Саша Томић из Пожаревца провела је језиву ноћ ‘на трежњењу’ у полицијској станици Савски венац, упркос томе што је била болесна, јер је саобраћајац, самозвани ‘специјалиста за алкохол’, привео. Привођењу је претходио уредно урађен алко тест, који је показивао нула промила, међутим овим резултатом ‘стручни’ саобраћајац није био задовољан.

11.10.2014. Дневно.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

„Ја сам специјалиста за алкохол, осетим га на километар” био је једини аргумент саобраћајног полицајца Зорана Јовановића да би Сашу Томић, мајку седморо деце из Пожаревца, одвео у полицијску станицу на трежњење, где је провела 12 сати у мрачној, мемљивој и смрдљивој ћелији.

Саша није била упућена на лекарски преглед, на анализе крви и мокраће, а није јој било дозвољено чак ни да се јави породици. Она је вечери када је приведена већ била болесна, узимала је лекове за синусе и мигрену, а њен дванаесточасовни боравак у ћелији довео је до тога да добије тешку упалу плућа.

Немили догађај одиграо се 13. септембра ове године, а Саша је чекала да се опорави од шока и од болести, да би своју причу на крају поделила са порталом Дневно.рс

– На укључењу на аутопут код Аутокоманде, према Нишу, зауставила ме је патрола саобраћајне полиције. Уредно сам им показала документа, одговорила да идем у Пожаревац, имала везан сигурносни појас, а како пре тога нисам направила никакав прекршај, очекивала сам да је то редовна контрола саобраћаја. Никада, за 30 година возачког стажа, нисам кажњавана – почиње причу Саша за наш портал.

Саобраћајац је Саши прво замерио због тога што јој је била поломљена шофершајбна и рекао да би због тога могао да је казни. Онда је, уз опаску да јој цео аутомобил мирише на алкохол позвао да изађе напоље и да се подвргне алко тесту.

– Покушала сам да му објасним да то што њему мирише није алкохол, већ Биљна роса и Пинимент гел, које употребљавам често, јер патим од мигрене и синуса. У том тренутку била сам прехлађена и кашљала сам. Свеједно, пристала сам да се тестирам, јер нисам ни сумњала у то да ће резултат бити негативан – објашњава Саша.

Међутим, саобраћајни полицајац Зоран Јовановић, који је себе назвао „специјалистом за алкохол“ био је неумољив и није веровао Саши да јој аутомобил мирише због лекова. Он није поверовао ни алко тесту, који је након неколико дувања, сваки пут показивао нула промила и Сашу оптуживао да „не дува како треба“.

– Изненада је одлучио да, пошто „нећу да дувам“, треба да закључам ауто и кренем с њим у полицијску станицу. Ушла сам у полицијски ауто, са њим је био још један полицајац и одвезли су ме у станицу саобраћајне полиције Аутопут. Тамо сам чекала око пола сата, он је нешто писао, а мени се нико други није обратио званично, како сам мислила да ће се десити и да ће се ова ситуација баш ту и решити. Након тога, поново смо сели у полицијски ауто и кренули назад, према граду. Успут је полицајац звао некога телефоном и распитивао се да ли да иде у 29. новембар или Савски венац, након чега сам схватила да ме не враћа до мог, паркираног аутомобила, већ води у затвор – прича ова Пожаревљанка, и даље у неверици због свега што је доживела.

Она је инсистирала да је саобраћајац Јовановић одведе у Ургентни центар на анализу крви и урина а не у затвор, на шта је он одговарао „да има искуства са алкохолом и да му је усмрдела ауто“ као и да „пошто је одбила алкотест, то има исту тежину као да је пијана“, па је води на трежњење.

Подсетимо, Саша Томић није одбила алкотест, већ саобраћајац неколико пута није био задовољан његовим резултатом.

– Дувала сам у два апарата и то му понављала. Тражила сам да ме, ако већ толико сумња и ако има искуства, одведе на вађење крви. Објашњавала сам да нисам криминалац, да сам мајка седморо деце која ме сада чекају и брину – прича је Саша.

