Кажњавање Србије трајаће до у недоглед
Ања ФИЛИМОНОВА
Фонд Стратешке Културе, 05.11.2014.
Као једна од последица заседања Трилатералне комисије – наднационалне структуре за координацију и управљање – била је и нова формула упућена Србији, коју је обзнанила организација Амнести Интернешнл: “Влада Србије мора појачати мере неопходне за сузбијање културе некажњивости за злочине по међународном праву – ратне злочине, злочине против човечности и геноцид који су током ратова 90-их година прошлог века починили српска полиција, војска и паравојне јединице”.[1] Ни мање, ни више.
Пресуда је донета априори, докази и аргументи нису потребни – “српска полиција, војска и паравојне снаге су током ратова 90-их година прошлог века починили ратне злочине, злочине против човечности и геноцид”. Српској влади се по ко зна који пут упућује директива, овај пут без претеривања – историјског карактера. Овде би и Гебелс “скинуо капу” – западни фактор је коначно пронашао формулу бесконачног притиска на Србију.
Да пажљивије размотримо о чему се ради. Акценат се ставља на “злочине по међународном праву”, принципијелно главна иновација представља оптужба свих српских безбедносних структура – “полиције, армије”. То је принципијелна дефиниција, уводи се формула колективне одговорности. Даље се Србији у извештају Амнести Интернешнл од 4. новембра предлаже да уклони све “бројне препреке и институционалне баријере које спречавају исцрпно, објективно и делотворно истраживање и процесуирање злочина по међународном праву”. Институционалне баријере – то је између осталог и законодавство Републике Србије. Такође, немогуће је не приметити тако дирљиву тежњу ка “исцрпном, објективном и делотворном истраживању и процесуирању злочина по међународном праву”. Шта је ометало западни фактор да више од 20 година посредством свих судских институција које су му стајале на располагању “исрпно, продуктивно и ефикасно” испита злочине свих страна током крвавог етничко-грађанског рата на територији бивше Југославије? Зашто се после скоро четврт века тако отворено и цинично истура формула о колективној и једностраној одговорности српске полиције, армије и безбедносних структура?
Као што је навео Џон Далхуисен, директор Програма за Европу и централну Азију у Амнести Интернешнл, Србија на путу ка ЕУ “мора да преодоли недостатке правног система и у наредних неколико година обезбеди потребна средства и ресурсе неопходне за истраживање и процесуирање ових злочина”. Штавише, ликвидација “културе некажњавања за злочине по међународном праву треба да буде кључни елемент у задовољавању критеријума о правосуђу и основним правима”. Џон Далхуисен подвлачи да ће “неколико наредних година бити од одлучујућег значаја”. Ова формула може бити окарактерисана као “други услов свих услова”. Први је – признавање независности Косова (у овој или оној форми).
У својству оправдања “мера за преодолевање недостатака правног система Србије” наводе се аргументи да је све то време “био ограничен приступ до хиљада жртава у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову”. Такође и Европска комисија у свом извештају из јуна текуће године указује на чињенице “неуспеле истраге против високорангираних војних и полицијских службеника”. Влади Србије у својству “политичке воље” предлаже се (у добровољно-принудном поретку) да оствари конкретне мере, међу којима издвајамо две главне: “обезбеђивање довољног броја додатног особља и обезбеђивање средстава Тужилаштву за ратне злочине”. Ради се о томе да је данас Србија под притиском Запада, скоро после 25 година, дужна да у једностраном поретку, на рачун сопствених пореских обвезника, формира нове службе за идентификацију “ратних злочина” у оквиру сопствених граница и у оквиру сопствених државних структура. Самим тим ће несумњиво бити утврђена једнострана кривица Србије и српског народа за локалне ратове 90-их година, а сви остали учесници ће се амнестирати.
Пракса показује да МТБЈ није заинтересован за установљивање конкретне кривичне одговорности. Но, предложена колективна одговорност за следећих неколико година представљаће предмет притиска без узимања у обзир било какве кооперативности српске власти, без узимања у обзир свега онога што предузима излазећи у сусрет свим истицаним захтевима. То је формула бесконачног блокирања Србије на путу у ЕУ, бесконачног понижавања и послушности Србије.
Да би се “добила геостратешка битка за Балкан”, западном фактору није циљ откривање истине, него увођење кажњавања политички несагласних, што ствара базу за бесправни прогон свих оних који нису по вољи интереса мрежних трансатланских центара моћи. Простије речено, ради се о стварању правне базе за нове политичке чистке.
У условима стезања каиша воље владајуће елите на нивоу геополитике, то значи стварање првокласног инструмента за политичке притиске. “Велика игра” англосаксонске политике на Балкану завршава се њеним блиставим потезом. На ускополитичком плану реч је о отклањању свих оних представника судског система, армије, полиције и безбедносног система, који су иоле орјентисани на самосталан развој земље. Над српском државом надвио се нови Дамоклов мач, а транснационална мрежа поново дефинише курс историјског развоја Србије у правцу стварања слабе државе.
