Најпознатији вашингтонски „алтернативни” новинар зове се Вилијам Блум, историчар је по образовању а постао је познат 2006. године када га је Осама бин Ладен поменуо као радикалног критичара интервенционистичке спољне политике САД чије књиге треба читати.

Каријеру сте 1967. године започели у Стејт департменту, али сте од идеје да постанете службеник америчке владе у иностранству одустали због рата у Вијетнаму?

Желео сам да дам допринос борби против комунизма. Био сам оно што може да се окарактерише као добар, лојалан, антикомунистички Американац. Но, онда је дошла та ствар с Вијетнамом и ту сам променио мишљење. Када сам видео шта радимо у Вијетнаму осећао сам се ужасно, знао сам да је нешто пошло по злу у америчкој спољној политици. Требало ми је годину дана да развијем снажан антиратни став, „антистав” према америчкој спољној политици.

Жесток сте критичар невладиних организација, врло доминантних у данашњим транзицијским земљама бивше Југославије. Откуда овде поплава НВО?

Америчка влада финансира невладине организације по целом свету. То је главни посао владе а главни циљ свих тих НВО које финансира Вашингтон јесте да подстичу образовне и друге програме у страним земљама који ће резултирати да владе у тим страним земљама раде све оно што смо ми одувек желели. Дакле, или настојимо да избацимо неку владу или подржавамо опозицију те владе. И овде се користе свакојаке методе. На пример, образовање. И за све те пројекте новац је неограничен. Најзначајнија од свих тих НВО је НЕД (National Endowment of Democracy). Они имају неограничен буџет, раде по целом свету. Наравно, они не говоре директно да су ти програми конципирани с циљем рушења влада или за подржавање опозиција у државама. Једноставно, морате да читате између редова.

Како да разликујемо организације које искрено желе да раде добре ствари од оних које раде лоше?

Шта је добро, а шта је лоше зависи од ваше политике. Ако сте попут мене, и мислите да „америчко царство” чини више штете него што доноси користи, онда морате да будете врло сумњичави према свакој невладиној организацији коју подржава Вашингтон. Врло једноставно. Тешко је уопште пронаћи иједну државу на свету где нека америчка НВО није активна. Они увек траже места где могу дестабилизовати владе или подржати њихове опозиције.

Ако је већина НВО повезана с високим изворима моћи у Америци, како то да је онда тако мало познат случај из 1991. године, када су ФБИ и још неке друге институције спречиле Кинезе у покушају да утичу на америчку изборну кампању. Све је то резултирало позивима за избацивање кинеских дипломата како би сви знали да „странци” не смеју да шире свој утицај на америчком тлу. Такође, Путин у Русији има сличне услове. Што мислите о томе?

Тако је. Путина оптужују амерички медији због тих услова, али Путин ради исту ствар коју Америка ради годинама. Међутим, он је научио нешто, спознао је циљеве невладиних организација. И то је врло опасно за америчку моћ. Када неко заправо схвати шта се догађа и предузме нешто да то спречи тада то веома узнемири америчку врхушку. Зато они воле да људи верују да су све те НВО само организације које се боре за ширење демократије. Такође, желе да у то верује и свет. Један пример је Соросево Отворено друштво, врло либерална организација кад су унутрашња питања посреди, али кад се ради о америчкој спољној политици они постају конзервативна организација која подржава америчку спољну политику. Значи, имате две стране Отвореног друштва. У Источној Европи они су били врло активни у рушењу неколико влада које се нису свиђале Америци, укључујући и ону у Украјини.

Америка је инвестирала и у рушење Милошевића?

Врло је тешко било којој земљи да се одупре тој инвазији америчких НВО јер новац који је њима доступан заиста је неограничен. Те НВО једноставно имају неограничене ресурсе које могу да троше и с њима могу да раде шта год желе и тада је заиста тешко за било коју националну институцију или за било којег појединца да се супротстави. Заиста ми је жао тих људи.

Видимо ли нешто слично данас с Путином, гледајући америчке напоре против Русије кроз медије и економију? Као што смо то видели с Милошевићем због Косова у Србији?

Да, могли бисмо то тако гледати, али Путин је нешто научио, он се супротставио НВО и нисам сигуран да је његово супротстављање потпуно, али до одређене границе јесте. Мислим да америчка влада неће моћи лако да сруши руску владу, Руси знају много више о свему што се догађа.

Немамо ли двоструке стандарде када говоримо о Косову и Криму? Америка не признаје кримски референдум, али Косово је за своју независност 2008. године имало америчку подршку?

Гледајући Косово и Крим, када се то догађало биле су велике дебате овде у САД о кримском референдуму, пример Косова тад није поменут, иако је требало да буде. Одузимање Косова Србији било је исто као што се догодило с Кримом кроз историју. Такође, САД су успоставиле велику базу на Косову. Мислим да се и данас налази тамо и налазиће се још врло дуго.

Јесу ли онда заправо Американци на неки начин индоктринирани појмовима слободног тржишта, људских права итд.?

Већина Американаца верује у америчку изузетност. Јесте ли упознати с тим термином?

Молим вас да објасните.

То значи да се САД издваја од свих осталих земаља у свету јер смо ми тако „јединствени”. Имамо толико ствари, учинили смо толико тога, толико добрих ствари које ниједна друга нација није учинила и то је оно у шта већина Американаца верује. Када пишем, када предајем, највише циљам на такву публику, на људе који су највећи поборници тога. Основни проблем је следећи: људи верују да све што Америка ради јесте добро, да је сва ова америчка спољна политика добра политика, без обзира на то колико шта лоше изгледало, нема везе колико људи смо убили, није битно колико лажи изговоримо. Американци су уверени да наше вође мисле добро, да су њихове намере часне и с тим веровањем мораш да се носиш.