Режим нас константно држи у атмосфери ванредног стања. Забрана медија и прогони мислећих људи. Харанга против свих који не прихватају култ личности. Ширење апатије, безнађа и хаоса. Обесмишљавање демократије и распродаја преосталих државних ресурса.

02.10.2014. ВИЗИОНАРСКИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Пребијање премијеровог брата и брата градоначелника Београда од стране жандармерије је застрашујућа порука грађанима. Ако су премијеровом брату и градоначелниковом брату то урадили, шта ће тек да ураде нама?

Премијер недељно сазива ванредне конференције за штампу. Зашто ванредне конференције? Шта се дешава тако важно да премијер хитно мора да обавести јавност?

Последња конфренција је сазвана да нас обавести да долази највећа немачка компанија за гајење свиња, прераду меса и извоз. Одлучила је да инвестира у Србији.

Лепо. Радујемо се свакој инвестицији у производњи. Само када се то заиста догоди. Када инвеститори нису Fiat или US Steel. Који не инвестирају, него извлаче капитал из осиромашене Србије. Тако постајемо још сиромашнији.

То инвестирање је потпомогнуто од стране опљачканих пореских обвезника Србије. Сиромашни грађани Србије финансирају богате стране компаније да постану још богатије.

Ванредна конференција је сувишна да би се обавестила јавност да стиже велика немачка компанија. Зашто то премијер ради? Па, то је његов посао. Он је постављен на то премијерско место да то најбоље ради. Премијер је државни чиновник који полаже рачуне Народној скупштини. А Народна скупштина полаже своје рачуне грађанима.

Премијер, дакле, обавља своју професионалну обавезу за коју је плаћен. Замислите, да сви који професионално раде свој посао сазивају конференције за штампу да би јавност обавестили шта раде. Настао би прави хаос. Све би се обесмислило.

Зашто премијер силује јавност? Потреба да се буде стално у јавности је доказ инфантилности личности. Милошевић није имао ту потребу. Успевао је да задржи државничко достојанство. Већина политичара после њега је медијски злоупотребљавала своју јавну функцију. Данашњи премијер је најгори од свих.

Интересантно је да ништа није научио од својих претходника. Сви су губили изборе, јер су се смучили грађанима. Све од комунистичке хероине Бабе Јуле до манекенске безначајности Бориса Тадића.

Упркос спиновањима медија, намештеним истраживањима, популарност премијера је у паду. Грађани не могу да живе у атмосфери ванредног стања.

Афере смењују афере. Свакога дана се јављају нове афере. Таблоидни медији надувавају нестрпљење грађана. Афере се разликују само по висини пљачке и именима бандита који пљачкају. Сви који су на власти – краду! И леви и десни су битанге. Политика им је омогућила да постану гангстери.

Да ли је нека афера доведена до краја? Да ли је некоме пресуђено? Да ли је некоме одузета имовина?

Ништа од тога. Само нове афере. Ново спиновање јавности.

Наш премијер је мајстор изрежираног хаоса. То је његова матрица за владање. У његовим наступима има Милошевићеве надмености, Шешељеве лудости, Ђинђићеве лукавости и Тадићеве баналности. Све заједно, то је сигуран рецепт за нашу пропаст.

Наш премијер не разуме ново доба. Култом личности се не може владати у електронском добу. Не може се владати без показаних резултата. Упркос великој причи и обећањима, резултата нема. А драгоцено време убрзано протиче.

Проблеми у друштву се нагомилавају. Геометријском прогресијом расте бес грађана. Грађани не могу ово више да издрже. Једноставно, немају више средстава за живот.

Пошто премијер води политику која не решава нарасле проблеме грађана, очекујем да ће у једном тренутку природно доћи до директног сукоба премијера и грађана. Тај тренутак је јако опасан по премијера. Опасан је јер ће га сви оставити на цедилу, зато што је преузео све невоље на себе, па ће он морати да плати цену толике своје непромишљености.

Колика ће та цена да буде? Зависи од тога у ком тренутку је дошло до сукоба грађана и премијера. А када очекујем тај сукоб? Не могу да проценим. Тешко је проценити. Зависи од тога колика је еластичност стрпљења грађана Србије. То ми је велика непознаница. Углавном, сукоб је известан. Што се касније тај сукоб деси, то ће бити тежи по све актере у сукобу.

Како ће се завршити тај сукоб? Сви одговори су у историји. Премијер ће изгубити у том рату. Грађани ће победити. Цена ће бити јако велика. То је сигурно.

Премијер може званично да уведе и ванредно стање. Због непослушности грађана. Због пропасти његових реформи. Због репресије жандармерије. Због тога што га грађани критикују по кафанама. Разлог увођења ванредног стања је небитан у тоталитарном режиму.

Господо другови,

Искрен да будем, налазимо се у великим проблемима. Мислим да је премијер спреман на све. Намазан је свим бојама. Терет издаје Шешеља и Космета му висе над главом. Одавно је прешао Рубикон. У времену пред нама, показаће своју праву насилничку природу. Грађани морају бити спремни на отпор издајничком и насилном режиму премијера.

Плакање једне размажене, неваспитане, арогантне малограђанке, што је изгубила своју досадну емисију, не може да покрене Србију.

Ванредно стање је оковало Србију. Тако се брзо пропада. Само слободни грађани могу спасити Србију пропасти. Борба је почела.

Бранко Драгаш

Извор: dragas.biz