Упркос свему, завршила је на трежњењу у полицијској станици Савски венац, где је провела 12 сати.

– У ћелији сам провела ноћ и недељу до 12 часова, у смрдљивој и мемљивој самици, на бетону, без воде за пиће, без пертли на патикама, без телефона и могућности да се јавим породици, ненавикнутој да не зна где сам, болесна, под температуром са којом сам кренула у Београд, без лекова који су ми остали у ташни, коју је чувар ставио у сеф, без папирнатих марамица, неопходних за кијавицу какву сам имала, без тих истих, њему непознатих кремица за ублажавање болова и прехладе, у мајици без рукава и кошуљи – каже Саша.

Међутим, ни ту њеним мукама није било краја.
Сашу је полиција погрешно обавестила да је њен аутомобил одвезен на Депо ГСП-а на Новом Београду, међутим, тамо га није било. Уз помоћ таксисте, Саша је свој ауто пронашла на сасвим другом месту – на паркингу Паркинг сервиса.

– Међутим, ни тада нисам могла да преузмем ауто, јер тај паркинг недељом не издаје аутомобиле, али их уредно прима! Чувар ме је упутио на паркинг на Старом сајмишту, да пробам тамо да „платим“, а да они њему да јаве да ли може да ми изда ауто. На Старом сајмишту нису хтели (или нису смели) да ми дозволе да код њих платим преузимање аутомобила, иако смо и таксиста и ја објашњавали да сам и з Пожаревца, да сам болесна и да морам следећег дана поново да долазим у Београд. Ништа није помогло. Платила сам такси, купила аутобуску карту и аутобусом се вратила у Пожаревац – завршава Саша ову невероватну причу и револтирано додаје да „овакве ствари не би смеле да се дешавају нормалним људима“.

– Намера ми је да се о овоме што више сазна, а конкретно да поднесем притужбу његовим надређенима, Министру, Заштитнику грађана, па и приватну тужбу – одлучна је она.

Одмах у понедељак, Саша Томић је отишла код лекара. Морала је на боловање због дијагнозе упале плућа. За аутомобил је паркинг сервису платила 4500 динара, и морала је лично, болесна у Београд по њега.

Саша је добила полицијски записник, који објављујемо у прилогу. У њему пише да је „одбила алкотест“, да је алкохолисаност утврђена проценом саобраћајца и уређајем (који је одбила). У записнику није наведен степен алкохолисаности.

Полицијску станицу Савски венац смо позвали како бисмо добили коментар поводом случаја Саше Томић. Они су нас упутили на Биро за сарадњу с медијима МУП-а Србије, који до изласка објављивања текста нису одговорили на наша питања.

„Децо, све је у реду. Жива сам, мало сам у затвору, али не брините.“

„Сива, мрачна просторија, На једној страни бетонски кревет, висине 80 цм (шта ћу, имам тај дар да мерим, опажам, памтим, потхрањујем, упоређујем). На кревету, три зашрафљене даске, са по два шрафа на сваком крају. Или почетку. Полузидом је заклоњен, гле-чучавац. Боже, откад нисам видела чучавац. На поду, поред бетонског кревета, ћебе. Три нијансе браон, некако прелази у ћилибар, на средини ружа. Смрад несносан. На зиду прозор, стакло поломљено, дува неки ветрић од споља. Ја у мајици на бретеле, а кошуљица преко. Изнад врата камера. Пуно изгуљотина по сивим зидовима: Кене, Булке, Џони, ПФК, ЛХМЦ, ЗБР… …Чујем из даљине да ми звоне телефони. Тамо из сефа. Звоне бесомучно. Јадна моја деца. Ненавикнута да не знају где им је мајка. Правило куће-увек се јављај. ‘Децо, све је у реду. Жива сам, Мало сам у затвору, али не брините'“, део је исповести коју је Саша Томић написала на свом Фејсбук профилу након ноћи проведене у ћелији.