Америчка политика, у тежњи да построји свет којим ће она руководити покренула је тако упечатљиве акције попут: поливања Вијетнама напалмом; бомбардовања европске престонице без одобрења СБ УН током 78 дана, обрушавања суверене државе Северне Африке и Блиског Истока (Либија, Сирија, Египат, Тунис); организовања државног удара (“мајдан”) у Украјини због одбијања да се потпише припремљени, по својој природи ропски споразум са ЕУ; подршке западно-украјинским “наци-јуришницима” (са свом карактеристичном нацистичком симболиком, идеологијом и праксом).
Непрекидни притисак на Србију показује да та земља заиста представља преломну, кључну тачку, па ће се борба за контролу над њом водити буквално “по сваку цену”.
_______________
[1] http://www.nspm.rs/hronika/amnesti-internesenel-vlada-srbije-mora-da-kazni-zlocine-koje-su-pocinile-srpske-snage-bezbednosti-tokom-devedesetih-godina.html
СРБски ФБРепортер 
„Albanski premijer Edi Rama dolazi u zvanicnu posetu Srbiji, 10. novembra. Ova vest ne bi imala velikog znacaja da joj nije prethodilo niz provokacija koji Srbiju i njen suverenitet dovode u pitanje.
Rodeni brat Edija Rame, napravio je ove jeseni nezapamcenu politicku provokaciju, sa zastavom velike Albanije i likom Adema Jašarija na njoj, tako što je na stadionu“Partizana“ (14. oktobra), prilikom fudbalske utakmice Srbija-Albanija, okacio na minijaturnu bespilotnu letilicu (takozvani Dron). Pre tog dogadaja, najavljen je dolazak predsednice samoproglašene albanske države Kosovo, Atifete Jahjage u Beograd, mada je rec o tvorevini nepriznatoj i u medunarodnim okvirima. Treca i najveca provokacija, desila se još krajem avgusta meseca ove godine, kad je iz okruženja glavnog „protektora“ za Srbiju, Majkla Devenporta, najavljena promena Ustava Srbije, u kome ce albansko Kosovo kao nezavisna država biti i zvanicno priznato.
U meduvremenu je i predsednik Srbije Tomislav Nikolic, morao da odustane od poziva da ode u Belgiju na obeležavanje stote godišnjice od pocetka Prvog svetskog rata, zato što je organizator odlucio da postavi zastavu lažne države Kosovo, i da medu zvanicama bude i predstavnik te nazovi-države.
Sprdnju sa Srbijom, nastavio je albanski premijer Rama, izjavom da je u protokolu posete Srbiji i Beogradu predvideno da mu gradonacelnik srpske prestonice ritualno preda kljuceve Beograda, kao Sulejmanu Velicanstvenom.
Sve ovo i mnogo toga još, predstavlja tek mali deo redovnog nasilja nad suverenošcu i dostojanstvom države Srbije, koju svakodnevno sprovode veliki evropski i americki „prijatelji“ pomanitalog srpskog premijera, Aleksandra Vucica. Zapad je odlucio da potpuno ponizi Srbiju i natera je da prizna ono što se priznati ne može i ne sme: albansku državu na svojoj teritoriji.
Dolazak Edija Rame 10. novembra u Beograd, zvanicno ima za cilj postizanje istorijskog pomirenja. Sa kim da se Srbija miri, to niko od srpskih vlasti nije pitao predstavnike albanske države. Jer, Srbija sa Albanijom nije ratovala. Na pocetku prošlog veka, Srbija je tri puta odbila da podeli Albaniju na tri dela, na predlog Grcke i Italije. Pocetkom ovoga veka, Albanija je stala uz separatisticku državu svojih sunarodnika na Kosovu. Ni tada Srbija nije prekinula diplomatske odnose sa Albanijom. Niti je bila u ratu sa njom.
Još ranije, devedesetih godina, sve albanske vlasti u sadejstvu sa americkim vojno-obaveštajnim akcijama, jednodušno su radile na razbijanju Srbije. Mafijaško cutanje albanskih vlasti na nepobitne dokaze bivšeg švajcarskog tužioca, Dika Martija, da su Srbi sa Kosova otimani i da su im u Albaniji vadeni vitalni organi i prodavani preko posrednika u Tursku, razlog je više da srpske vlasti ne pristanu na bilo kakav dijalog, dok se krivci za ovaj zlocin ne pronadu. Umesto toga, Aleksandar Vucic je pristao da ugosti Edija Ramu u Beogradu i da mu omoguci da poseti opštine na jugu Srbije, Bujanovac i Preševo, gde živi vecinsko albansko stanovništvo.
