Српски Сабор заветници
16.12.2014.

Српски сабор Заветници најоштрије осуђује одлуку Уставног суда Републике Србије да одбаци захтев за оцену уставности антисрпског Бриселског споразума. Сматрамо да је том одлуком Уставни суд починио невиђени правни апсурд у новијој историји српске правне струке; ради очувања сопствене функције судије Уставног суда подлегле су притиску извршне власти и намерно прекршиле Устав сопствене државе.

Одлуком да је Бриселски споразум политички, а не правни акт, судије Уставног суда су на крајње перфидан и безочан начин избегле своју уставну дужност да се у потпуности изјасне о тако важном националном и државном питању, које због своје природе и последица које са собом доноси, захтева целовито и суштинско одлучивање, које би резултирало у мериторној судској одлуци, а не у голој формалној одлуци о ненадлежности судске гране власти.

Сваки акт који са собом доноси правне последице у модерној правној држави сматра се за правни, а не голи политички акт. Распуштање легитимно изабраних спрских локалних власти на КиМ, одузимање статуса српским полицајцима и судијама на северу КиМ, онемогућавање Србима са КиМ да добију личне исправе по законима Републике Србије су само неке од многих неуставних последица које су српске власти донеле на основу нелегалног Бриселског споразума., а које директно утичу на правни положај Срба са КиМ. Већ сама та чињеница је довољан разлог да се Бриселски споразум прогласи за штетан антиуставни и антидржавни споразум, који на најбруталнији начин урушава српску државност и српски територијални интегритет на подручју јужне српске покрајине.

Уколико би Бриселски споразум био чисти политички акт то би значило да као такав за Србију не представља правно обавезујући документ, чиме отпада и потреба по његовој даљој имплементацији. То би исто значило и обавезу државних органа Републике Србије да без оклевања пониште све подзаконске акте којима се на нелегалан и нелегитиман начин крши српски уставни поредак на подручју КиМ и хитно поврате потпуно пређашње стање и врате у живот све српске институције на северу Косова и Метохије. То је утолико логичније јер је пре само неколико месеци сам Уставни суд прогласио за неуставне Уредбе о признавању високошколских диплома и административном управљању прелаза, из чега произилази логичан закључак да је и сам Бриселски споразум супротан српском Уставу.

Управо због свега наведеног Уставни суд требао је да мериторно одлучи о Бриселском споразуму и да у својој одлуци појасни политичку природу тог акта и прогласи га за акт са неуставним последицама, а не да одбаци захтев за оцену уставности и тиме омогући различита тумачења такве одлуке. Тиме је само потврдио да су судије Уставног суда марионете у рукама извршне власти, а не непристрасни и независни правни стручњаци, чија једина дужност треба да буде одбрана Устава Републике Србије.