Дакле:„рекао је да се шеику Мухамеду бин Заједу захвалио на помоћи Уједињених Арапских Емирата на помоћи у санирању штета које је Србија претрпела током поплава“. / Први и без позива у помоћ су нам притекли Руси. Колико се ја, грађанин Србије, сећам нисам чуо да им се иједан званичник Србије захвалио. Колико сам чуо од наших ватрогасаца у Шапцу, Руси су их све време грлили и стално им говорили како би живот дали за Србију. Дакле, хвала шеику на помоћи, али не видим, ја обичан грађанин, да је та помоћ већа од помоћи Руса.

„Не мислим да купујем било чије гласове, било чију љубав. Мени је стало до поштовања.“ / За то немај бриге. Медији су твоји, а овај народ „гута“ вести сиве кутије и поштује те до те мере да почиње слепо да ти верује, а најновија истраживања показују да би у већини гласао за тебе. Дакле, немаш потребе да купујеш гласове, ни да копираш ДС који је плаћао гласове 2.000, народ те већ толико поштује да те је произвео у новог вођу. Ипак, обазрив буди утолико што народ тиме скида одговорност са себе. Бити вођа неодговорног народа прилично је трагична ситуација за народ који не осећа да је одговоран за себе, своју земљу и своју децу. Од таквог народа слабу вајду имаће било какав његов вођа.

„Желим да грађани могу нормално да живе у нашој земљи“. / То хоће сваки нормалан човек. Реци само са чиме да нормално живимо? Са кредитима до гуше? Са оволиким ценама опреме и хране за бебе? Са ГМО семеном „Пионир“ на нашим пољима? Са празним новчаницима? Са армијом од два милиона испод границе сиромаштва? Са милион неписмених (који ће вероватно гласати опет за тебе, јер те поштују), од којих шта се може очекивати него да се понашају као неписмени? Да не набрајам даље…

„Говорио сам о тешким и болним реформама.“ / Јеси. Него, де мало распореди те болне реформе, па да чланови твоје странке, од којих нисмо могли да живимо пред изборе колико су нас узнемиравали, осете мало тежину и бол пошто су се позапошљавали на разним радним местима.

„Да будемо отворени, ми смо у региону прегазили све.“ / Недавно сам читао да смо најсиромашнији у Европи? Па како смо онда прегазили све? Однедавно нам је валута склизнула на скоро 120 динара за евро. Кога то прегазисмо? У прошлом веку смо прегазили Албанију и сачували државу на челу са Краљем Петром. Данас је Албанија прегазила нас, а константни рат у „зони безбедности“ је страшна трагедија о којој се не би ни сазнало да недавно није пострадао наш жандарм. Нас газе опет шиптарски терористи, као што су у Милошевићево време пред очима наших органа безбедности у Урошевцу копали канале и ровове и стварали нову албанску државу. Нашу Рашку изгазила је паравојна формација са туђим заставама. Нашу северну Србију газе мађарски неонацисти, а на изборима је учествовала нацистичка ЈОББИК партија камуфлирана под именом „Партија мађарске наде“… Кога прегазисмо, тешко нама!? Ја бих волео да смо прегазили све у региону, али ми смо прегажени и константно запрашени са неба отровним хемијским супстанцама од којих обољевају наши дисајни органи, имамо епидемију алергија, пада нам имунитет, загађује нам се земља и вода, депресивни смо и погубљени! Ми смо прегажени и газе нас, нас који једини у региону и на овом континенту нисмо починили геноцид, Холокауст, нити прогонили било кога!

„ми смо добили добар уговор о Јужном току.“ / То је похвално ако је заиста тако.

„Ја нећу да учествујем у уништавању сопственог народа.“ / Онда учини том народу услугу и смени разне неписмене и корумпиране кадрове које је твоја странка поставила посвуда, те ангажуј стручне и писмене људе, било да су у некој другој странци или – још боље – нису чланови ниједне странке, па ћеш стећи још веће поштовање (оног писменог дела) народа, а свом народу у целини учинићеш велику услугу да узнапредује у свим сферама живота. Није ли напредак твоје главно опредељење?

