Када је реч о кривичним делима учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави она обухватају држављане Србије који учествују у рату или оружаном сукобу у страној држави као припадници војних или паравојних јединица које су у сукобу, а нису припадници неке српске мисије при међународним организацијама.

За грађане Србије који учествују у оружаном сукобу у страној земљи предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година, а тежи облик тог кривичног дела је оно када је учињено у саставу групе и тада је прописана казна од једне до осам година.

Ко у намери да изврши то кривично дело на територији Србије врбује, подстиче друго лице да учини то кривично дело, организује групу, спроводи обуку, опрема или ставља на располагање опрему за извршење тог кривичног дела или прикупља финансијска средстава за учествовање у страним земљама у оружаним сукобима, биће кажњен затвором од две до 10 година.

Под удар закона доћи ће и странци који учествују у организовању учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави и биће кажњени од две до 10 година.

Током расправе апеловано је на грађане Србије који се тренутно налазе на ратиштима, углавном у Сирији и Украјини, да се у року од највише десет дана врате у земљу како не би били кривично гоњени.

У дебати посланици опозиције указали су на недоумице, а једна од њих је и како ће се третирати грађани који имају двојно држављанство, да ли су казне за групни одлазак, углавном младих, на ратишта широм света ригорозније од појединачних одлазака одраслих људи, шта са онима који учествују у међународном сукобу, а не чине ратни злочин, већ су на страни угрожених и штите цивиле.

Опозиционе партије у Скупштини Србије залагале су се и за веће казне оних који учествују у рату или оружаном сукобу, нарочито за организаторе.