06.01.2014

Редакција СРБског ФБРепортера: На наш позив за обелодањивање комунистичких злочина над Србима, путем редакцијске поште јавио нам се читалац који је испричао своја сећања као и сведочења њему блиских људи из тог времена…

Прва прича

Испричаћу вам истиниту причу, или боље савет мог деда Игњата, иначе избеглице у II светском рату из фашистичке НДХ.

По мом завршетку Морнаричко техничке школе и унапређења у Морнаричког подофицира, дошао је „предлог“ да би сви требали да се учланимо у Савез комуниста Југославије. Нисам то одмах учинио са изговором да ћу то учинити по повратку са годишњег одмора у јединици где ћу бити распоређен. У подофицирској школи су нас доста учили о комунизму и социјализму и то ми је некако било и сувише добро да би се могло и остварити. По доласку на годишњи у моје лепо Фрушкогорско место, одлучио сам поразговарати са мојим деда Игњатом о комунизму и шта он мисли о томе.

Прво сам га упитао да ли је он члан. Погледао ме и упитао – Да ли ти ја личим на њих?

Одмах сам схватио да није ;лан, али није ми дао јасан одговор. Рекао ми је да је служио Краља Петра и био на граници са Албанијом. Рече ми да су и тада Албанци упадали на србску земљу и клали војнике стражаре. По одслужењу војног рока вратио се у његову Лику где је добио посао жандара. Са почетком рата времена су се променула и усташе су прво нападале жандаре и њихове фамилије, па је из тих разлога отишао за Србију. По његовим причама, није се борио ни на једној страни, и то ми је било чудно јер сам га често слушао да је са одушевљењем причао о Краљу Петру, по коме је и свом сину дао име Петар. Схватио сам да је много помагао угрожене људе иако никад није рекао који су то људи били, вероватно се плашио да ми све каже да би ме заштитио.

По завршетку рата постао је, како он рече, опет жандар. Никад није рекао да је био припадник „Народне“ милиције у граду Рума где је и живио у одузетој кући Немаца који су протерани. Поставио сам му питање – колико дуго си био Зандар, да ли си икад срео те протеране људе и да ли су стварно били непријатељи нове државе?

Чудно се насмејао и рекао да су ти људи протерани од већих непријатеља него што су они били. Нисам то одмах схватио али кад сам размислио било ми је јасно ко су ти већи државни непријатељи.

Није могао издржати тај притисак да је од неког отето све и дато другом. Говорио је „отето проклето“ и иселио се из те куће оставивши све како је нашо или добио. На питање  – колико си остао у „жандармерији“ одговор је – врло мало. Није ми одмах рекао прави разлог зашто је напустио „Народну“ милицију али на моје инсистирање ми је рекао разлог напуштања.

Један од његових колега милиционера му је уз чашицу рекао да се припреми за специјалне задатке које ће ускоро и он морати да извршава, а то је ликвидирање народних и државних непријатеља. На његово питање да ли постоји „народни“ суд, колега му рече – постоји али нема се много доказа против тих људи, а постоји велика сумња ако још нису непријатељи народа и државе да ће то ускоро бити.

Кад је стигло наређење и њему да ће ускоро учествовати у једној таквој ликвидацији, објашњен му је поступак акције. Првих неколико акција он ће посматрати већ искусне ликвиданте да би схватио поступак и задатак који се мора извршавати прецизно и муњевито. Задатак је био у томе да кад падне мрак тројка креће у акцију тако што двојица стоје испод прозора или са стране, зависно од висине прозора, а трећи је на неколико корака удаљен од прозора да га особа може јасно видети. Кад се сирота жртва појави, он шапатом треба са жртвом да поцне разговор, тако да је тело жртве што више нагнуто ка њему. У том тренутку ова двојица га хватају за главу и један од њих га прекоље. Није ми рекао да је то и видео али сам схватио да јесте, јер се сав тресао и очевидно је био узнемирен. И то је био крај његове службе у „народној“ милицији.

– Зато не би ни ти требао да се учлањујеш у никакве организације и друштва – био је његов савет.

____________

Позивамо и друге наше читаоце, уколико располажу материјалима, сећањима, белешкама, фотографијама, снимцима, да нам се јаве путем редакцијске адресе (redakcija@facebookreporter.org).

Позивамо народ Србски, укључујући и патриотски настројене припаднике војске и полиције, ко год и шта год има да нам пошаље, како бисмо заједнички помогли истини да угледа свелост дана.

Такође, позивамо читаоце да нам достављају и информације о улицама, трговима, школама, и осталим националним институцијама које носе називе комунистичких безбожника и злочинаца, отпадника од вере и Србства. Као неодвојива од ове теме биће и иницијатива за ИЗМЕШТАЊЕ ИЗ СРБИЈЕ ИДОЛОПОКЛОНИЧКОГ МЕСТА (тзв. „Куће цвећа“) И ГРОБА Ј. БРОЗА.

То је наша света дужност због предака, због нас самих и због потомака.