Немачки министар економије изјавио да је потребно довршити гасовод испод Црног мора. У Москви овај став се тумачи као доказ да Европска унија не може без руског гаса

МОСКВА, ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА НОВОСТИ: МИНИСТАР економије Немачке Зигмар Габријел изјавио је да би гасовод „Јужни ток“ требало, ипак, изградити и повезати Русију и јужну Европу заобилазећи Украјину. Та најновија Габријелова изјава је шокирала многе јер је донедавно и немачка канцеларка Ангела Меркел говорила, као и њене колеге из ЕУ, да се мора поштовати трећи енергетски пакет по коме власници енергената не могу истовремено да буду и власници цевовода. У Бриселу су инсистирали да се „Јужним током“ транспортује не само руски гас већ и из других земаља из каспијског региона.

21. 11. 2014. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Габријелову изјаву су у Москви доживели као сигнал да Европа у садашњој ситуацији не може да реши своје енергетске проблеме без Русије. Недавно су директори великих руских компанија које производе гас и нафту изјавили да је за њих приоритет изградња гасовода „Снага Сибира“, на основу чега су неки помислили како ће наводно Русија одустати од градње „Јужног тока“. Међутим, за Русију је важан и „Јужни ток“ јер су залихе гаса велике и има га и за европске и азијске потрошаче.

Сензационална изјава немачког министра Габријела да „ЕУ треба да одстрани препреке на путу градње ‘Јужног тока’ мелем је на душу руских компанија“. Немци су очито свесни да украјинско уцењивање руског „Гаспрома“ може да штети земљама јужне Европе које су већ потписале међудржавне уговоре о градњи „Јужног тока“. Ради се о Аустрији, Мађарској, Словенији, Србији, Бугарској и Грчкој.

Зигмар Габријел

„Гаспром“ је власник 50 посто тог гасовода, а 20 посто припада ЕНИ-ју, док по 15 посто имају француски ЕДФ (Еlectricite de France) и немачки „Винтершал“ (Wintershall).

Експерти сматрају да је до промене немачког става о градњи „Јужног тока“ дошло зато што једино руски „Гаспром“ има слободне капацитете и може реално да снабдева јужну Европу „плавим горивом“. Европске компаније које добијају гас немају такве капацитете да рапидно повећају продају, а што се тиче увоза са Блиског истока и ИЗ Африке морале би се уложити велике паре за градњу нових цевовода. За те инвестиције у Европи засада нема заинтересованих компанија. Уосталом, и много најављивани „Набуко“, за којег су лобирали Американци, пропао је јер није било у Европи амбициозних инвеститора.

ОДЛОЖЕНА РЕВОЛУЦИЈА ШКРИЉАЦА

ЗБОГ очекиваног пада цене гаса почетком 2015. године у Европи је спласнуо ентузијазам добијања „плавог горива“ из шкриљаца. Да подсетимо, формула за одређивање цене гаса темељи се на цени нафте. Пољска која има највеће залихе шкриљаца на Старом континенту, по прогнози стручњака мора да сачека најмање шест година да би опет постало рентабилно прављење гаса из шкриљаца. Велике западне компаније, амерички „Ексон“ и „Коноко“ затим италијански „Ени“ и француски „Тотал“ нису задовољни резултатима пробних бушотина у Пољској.

***

Ни Мађари не одустају од гасовода

Упркос све јачим притисцима америчког Стејт дипартмента, суседи остају на траси капиталног пројекта. Потребан цевовод који неће проћи кроз украјинску територију, поручују из Будимпеште

(БУДИМПЕШТА, ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА НОВОСТИ)

РУСКИ гасовод ових дана је главна тачка спотицања мађарске унутрашње, али и спољне политике. У то се јуче уверио и репортер „Вечерњих новости“, који је са групом српских новинара посетио трасу међународног гасовода који пролази кроз територију нашег северног суседа. Упркос све јачим притисцима Америке у Будимпешти, Мађари од главне трасе „Јужног тока“ не одустају. Министар спољних послова наших суседа Петер Сијатро одговорио је на притиске са Запада, поруком да Мађарској једноставно треба још један гасовод који ће заобићи Украјину. Он је позвао ЕУ, али и остале стране партнере, да подрже Мађарску у побољшању инфраструктуре за транспорт плавог енергента и да имају разумевање за енергетску сигурност Средње Европе.

– Овај део Европе је у незавидном положају – рекао је Сијатро. – „Јужни ток“, као и „Северни ток“, треба да обезбеди сигурну испоруку гаса и за то су заинтересовани сви. Управо зато је изградња овог гасовода од изузетног значаја за Мађарску. Увек ћемо бити одани одлукама које Европа заједнички донесе, али тражимо разумевање за енергетску сигурност.

Како се јуче чуло у неформалном разговору о „Јужном току“ у Будимпешти, Мађарска подржава „Гаспромов“ пројекат за доставу руског гаса у Европу, док ЕУ мисли да је планирани гасовод у супротности са напорима да се смањи зависност од руских енергената. На ова превирања у Мађарској је одговорио и званичник Стејт дипартмента за енергетску безбедност Амос Хохстин, који је упитао је да ли би „Јужним током“ била гарантована разноликост снабдевача.

– Гасоводом „Јужни ток“ би се преносио исти гас за исте кориснике – рекао је Хостин. – Питање је да ли би њиме била гарантована разноликост снабдевача или би и будуће генерације наставиле да буду зависне од једног истог снабдевача.

Како би убрзали изградњу „Јужног тока“, Мађари су и својим фирмама омогућили да раде на траси гасовода чак и ако немају неопходне дозволе. Недавно је усвојен нови гасни закон којим се коначно упалило зелено светло за изградњу тог гасовода, упркос политикама ЕУ.

НАШИ УДРУЖЕНО

ПРОСТОР да српске грађевинске компаније буду у већој мери ангажоване на изградњи гасовода „Јужни ток“ постоји, оцењено је на састанку министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић са делегацијом компаније „Центрогас“.

Српске компаније би могле да буду ангажоване на изградњи „Јужног тока“, појединачно или окупљене у конзорцијуме. (Д. М.)