Tabloidovi izvori u ove dve opštine govore da se sprema spektakularan docek albanskom premijeru i da, istovremeno, Albanci na Kosovu spremaju oružane provokacije i napade na preostale kosovske Srbe, kako bi tog dana, stavili do znanja vlastima u Beogradu, ko je „glavni“ i „ko se pita“. Uz svesrdnu podršku americke vojno-obaveštajne mreže u Srbiji i na Kosovu, albanski separatisti nameravaju da ponove ono što su uradili 17. marta 2004. godine, paleci srpske kuce, pravoslavne crkve i manastire i ubijajuci Srbe, gde god su ih videli.
Mirnim izborima u Ukrajini održanim prvih dana novembra i konacnim razgranicenjem Novorusije od ove države, anglo-americki imperijalizam izgubio je teren za provociranje Rusije. Ali, ono što im nije pošlo za rukom u Ukrajini, pokušace na jugu Srbije. Dolazak Edija Rame, samo je prvi cin u tom scenariju.
Prilike na Kosovu su takve da je vreme za nasilje idealno. Americka ambasada u Prištini vec nekoliko meseci ucestvuje u opstrukciji formiranja vlade. Parlament lažne države ne može da se formira, nove izbore je teško održati jer su sukobljeni klanovi Hašima Tacija i Ramuša Haradinaja odlucni u nameri da idu do kraja, po cenu velikih sukoba. Rešenje za izlazak iz ove krize je napad na preostale Srbe na Kosovu.
Do kojih granica je ova kriminalna paradržavna tvorevina otišla, govori i podatak da je u toku istraga korupcije u Euleksu. Ogroman novac od albanskih narko-kartela je placen kako bi iz haškog zatvora bio osloboden jedan od OVK zlocinaca, Fatmir Ljimaj. Istragu vodi Britanac Kenet Din. Pitanje je hoce li ova istraga ikada biti obavljena kako treba. Americke obaveštajne službe, koje su i stvorile OVK, spremne su da brane svoje „cedo“.
O cemu, u svetlu ovih dogadaja, Edi Rama i Aleksandar Vucic treba da pricaju? Dnevna štampa na albanskom u Prištini uveliko piše o tome kako ce Vucic i Rama potpisati nekakav sporazum o završetku auto-puta Priština-Niš, jer je autoput Priština-Tirana nekomercijalan. Tacnije, njime se ne ide u Evropu. Albanci traže izlaz ka severu. Na šta je sve Vucic spreman da pristane.“
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=323&cl=04
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Necu reci nista sto vec nije receno, samo cu podsetiti na izreku ,,SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA,, .Jedino tako se mozemo odupreti stranim interesima a stetnim po nas.Jasno mi je da vekovno ubijanje i progon rodoljuba, junaka, i pametnih Srba je dovelo do selekcije u Srpskom narodu. Prezivele su ulizice,spijuni, izdajnici i kukavice, cast izuzecima. Ako se doda i period posle drugog svetskog rata i komunizam koji je u osnovi imao cilj unistenja Srpske pravoslavne crkve, kulture srpskog naroda, jezika,pisma i teritorije Srba jasno Vam je kada su kola krenula nizbrdo.Ovakva vestacka selekcija izrodla je danasnju politicku elitu koja je na sceni i koja nas ubedjuje da EU nema alternativu.Pozdrav za sve rodoljube ma gde god da ste.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Jeste da te izjave sa zapada treba uvek kritikovati, ali se ne treba previse i osvrtati na njih … nek’ pricaju sta hoce, ovde se zna sta je istina, a oni su se od istine davno rastali.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Smradovi belosvetski – naslednici treceg rajha ! Treba neko da postavi strucnjacima pitanje (premijer i bulumenta) da objasne ovom narodu ko je njima dao ovlascenja da bez referenduma se izjasnjavaju o podrsci naroda za ulazak u EU i NATO ! Po kom osnovu prodaja telekoma i eps su „strane investicije“? Zasto se ponovo velicaju TITO i JUGOSLAVIJA – da li je to nov projekat MI – 6 ? Da li je Srbima mala jedna KUCA CVECA ili im treba jos jedna za neke buduce faraone ? U IME NARODA – opet internacionala jase po Srbima ! BOG CUVA SRBIJU- PROBUDIMO SE IZ MEDIJSKE HIPNOZE BRACO I SESTRE !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ТАКО ЈЕ МИЛОРАДЕ, СВИ МИ НОРМАЛНИ СРБИ ТО УВИЂАМО, АЛИ ШТА ВРЕДИ, КАДА ВЕЋИНА ДЕБИЛА НЕ МИСЛИ И НЕ УКЉУЧУЈЕ ВИЈУГЕ ИЛИ АКО МНОГИ НИСУ СПОСОБНИ ПРИРОДНО ЗА ТО, ДА ПОСЛУШАЈУ ДРУГЕ ШТА ИМ ГОВОРЕ!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja stalno pisem o tome da su oni fasisti, deca Hitlerova! Hitler je zapoceo ovaj proces a ova bagra fasisticka nastavila! Umesto Jasenovca, Dahau i ostalih Hitlerovih logora sad imamo Haski tribunal, SAD i EU fasiste koji nastavljaju njegov posao!
Свиђа ми сеСвиђа ми се