Хуманитарна организација „Браниоци отаџбине“ и удружење „Србски ветерани“, поводом најављене посете премијера Републике Албаније, јавно изражавају негодовање отвореним писмом јавности, на овај начин исказују свој протест.

7. 11. 2014. braniociotadzbine.org, за ФБР приредила Биљана Диковић

У немогућности да на било који други начин изнесу своје мишљење поводом најављене посете, због медијске блокаде од стране глобалних харачлија и домаћих зулумћара, на овај начин обавештавамо јавност у Републици Србији као и свеколико српство у дијаспори о свом ставу.

Оба удружења своје корене настанка и постојања везују за простор Косова и Метохије, те стога посебну пажњу посвећују дешавањима на тим просторима као и биолошком и духовном опстанку свеколиког српства.

Неки од разлога због којих не треба прихватити посету премијера Републике Албаније су:

– Република Албанија је међу првим земљама једнострано признала независност вештачке творевине Републике Косово, настале као јединствен пример у свету, на бази тероризма;

– директно је учествовала у злочинима над неалбанским становништвом, како на простору Косова и Метохије, тако и на територији Албаније;

– највећи број жртава у току ратних дејстава на простору Косова и Метохије се везује за сам гранични појас или након киднаповања за страдања на територији Албаније;

– како у припреми терористичке организације ОВК, тако и у непосредном учешћу и логистичкој подршци, Република Албанија је одиграла кључну улогу;

– Република Албанија је директно учествовала у агресији на на нашу земљу, тако што је у две копнене офанзиве (једна на правцу Тропоја-Кошаре-Јуник, а друга на правцу Кукс-Горожуп-Мала Круша) у априлу и мају 1999. године извршила напад;

– директно подржавају насиље над српским становништвом и недозвољавају повратак насилно протераних срба на простору Косова и Метохије;

– у свим међународним наступима активно учествују у, не само одцепљењу Косова и Метохије, него и заговарају отцепљење осталих територија и њихово уједињење у пројекат ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ;

– почетком деведесетих година центри за обуку шиптара са Косова и Метохије су организовани на простору Републике Албаније (Тропоја, Бајрам Цури, Пешкопеја, Кукс, Тирана . . .);

– на простору Републике Албаније живи око 30.000 Срба, над којима се врши непрекидна асимилација, који немају никаква људска и мањинска права, немају право на језик, културу, обичаје, лична имена …;

– са територије Албаније је након другог светског рата на простор Косова и Метохије плански и систематски насељено око 300.000 емиграната, који су у свим каснијим дешавањима били не само иницијатори, него и организатори и учесници;

– сви покушаји ранијих побуна на простору Косова и Метохије (1944/45, 1968, 1981, 1989 и 1998/99) били су иницирани, пројектовани и подржани од стране Републике Албаније;

– за време другог светског рата Република Албанија је била на страни фашизма и учествовала је и реализовала бројне злочине над српским становништвом на простору Косова и Метохије;

– у току повлачења српске војске у првом светском рату, на простору Републике Албаније је страдао изузетно велики број српских војника, убијених од стране шиптарских хорди;

– када је формирана 1912. године као Кнежевина Албанија представља је пројекат Аустро-Угарске монархије и осталих западних сила;

– пројекат ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ, који и данас угрожава територије Грчке, Македоније, Србије и Црне Горе, је настао на прокламованом циљу прве Призренске лиге 1878. године;

– . . .

Поред наведених, постоје бројни разлози који, по мишљењу чланова оба удружења , говоре у прилог нашег става о НЕпотреби било каквих посета од стране политичких представника Републике Албаније, пре него што званичници Републике Албаније признају да су: вршили злочине над српским становништвом, открију масовне гробнице и испоруче земне остаке убијених Срба, обзнане и признају своју умешаност у трговину људским органима, да престану са обуком и припремом екстремиста за дејства на простору суседних земаља, да се извину Републици Србији за све учињене злочине од формирања државе Албаније до данашњих дана, да званично осуде и одустану од пројекта ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ . . .

Ово је само део услова које Република Албанија треба да испуни пре него што дође до било какве званичне посете и успостављања нормалне сарадње.

У Београду, на Митровдан 2014. године

Хуманитарна организација Браниоци отаџбине
и Удружење Србски ветерани