На дугачком списку промашаја и противречности наше спољне политике произведених у неколико последњих година укључујући ту, подразумева се, и бомбардовање Либије, као и жељу да наоружамо побуњенике у Сирији, стоји и потпуно непотребно провоцирање Владимира Путина. 

17.09.2014. Стање ствари, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ова ЕУ империја, одувек у настојању да се прошири, пре неколико година је и у правцу Украјине избацила свој територијални захтев. А да ствари буду и од тога горе, неколицина чланица НАТО-а је изјавило како би волели да се и Украјина придружи НАТО-у. Ми смо ти који су директно осоколили устанак у Украјини који је довео до рушења председника Јануковича, а затим нужно изазвао и реакцију Владимира Путина. А наравоученије ове басне јесте да ако решите да руског медведа штапом боцкате, онда не треба да вас изненади када он на свој начин реагује.

А као наставак свега тога, данас неоправдано убрзавамо [усвајање] овог Споразума о придруживању са Украјином, а у тренутку док овде разговарамо војници НАТО-а у Украјини већ увелико изводе војне вежбе. Да ли смо ми то стварно сишли с ума? Да ли ми то одиста желимо да заратимо са Путином? Aко је то истина, онда треба да нам буде сасвим јасно да јесмо на правом путу.

Можда би требало да препознамо чињеницу да се Запад тренутно суочава са највећом кризом и претњом за наш начин живота какву нисмо имали прилике да видимо никада током последњих 70 и више година. Недавна одсецања главе британском и америчком таоцу графички описују величину проблема с којим се суочавамо. А наравно, и неки држављани наших земаља су одавно у ту битку такође укључени.

У рату против исламског екстремизма, Владимир Путин је, ма шта ми о њему мислили као човеку, у ствари на нашој страни.

Предлажем да коначно одрастемо. Предлажем да препознамо шта је права опасност која свима нама прети, свим нашим земљама, заједницама и друштвима. Да престанемо да се играмо рата у Украјини, па да почнемо да припремамо планове како да помогнемо земљама попут Сирије, попут Ирака, попут Кеније, на крају и попут Нигерије, да покушамо да им помогнемо да се обрачунају са правом опасношћу са којом смо сви суочени и која нам свима прети. Хајде да престанемо више да провoцирамо Путина, без обзира да ли нам се он свиђа или не.

Реплика Јоана Мирче (Ioan Mircea PAŞCU): Господине, према анализи коју сте изложили, шта мислите да је боље, да руски војници ратују на тлу Украјине, или да НАТО трупе на територији Украјине изводе маневре као одговор на то?

Фериџов одговор: Поента коју сам хтео да направим је да би и ми управо у овом високом дому требало да осетимо велики степен властите кривице за све оно што је ову кризу на првом месту уопште изазвало, а ми смо само гледали како западни Украјинци машу ЕУ заставицама, како се буне, како пале ово и оно, па смо помогли државни удар у којем је оборен украјински председник, што је онда довело до све ове нестабилности. Да, да и да, и ви сте за све то криви, а и даље одбијате да своју кривицу признате.

Најџел Фериџ (Nigel Farage) је посланик британске опозиционе Партије независности (UKIP) у Европском парламенту и „највећи евроскептик у Европи“

Са енглеског превео: Стеван Бабић