Напомена: Један дивни отац послао нам је писмо које је написао његовом малом сину. Поштујући његови жељу да остане анониман објављујемо га као родитељску поруку свој деци…
***
Дргаи мој сине,
када одрастеш, а брзо ће то, волео бих да будеш добар човек. Свашта се данас прича о томе шта је то добар човек.
Драги мој сине, волео бих прво да будеш вредан и радан. Да не лажеш и не крадеш. Да не бијеш слабије од себе. Да не бијеш девојчице, а слабије од себе да чуваш и браниш. Немој да будеш тужибаба. Не дај на себе. Мисли својом главом и немој куд гомила. Чувај прво себе да би сачувао и друге.
Ипак, знај да живот није само када га живиш за себе. Зашто је то тако, то мораш да откријеш и научиш сам.
Дружи се и са мангупима и са ученим главама, али научи и једно и друго. Истина је увек негде између крајности.
Када сам ја одрастао, мој отац, а твој деда, томе ме је учио. Причао ми је приче које су ми будиле машту. Измишљао је приче о животу играчака са којима сам се играо. Причао је тако да сам био у стању да са свим својим бродићима, коњићима, птичицама и којекаквим човечуљцима живим у свом свету.
Данас када гледам како се са тобом игра, као да гледам себе.
Сине мој, вежбај своје тело да ти буде снажно. Учи се борилачким вештинама. Поштуј противника и пружи му руку и када победиш и када изгубиш, али никада немој да се предаш.
Учи се уметности, цртај, сликај, научи да свираш неки инструмент, певај. Чувај душу.
Живот није машта, али си без ње ништа. Живот је суров. То ћеш открити и сам. Много тога неће бити ни налик на оно о чему сам ти причао. Ако се и не сложиш са овим што ти рекох, бар промисли.
Још си млад и можда ме нећеш разумети, али знај да те ћале никада неће оставити и да када прогута свој понос и када истрпи све оно што ти тако млад никада не би разумео, да је то због тебе. Твој отац би за тебе свој живот дао.
Сине мој, понос јесте све, али не вреди много ако отац нема бар некога да га наследи ко ће да буде бољи човек.
Живи за себе, да би имао због кога и да живиш и да умреш, а ја ћу учинити све да останеш жив и да и сам можеш да испричаш некоме ово што ти рекох. Да би могао да бираш. Ја нисам могао много, али ако сам нешто на свету желeо, онда си то ти.
Воли те твој отац
Категорије:Васпитни текстови, Промоција правих вредности, будућност, MAIL - RSS FEED















Феноменално,много лепих и умиљатих речи.Свака част.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Све је речено, нема шта да се дода или одузме, све значајније постаје оно што данас милионима СРБкиња, СРБа недостаје: ,,ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ“. Његов недостатак је огледало моралног и духовног мрака у СРБији. Хвала Богу, постоји још велики број грађана СРБије, матице и расејања, свих степена образовања, који су сваког живљеног тренутка свесни значаја свог постојања, смисла и циља живота, домаћег васпитања, својих моралних-етичких-душевних-духовних и патриотских обавеза, које су се, овде и сад, СРБији, испунили, пред очима целог
Света.
БОГ СА НАМА-МИ, СРБИ са ЊИМ-БОЖЕ, ХВАЛА ТИ НА ПОДРЖЦИ!!!
У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. АМИН!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се