„Србија неће уводити санкције Русији.“ / И да их уводимо, коме би нашкодиле, Русији или нама? Зашто не искористиш, попут погодности Јужног тога, могућност да извозимо храну у Русију и да заживи српско село, кичма опстанка српског народа и српске државе? Само то учини, па ћеш стећи толико поштовање и сељака и радника и владај до краја живота, а Србија ће бити просперитетна јер је пре свега пољопривредна земља. То нисам рекао ја, него један од највећих Срба свих времена – Арчибалд Рајс. И рекао је још битних ствари за добро овог народа.

„Нема званичне потврде, али мислим да ће Владимир Путин доћи у Србију.“ / Искористи његов долазак, ако ти је стварно стало да наш народ не пропадне „на европском путу“. Искористи и, као што си рекао, не помажи пољопривредним тајкунима, него обичном малом сељаку, кичми опстанка овог народа. Схвати да је то срж суверенитета ове земље. Изгубимо ли село и сељака, земљу и воду, ми смо готови, ми смо мртви.

„Господин Мајкл Кирби, амерички амбасадор у Београду, је веома одговоран и образован човек“. / Ти то сигурно знаш, јер ја, обичан грађанин и бивши амерички студент, не познајем тог човека. Но, ако је заиста одговоран човек, искористи то и замоли га да не уништава нашу земљу притиском да прихватиш „Монсанто“ корпорацију и њено зло ГМО семе! Такође, замоли га да САД санира ову земљу од осиромашеног уранијума и да искористи свој ауторитет да заузда такозване шумокрадице. „Шумокрадице“ ће морати да послушају Американце, јер они су их створили.

„Са шеиком бин Заједом сам разговарао о успеху који постиже Ер Србија, као и о многим другим пројектима као што је то Београд на води“. / Нема будућности Београду на води ако овој земљи понестане хлеба! Ако се од ове земље отцепи Војводина, а има оних који на томе раде и којима и несвесно помажеш очијукајући са СВМ-ом, тешко нама! Осим тога, схвати да је београдска администрација (не становници Београда!) крпељ Србије која ропће, стење и умире од Београда на води. Наша су села опустела, поплава је уништила толике куће и имовину, а Београд се гради. Аман, зар у овој земљи нема ниједног другог града и, можда још важније, села?

„Мене, који готово никада нисам насмејан, тешко да ћете видети смркнутог…“ / Ми бисмо да те радије не видимо када усред наноса снега службе спасавања чекају и не смеју ништа да раде док ти не дођеш оскудно обучен за зиму и извлачиш дете из смета. Ми бисмо радије да те не видимо усред поплаве, док несретна полиција мора постројена да чека твог министра, уместо да спасава народ. Ми бисмо радије да те не гледамо, ако не морамо, а да слушамо о твојим великим делима којима си помогао сељака, обичног радника, обичног грађанина, уместо што нам кројиш судбину партијским линијама, којима су партије поделиле овај народ, а ову земљу деле да пуца по свим шавовима за које се отимају без обзира на жртве. Ми бисмо радије да те не гледамо ни насмејаног ни смркнутог, а да чујемо из твојих уста да поменеш понекада 1.400.000 жртава Јасеновца, 100.000 жртава хортијевског терора у Бачкој, 9.000 жртава првог Холокауста у Европи (Банат), небројене жртве комунистичког терора…
Волели бисмо да те не гледамо много, али да видимо потезе који сваком грађанину доносе нешто добро. Онда ће поштовање према теби да постане национални консензус. Овако, стрепим само да ће бити још више сиромашних, још више болесних, још више гладних, још више неписмених…
Или је то можда цена „европског пута“ и некаквог имагинарног европској раја?