ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ

 Тема: Поводом заустављања изградње гасовода „Јужни ток“

Колегијум термоенергетичара
Никола Симо Соро, дипл. инж. маш. 5.12.2014.

***

Данас се пред нас постављају два судбинска питања:

– Да ли ће Србију захватити нуклеарно лудило?

– Да ли нам се намеће, као алтернатива, да загадимо земљу и воду експлоатацијом земног гаса из уљних шкриљаца?

Енергија је крвоток привреде сваке државе и кључна претпоставка одрживости друштва у целини.

Енергетска безбедност и стабилност су дугорочни процеси од великог значаја, али се могу лако нарушити, нарочито нестручним и неодговорним одлукама и промашајима.

Најважније стратешко опредељење у овој области је избор енергената, у еколошким, безбедносним и економским критеријумима.

С обзиром, да Србија не располаже довољним количинама потребних енергената, неопходан је увоз из иностранства, ради очувања енергетске безбедности и равнотеже.

Који су могући увозни енергенти:

– Нафта – Ограничени ресурси у свету. У Србији треба тежити постепеној елиминацији нафте као енергента, због великог загађивања животне средине.

– Природни гас – Енергент 21. века, еколошки прихватљиво. Изградњом магистралног гасовода „Јужни ток“, Србија би стекла енергетску безбедност до краја века.

– Нуклеарно гориво – Нуклеарна енергија је неприхватљива са друштвеног, еколошког и економског становишта.

Производњом кризе у Украјини и саботирањем „Јужног тока“, Запад ставља Србију између Сциле и Харибде. То значи, намеће јој избор између градње нуклеарне термоелектране или производње гаса из уљних шкриљаца на тлу Србије.

Треба имати на уму да су политичке елите у Европи, па и код нас, наднационалне и да их није брига за здравље народа.

Зашто не треба градити нуклеарну термоелектрану?

– Добит неизвесна, а штета сигурна.

– У Србији је на снази закон о забрани изградње нуклеарних термоелектрана. Међутим, нуклеарни лоби је и поред тога све агресивнији и опаснији. Тако да су  већ испитане и одређене локације на Дунаву, за изградњу нуклеарне термоелектране. То је превелик ризик, јер је Дунав извор наше цивилизације и простор са највећом концентацијом становништва. У случају инцидента, био би заувек изгубљен основни животни простор, што би било равно самоуништењу нације као културног идентитета.

– Сама изградња би коштала од 5 до 10 милијарди долара. Пошто ми тај новац немамо, странци би се наплатили произведеном електричном енергијом. Значи ризик и  загађење нама, а електрична енергија њима.

– Не постоји поуздан начин затварања нуклеарног постројења након радног века. То практично значи задуживање будућих генерација нерешивим проблема. Чернобиљ и Фукушима су страшна опомена, јер немају изгледе да се ослободе опасности од уништења живота у својој широкој околини.

– Постојање нуклеарке ће се користити као покриће за стварање европске депоније нуклеарног одпада на Фрушкој гори.

Зашто не треба дозволити експлоатацију гаса из уљних шкриљаца?

– Технологија је изузетно прљава и еколошки неприхватљива и опасна, јер оставља иза себе пустош. Многе земље су је и законски забраниле, због коришћења енормне количине воде са загађењем земље и подземних вода.

– Код експлоатације је потребно бушити хоризонталне и вертикалне бунаре дубоке и до 1500 метара. У те бунаре се под огромним притиском убризгава вода и хемијске супстанце, које изазивају цепање шкриљаца који у себи садрже заробљени гас.

И опет се понавља иста прича. Странци ће узети гас, а нама ће остати трајно загађена земља и воде. 

Овом злу које нам се припрема, се морамо супроставити, ако желимо да избегнемо самоуништење. 

То значи, да треба да се боримо за гасовод „Јужни ток“ свим снагама, ако не за овај преко Бугарске, а оно преко Турске, Грчке и Македоније, јер он је за нас и животни ток.

Не допустимо да нас Влада уведе у лавиринт будућих манипулација, методом куване жабе.

______________

Аутор је председник „Удружења термоенергетичара Србије“
и Spiritus movens Покрета 12 ружа

***

ПОВЕЗАНО:

ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ ИЗ РУМУНИЈЕ: Шеврон је стигао у ЕУ, сада мештанима ОТИМА ПРАВО НА ЖИВОТ, ЗЕМЉУ, ВАЗДУХ, власт и полиција штите странце… (фото и видео)

ПЕТ СВЕТСКИХ КОМПАНИЈА СЕ ОТИМА ЗА НАФТУ ИЗ АЛЕКСИНЦА ВРЕДНУ ОКО 180 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА