Овакво понашање дела владајућих структура, је вероватно последица предоминације у Парламенту, где чак нема ни једног опозиционог посланика у односу на главна питања попут даљњег вођења неолибералне економије, Закона о раду, доношења и примене Бриселског споразума, и са друге стране све бројнијег дела популације који је незадовољан са тим и тражи алтернативу.

У том правцу, мислим да би формирање Патриотског блока, у који би ушли и мањи покрети, патриотске и друге НВО, интелектуалци, поред ових неколико странака, могло да доведе до одређеног баланса у односу снага на политичкој сцени Србије и до тражења компромиса до даљњег, односно до следећих избора. Власт користи „брисан простор“ односно несразмеру и недостатак праве опозиције у Народној скупштини да што више захвати моћи, пред неминовним формирањем и даљњим сталним јачањем Патриотског блока, који ће се заправо хранити и јачати објективним слабостима власти по напред наведеним суштинским питањима, на којима у пракси и поред свог медијског и политичког монопола, запада у проблеме и стиче све више отпора и незадовољства, код још политички недовољно ораганизованог дела популације, где тек треба да се уобличи институционално-политичка и синдикално-друштвена сарадња и организација.

Задатак опозиционо, уз то патриотски и демократски оријентисаних интелектуалаца и јавних посленика у овој ситуацији је да што пре помогну институционализацији опозиционог деловања, где би се учинила велика услуга и за читаву Србију, друштво, а и саму власт, да се путем организације и демократизације опозиционог деловања, њено уобличавање у програмском правцу, избегну фрагментарни нереди, социјалне побуне и сукоби, што би било опасно за све. Мора се све вратити искључиво у институције парламентарне борбе, а са друге стране владајуће структуре то морају омогућити, тиме добијају свакако сви.

Плашим се само да нама најненаклоњенији део страног фактора, који има одлучан утицај на збивања овде, није заинтересован за одржавање демократског и парламентарног поретка, већ за даљње извлачење од власти што више уступака на штету Србије и њених грађана. Са друге стране раст руског утицаја, и постепена еманципација континенталних европских сила (Стара Европа) од САД, појачава могућности за балансирање и тог страног утицаја у правцу постизања компромиса и очувања демократског и парламентарног поретка на нашим просторима. По примеру Украјине смо могли да видимо исте ове тенденције, и колико су САД (не)заинтересоване за истинско очување парламентарног поретка и мира, где дају предност насилним методама освајања власти, само када су у питању њихови геополитички интереси, и где не показују спремност за очување парламентаризма и демократије, чаи и мира, за што се све заклињу начелно као за највеће своје вредности и „ширење демократије“.