Долазак Војислава Шешеља, на привремену слободу, обрадовао је многе. Мене веома. Сада бих желео да јавно промислим о могућим разлозима и ефектима његовог пуштања.

7.11. 2014. Српски културни клуб, за ФБР приредила Биљана Диковић

РАЗЛОЗИ:

Прво, желим да напоменем како сматрам да комплетним поступцима овог лажног суда управљају западне силе на челу са Америком. Дакле, аутономија хашког трибунала у одлучивању и поступању не постоји, колико ни двогодишњег детета у односу на вољу родитеља. Дакле, запад има неки интерес да војводу припусти кући.
Држим да је у питању мешавина двају разлога које запад има.

1. Тешко је болестан, рак је метастазирао на јетру и нажалост, није вероватно да ће поживети у Србији годинама, пре верујем да су у питању месеци, можда чак недеље. Не би ме ни најмање чудило да је све време свог боравка у притвору био систематски трован. Елегантније им је да га пошаљу кући, него да их смрћу у ћелији додатно понизи. Ипак, знајући њихов осећај за част и људскост, сумњам да је то нарочито значајан повод његовог пуштања.

2. Треба им у Србији. Ово ми делује вероватније. Одмах да рашчистимо, то што он њима можда треба овде, никако не значи да Шешешљ са њима сарађује. Ствар је у томе да извођач окупационих радова, који се јавно представља као српски премијер, Александар Вучић, почиње да уображава да може да неке одлуке донесе и у раскораку са странцима. Чини му се да 50% постаје 550% под утицајем Курира, Информера, РТС-а, Пинка… па знајући да би увођење санкција Русији било снажно отрежњење оним гласачима који га и даље доживљавају као национално одговорног политичара и државника, одбија да пређе ту црвену линију. Као и сви наши лидери пре њега, Вучић се надао да ће моћи да се одржава на власти бесконачно, ако странцима да нешто, тј. много, попут Косова, приватизације, државних медија и сл.

Ако уведе санкције Русији, тешко ће то објаснити бирачима, мисли да ће лакше проналазити изговоре пред западом него пред народом, па се јогуни. Запад је онда решио да му покаже да његов високи рејтинг може да буде врло брзо издуван.

Одржава се Пајтићева влада у АПВ. Допушта се медијима да извештавају о Санди и могућем суверенистичком блоку. Покреће се питање слободе медија. Долази војвода! Не, никако нису сви ови људи у међусобном договору и на платном списку странаца (изузимам Пајтића) већ се њихови тренутни интереси за обарањем Вучића, подударају са интересима Запада да га притисну и од њега исцеде још нешто, у првом реду санкције Русији.
То објашњава и Дејан Перишић у једном коментару.

„Мислим да није то што је карцином толико напредовао основни разлог зашто пуштају Шешеља, јер не би он био први Србин који је умро у њиховом казамату! Са друге стране довољна су три месеца живота да војвода узбурка Србију, пар митинга који медијски наступ и наравно сам дочек! Зашто то мислим? О Шешељевом таленту за митингашки и медијски наступ не треба трошити речи, међутим, поред тога има један битан моменат који ће његовом таленту дати ефекат кумулативног пуњења! То је ПОБЕДА! Шешељ се враћа као победник хашког трибунала!!! Једини Србин којем је то успело и то је уопште једина српска политичка победа од ко зна када! Срби су заборавили какав је укус победе (ако не рачунамо спортске)! То ће силно мотивисати његове присталице а чак и оне који то нису били. Напредњачко “мора овако – јер другачије не може” ће бити окрњено а на томе се и темељи њихова тренутна велика популарност. Све то знају и западњаци и баш зато га и пуштају, а то је оно због чега ми зебе срце и поред искрене радости што је “Дон Кихот” овај пут победио ветрењаче!“

ЕФЕКТИ

1. Вучић схвата да би Шешељев повратак могао много да га оштети и прихвата све захтеве Запада, укључујући санкције против Путина. Војводин повратак бива медијски маргинализован, он лично представљен као тешко болестан човек чија лична трагедија га спречава да рационално мисли и говори, а ефекат његовог доласка у Србију се своди на „свако чудо за три дана“. Ипак, услед прекида односа с Русијом, економско стање у Србији се додатно урушава, народ постаје озлојеђен на вођу и полако му пада рејтинг.

Вучић постаје нервознији него иначе, чини грешке, па се и проевропска опозиција консолидује, обећава странцима још више уступака и креће у своју кампању. Странци немају намеру да икоме у Србији дају новац за њен привредни опоравак и уопште не маре ко је на власти, док ради посао. Чим почне да одбија наређења, поступају с њим, као газда приватник с непријављеним радником, отпуштају га с посла ногом у задњицу.

Вучић можда уображава да је владар Србије, али је у бити само извршилац, референт компрадорских послова. Чим посустане у безрезервној понизности и послушности, Запад ће са политичког бироа повући неког другог вољнијег да без поговора и роптања чини све што му заповеде.

