ДОЊЕЦК – Познати српски телевизијски водитељ и бивши потпарол противтерористичке јединице МУП-а Радомир Почуча говори за Правду о ситуацији у Новорусију, оптужбама да у Украјини на страни Руса ратују нацисти, као и суђењу због ког га полиција тражи у Србији.

*преносимо део разговора

21. 12. 2014. ПРАВДА, за ФБР приредила Биљана Диковић

ПОЧУЧА- ПРВИ ЗДЕСНА….

– Налазим се у близини Доњецка, а задаци су по потреби и нужности. Обзиром да сам војни полицајац-противтерориста, тешко да могу да радим задатке по својој специјалности.

* Колико Срба ратује у Новорусији?

– Не поседујем прецизне информације, али знам за минимум тридесет наших људи са којима сам имао комуникацију.

* На који начин Срби могу да дођу у Новорусију, да ли војска прима нове добровољце и шта они треба да испуне да би били примљени?

– Добровољност је основ, људи овде долазе из убеђења, можда неко и за новац, али то ме не интересује, и не знам какав уговор склапају. Сви који долазе овде знају зашто долазе, да је рат, и да је реална опасност од рањавања и смрти. Подразумева се да долазе они који су прошли обуку, или су имали претходно искуство у ратовима деведесетих.

* У Србији те тражи полиција јер се ниси дошао на суд, да ли планираш да се вратиш у Србију и кад?

– Наравно, свесна јавност у Србији зна да су оптужбе натегнуте и исконструисане тако да се „зачепе уста“ и казни онај који дигне глас против деловања пете колоне у Србији, нарочито кад то дође из уста човека који има „тежину“ јавне личности. Свестан сам одговорности коју имам нарочито према омладини која се идентификује са мном и мојим ставовима, и желим да их „заразим“ здравим родољубљем, отпором према аморалу и девијантности, очувању породичних, патријахалних и традиционалних вредности Срба… Вратићу се за Србију када одбранимо овај народ овде, ослободимо Новоросију од нациста, и суочићу се са свим последицама мојих поступака. Али нисам луд да се предам, јер је тренутно принцип у Србији – „кадија те тужи, кадија ти суди“. Не верујем српском правосуђу, нарочито власти, јер све што раде – транспарентно раде по налогу страних газди….

Прихватићу држављанство Новорусије

* Да ли је истина да је Новорусија понудила држављанство свим добровољцима из иностранства?

– Искрено се надам да је то истина, и постоји велика вероватноћа да тако желе да се одуже људима који су дошли да би их бранили и помогли им у подизању функционалне државе. Прихватићу њихово држављанство и пасош ако ми понуде, али се не одричем мог српског…

* Какво је стање на фронту?

– Како где. На многим секторима је статус кво, мирно и без дејстава. С друге стране, неки сектори су под константним артиљеријским ударима, нарочито ракетама из система „Ураган“, „Град“, „Снарјад“… Повремено покушавају продоре уз подршку оклопних средстава, али су до сада били осујећивани. Долази до повремених чарки, сукоба у сусрету извиђача, диверзантских упада с обе стране, и ништа није фиксно. Ситуација се може променити у врло кратком року, зато смо у константној приправности.

* Да ли је војска Новорусије у стању да се одупре украјинским нападима?

– Ако су успели још од Славјанска да се одупру ловачким и спортским оружјем, тек сада могу када је заплењена невероватна количина оружја, средстава и муниције. У том „ходу“ је изгубљено доста територије, али садашње позиције су чврсте, морал је „скај хај“, и верујем да би у одлучном нападу не само ослободили Славјанск, него би дошли до Харкова на северу и Херсона на западу – само у првом налету.

* Да ли су учествовао у борбама и да ли можеш да опишеш неке од ситуација у којима си био?

– О томе не бих, јер би се тумачило вишеструко: дао бих материјал дежурним „ботовима“ за провокације, службама безбедности Србије под окупацијом страних обавештајних служби, правосуђу Србије, а и сам не волим ловачке приче и/или идеализовања, односно умањивања сопствене улоге. Моја браћа знају, то је довољно.

* Поједини медији су објавили да су нацисти из Србије отишли да ратују на страну Руса у Украјини, какав је твој коментар на то?

– Глупост. Нацисте гледамо са оне стране нишана. Такве глупаве текстове могу да напишу „гласила“ као што је „Пешчаник“, и онај психопата Петар Луковић.