише као емисија за цијелу породицу. Приказивање скарадних тачки, када се гледалишту пред очи у први план истурају мушке гузице запаковане у женске одоре, и депилирани мушкарци, који уклањају главне ознаке мушкости, сама себе негира и скаче себи у уста, јер је многима те ужасе тегобно гледати и самима, а камо ли са дјецом која су у потрази за својим идентитетом и којој се омета налажење исправног пута по опстанак људске заједнице. Инсистирање од једног члана жирија у прошлој сезони да мајка дјеце треба јавно трљати своје дупе о међуножје другог породичног човјека како би он оцјенио тачку вјеродостојном оригиналу, објелодањује чињеницу да је дошло вријеме да послодавац од оних које плаћа може да тражи шта му год падне на памет. Прекомјерност пара у рукама једних, а недостатак у рукама других не даје за право првима да се иживљавају над овима другима. Наступила је ерозија људскости, па ко одоли и остане на нивоу човјека, свака му част.

Иначе је главна особина завјереника упорно негирање завјере, па се и то могло видјети у његовој емисији када покушава покренути причу са такмичарима финалистима на тему непостојања завјере, тј. унапријед осмишљеног завршетка емисије. Да ли је и водитељ своје емисије, а и члан жирија дио завјереничког тима или корисна будала нека свако сам за себе процијени.

Ова емисија, иако бесконачно забавна и интересантна, ипак има за крајњи циљ прекодирање постојећег прилично нормалног људског мозга у скарадни и настрани, мозак животињског типа који ће за паре све да уради, било то нормално или не. Циљ је створити условни рефлекс код људи да се више ништа не питају када им се понуди новац, него само да ураде. Прекодирањем ума код људи постепено доводи до промјене менталитета цијелих народа. Што не мора бити лоше ако води ка бољитку. Ако води само напретку то није добро. Није сваки напредак ход ка бољитку. Може се напредовати и ка провалији.

Зато и постоје завјере, да када се неко усмјери ка провалији, да се убједи да не иде ка њој. Јер завјереник има корист од тога.