Да разјасним. Не мислим ја да Вучић не уводи санкције Русији зато што је воли, већ искључиво зато што мисли да би му то оборило рејтинг и угрозило власт, али његови власници, странци, не маре за ту чињеницу. Они су га запослили као „премијера“ да би урадио све што од њега затраже. Дао је Косово. ОК. Приватизоваће Телеком, ЕПС итд. ОК! Закочио је Јужни ток. ОК. Сад траже санкције. Нећеш? Молим, има ко хоће.
Све и кад би увео санкције, не би ни њега ни нас оставили на миру, тражили би даље. Војводина, Република Српска, Рашка, краја нема. Уопште, никада неће постојати коначан списак захтева запада које би иједна власт могла да испуни, напросто, странци очекују да власт коју овде инсталирају чини апсолутно све и то одмах кад им се заповеди.

2. Уколико је тачна претпоставка да Запад жели да притисне Вучића око санција Русији, а овај настави да се кочопери, војвода ће добити медијски простор. Понављам, не раде медији и „аналитичари“ за Вучића (сем његових пудлица типа Вучићевић, Радун, Анђелковић…) већ и они и Вучић раде за странце, те је њихова симбиоза плод те коинциденције, а уколико Вучић покуша да учини ишта против воље западњака, исти ти медији ће га третирати по рецепту добијеном из амбасада, док га не склоне да веже коња ђе му ага каже.

Дакле, професор Шешељ би у таквој констелацији, био радо виђен гост ударних информативних емисија и политичких причаоница. Гледаност би била милионска, војвода, у каквом год здравственом стању, био би на свом врхунцу, а Вучић и Тома би резервисали место на ВМА. Сигурно је да му нико од напредњака не би изашао на дуел. Не би смели. Замислите ТВ двобој доктор Шешељ vs. Доктор Слина? Да не би можда Зорана или Бабић? Игор Мировић? Јок. Јоргованка? Ајде молим те. Марко Ђурић? Ово је већ комедија. Кум Тома? Посилни Алек? Па умрли би пре уласка у студио.

Има много гласача напредњака који и даље мисле да Вучко и Тома нису издали Шешеља, већ је све ово неки њихов договор да се уради што је неопходно и тако се дохака западу, преживи, провуче, да би се касније уредило све како треба.

Други мисле да су се ова двојица одвојили од Тодоровића, Вјерице и Мирчића, а не од војводе, те да ће, по његовом доласку, опет бити заједно, но кад се Шешељ стварно појави и каже шта о њима мисли, доћи ће до отрежњења. Окренуће кола низа страну, што рече Његош. Свакако, овај би ефекат био много јачи пре неколико година, али ни сада неће бити занемарљив. Нарочито уз медијски ветар у леђа. Било који напредњак могао би да одлучи само да уради Шешељу исто што и секретаријат хашког трибунала из чувеног поднеска.

Ефекат победе над хашком аждајом, о ком писаше Перишић, натерао је већ синоћ и данас стотине хиљада Срба да прегледају старе јутјуб записе Шешељевих бравура из онамошње суднице, те да се смеју Обершалу, госпођи Брисејид, Туненсу и сличнима.
„Ја вама да устанем? Па ви нисте нормални. Ви сте белосветски олош, откуд бих ја вама устајао? Ја сам четнички војвода!“

Дакле, ефекат би био раст радикала, пад Вучића и нова родољубива енергија, те вера у победу над странцима и њиховим сатрапима, у лику Вучића, Дачића, Томе и иних еврофила. Колики тачно, не знам. Странци сигурно мисле да би био недовољан да озбиљно преокрене српски пут ка ЕУ, већ таман толики да дисциплинује Вучића. То би умногоме зависило и од свих нас. Колико бисмо били спремни и храбри да у својим срединама отпочнемо агитацију против напредњака и странаца.

Ту је и питање суверенистичког блока. Прибојавам се да би ту лидерска сујета могла створити проблем. Санда Рашковић Ивић је са ДСС-ом већ промовисана у лидера будућег савеза суверениста, као личност с највећом политичком тежином међу њима, али доласком Шешеља у Србију, ствари више нису исте. Он свакако не види никога изнад себе у било ком смислу, док су странке такви организми који тешко напуштају водеће позиције, а најтеже их уступају без борбе. Надам се да неће уследити неки предлог попут онога да се сви колективно учлане у СРС или сарадње нема. Сложићемо се, било би катастрофално да се суверенистички блок у настајању и СРС предвођена доктором сукобљавају у јавности.
Вучићу би то било најкорисније. Зато би се морало договорити бар међусобно ненападање, ако већ не и заједнички наступ.

Било како било, наредни дани ће бити јако занимљиви. Ја лично, с нестрпљењем чекам митинг и обраћање уживо војводе Шешеља, на којем ћу бити у друштву, надам се, не мањем од две стотине хиљада људи.