Осим што ће ући у историју као први премијер Албаније који је после Другог светског рата (1948) посетио Београд, он иза себе има још историјских успеха. Како их је нанизао, остаје тајна а када се макар и површно упознате са његовом личношћу, онда то престаје да буде тајна и постаје права мистерија. Јер ево, човек на следећој фотографији је управо један од најуспешнијих људи у Албанији, судећи по функцији коју обавља. Лично премијер Албаније – Еди Рама!

Кажу да су га политички противници оптуживали да је наркомански зависник. Због чега ли је то тако? Због његових навика, понашања, бахатости?… Ко зна. Можда је у питању обично предизборно љагање.

Еди Рама, уметник, Премијер Албаније, пријатељ Александра Вучића.

А зар неко може остати тврдог срца на његове урбанистичке способности да разведри и најмрачнији град Европе? Није за потценити, он је стекао и светску славу пројектом уређења главног града Албаније, Тиране, због познатих колористичких подухвата молерисања у ведрим бојама фасада уз главне улице у граду. Али – само уз главне улице…

Ово је лице једне од веселих зграда.

А ево друге стране те исте зграде, која не гледа на улицу.

Ако мислите да ово заслужује критику, мало се варате. Јер овог човека је амерички недељник „Тајм“ прогласио европским херојем године управо због његових особина да управља јавним институцијама и уређује послове од јавног значаја. Под насловом „Градоначелников преокрет“ Тајм пише о томе како су до доласка Едија Раме на место градоначелника Тиране градски проблеми деловали немогуће за решити али је он то успео… Видимо, на свој начин али и на начин како по „предрасудама“ доживљавамо решење оваквих проблема његових сународника у вицевима.

Овај часопис није једини који је приметио његов успех те 2005. године јер годину дана раније Еди Рама је добио награду и признање „Светски градоначелник“ а велики број гласова добио је управо од својих суграђана, из западне Европе као и северне Америке…

Шта се ту може, народ га тамо воли, чак су му и песме певали. Као у следећем видеу где он сам креће да по граду уређује градско зеленило. Човек се одмах латио посла и оно што је видео да се већ осушило почео секиром да обара. Да, па добро, нема везе што је то била бандера и што су у том тренутку на њу биле повезане жице које су биле под напоном, ипак се то дрво одавно осушило. Посадиће он ту неку нову биљку, можда?

Углавном, после дрона долази нам Рама. Ако је он овакав први који ће нас посетити, какви су тек остали били када нису могли да дођу у званичну посету? Да ли ће оцрнети ионако ојађен Београд или ће успети да га бар мало навуче на бело, да му оправда име, видећемо. У сваком случају бизнис ће процветати а епицентар ће можда бити би у Трновцу? Само да се наш премијер запертла, уклони тепих са извезеним прасетом како не би дошло до дипломатског инцидента (Рама би могао да помисли да је то змај па да онда дође у сукоб са другим господарима змајева у српској политици).

А закључке можемо и сада донети. Ионако ничему не вреде. Власт води своју политику – заступања страних интереса на штету али и на срамоту Србије.